sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 23.10.2016. u 18:05 Dr Danilo Mandić
AMERIČKI IZBORI

Očekivana i neočekivana iznenađenja

Neko će reći: kako niko nije predvideo Trampa u izborima za kandidata? Tu se javlja nerazumevanje američke politike
Први постсредњокласни избори: Гласачко место у Северној Каролини (Фото: Ројтерс / Џонатан Дрејк)

Specijalno za „Politiku”

Kembridž (Masačusets) – Američki časopis „Ameriken prospekt” nazvao je ove predsedničke izbore u SAD „prvim postsrednjoklasnim izborima”. Ima tu smisla. Decenijama, glavna mitologija društva odnosi se na snagu srednje klase i njenih potencijala. Ta vera se u Americi graničila s dogmom – neuporedivom među razvijenim društvima. Preko 80 odsto stanovništva dugi niz godina sebe identifikuje kao „srednju klasu”, uključujući trećinu onih u najnižoj kategoriji siromaštva. Godine 1970. 62 procenta celokupnih američkih prihoda je išlo srednjoj klasi, a 2014. taj udeo je pao na 43 odsto. Istovremeno, procenat koji odlazi najvišem sloju društva se popeo s 29 na 49 odsto. Pokret „Okupiraj Vol Strit” greši u naglašavanju zlih elitnih 1 odsto. Naime, 0,01 odsto Amerike su ključni. Ovih 16.000 Amerikanaca danas ima preko devet biliona dolara. To je kombinovano bogatstvo 80 odsto američkog stanovništva ili 75 odsto celokupnog svetskog stanovništva.

Ukratko, struktura društva je sve manje oblikovana kao dijamant (s „debelim” srednjim slojem, uz sitnu elitu i sirotinju), a sve više kao peščanik (s ogromnim bogatstvom na vrhu, ogromnim siromaštvom na dnu, i sve tanjom sredinom). Taj proces traje već 40 godina. Odvija se neravnomerno unutar SAD – i geografski i vremenski. Finansijska kriza 2008. nije ga ni započela ni ubrzala. Ona je samo osvestila američko javno mnjenje da taj proces traje. Stvorila se nova percepcija stare realnosti.

A šta je sa silnim intrigama ovih dana? Ratobornim debatama? Imejlovima Klintonove? Trampovom muškom pričom iz svlačionice? To su prolazne teme

Predsednički kandidati su se shodno tome prilagodili. Naučivši iz suparništva prvog ženskog i crnačkog kandidata 2008, Demokratska stranka pažnju posvećuje ekonomskim gubitnicima. Obećava se kažnjavanje banaka. Preti se većim porezima za one koji zarađuju više od 5 miliona dolara godišnje. Na kraju, nudi se povećani minimalac sa 7,5 na 12 dolara. To je najveće povećanje odjednom – i apsolutno i relativno – u istoriji Amerike. Obama je, vele, imao dvogodišnju priliku za sprovođenje naprednih zakona pri početku prvog mandata, kada su demokrate držale Kongres. Takvih godina je bilo ukupno četiri u proteklih 36. Nadaju se da će se posle ovih izbora ukazati takva retka prilika. Traži se iskusni centrista iz „establišmenta” da uz demokratski Kongres ove mere nametne. Otud Klintonova.

Pojavio se, takođe, i levičarski bunt. Jedna predsednička kampanja je iznenadila i samu sebe uspehom u mobilizaciji čitavog društvenog pokreta. Javno mnjenje je vapilo za kritikom uloge korporacija u društvu. Odluka „Sitizens junajteda”, po kojoj se izbori mogu kupiti, razbesnela je inače apatične mlade, koji su se angažovali u rekordnom broju. Prvi put, znatna većina javnog mnjenja govori da su, prema istraživanju Istraživačkog centra Pju, „nejednakost” i „prevelika kontrola elita nad ekonomijom” na samom vrhu problema zemlje. Prvi put u istoriji, istraživanje harvardskog Instituta za politiku je zabeležilo da većina mladih Amerikanaca upitanih „Da li podržavate kapitalizam?” odgovara: „Ne”. Otud Berni Sanders.

