četvrtak, 28.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.10.2016. u 09:05 Miloš Lazić
NIKAD ROBOM

Sećanje na četničkog oca partizanskih kurira

Uoči rasturanja Jugoslavije, ima tome više od četvrt veka, u čuvenom Domu (što je šifrovan naziv kafane Doma armije u Gornjem Milanovcu), lokalni pakosnici počeli su da zadevaju zgurenog čoveka pod šajkačom što je sedeo za susednim stolom zapitkujući ga – gde su mu sad Mirko i Slavko?

– Eno ih na Dedinju, uživaju u penziji, valjda će ih odmeniti Vuk i Vojo