U isto vreme – po matrici poznatoj 20. veku – traže se spoljašnji krivci za ekonomsku propast. Nalaze se u globalizaciji. Prvo u Kini, simbolu globalizacije proizvodnje, koja „nam” krade radna mesta, nameće štetne ugovore o slobodnoj trgovini i manipuliše novcem. Zatim u Meksiku, simbolu globalizacije migranata, koji „nas” preplavljuje jeftinom radnom snagom i kriminalcima. Između 40 i 60 odsto javnog mnjenja podržava veći protekcionizam i manju imigraciju. Teroristički napadi se objašnjavaju sirijskim izbeglicama i lopovskim saveznicima u arapskom svetu. Besna belačka radnička klasa se dugo osećala kao manjina. Poslednjih godina, demografske promene u republikanskim zajednicama su opravdale taj osećaj. Otud Tramp.

To su dubinski uzroci. A šta je sa silnim intrigama ovih dana? Ratobornim debatama? Imejlovima Klintonove? Trampovom muškom pričom iz svlačionice? To su prolazne teme. Naime, američki izbori – i za Kongres i za predsednika – istorijski su poprilično predvidivi. Ta predviđanja ne zavise mnogo od površnih skandalčića. Zbog veličine i podeljenosti Amerike na „plave” i „crvene” države, statističari gotovo uvek „pogode” rezultat. Neke su države „jednakije” od drugih. U ovim izborima Florida, Nju Hempšir, Ohajo, Ajova i Virdžinija jedine su relevantne za konačni ishod.

 Neke su države „jednakije” od drugih. U ovim izborima Florida, Nju Hempšir, Ohajo, Ajova i Virdžinija jedine su relevantne za konačni ishod

Istraživanja pokazuju da su šanse Klintonove dramatično veće. Ona to pokazuju već godinu dana. Trenutne prognoze za verovatnoću Trampove pobede su između 12 i 15 odsto. Iznenađenje nije nemoguće. Ali je jako neverovatno.

Neko će reći: ali kako niko nije predvideo Trampa u izborima za kandidata? Tu se javlja nerazumevanje američke politike. Postoje očekivana i neočekivana iznenađenja.

Kada je reč o izborima kandidata unutar stranaka, zakon malih brojeva je na snazi. Iznenađenja su tu česta. Ozbiljne prognoze se ne usuđuju da pouzdano predvide pobednika među četiri do pet favorita, uz ponekad desetine kandidata. U ključnim državama, sitne fluktuacije od nekoliko desetina hiljada glasova mogu biti presudne. Komplikovani sistem delegata omogućava državnu pobedu s učešćem od pet do deset odsto stanovništva države. Ukupno devet odsto Amerike je učestvovalo u glasanju za izbore za kandidate. Ti su glasači, uzgred, najlojalniji stranci. Na kraju, Tramp je osigurao kandidaturu sa svega 11 miliona glasova. U takvim uslovima, iznenađenja su očekivana.

Predsednički izbori na nacionalnom planu su nešto sasvim drugo. Tu vlada zakon velikih brojeva. Tu su iznenađenja potpuno neočekivana, a prognoze pouzdane. Kandidata ju dva. Sitne fluktuacije u pojedinim državama ne menjaju ishod. Neophodne krupne fluktuacije – od sedam, osam miliona glasova – istorijski se nisu dešavale. Za pobedu je potrebno 25 odsto celokupnog stanovništva. Trampu je potrebno ne 11, već 60 miliona glasova. Razmak do suparnika nije nekoliko stotina, nego deset miliona ljudi. To više nije nekoliko hiljada ostrašćenih stranačkih pristalica. To su u današnjoj Americi većinski crnci, hispanosi, mladi, školovani i žene. Među tim kategorijama, Tramp nema ni blizu dovoljno simpatizera. Tu se iznenađenja ne očekuju.

Za Srbiju ishod nije toliko sudbonosan koliko se mnogima čini. Ali vredi ga razumeti.

Sociolog na Harvardu

Komеntari8
3a4a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja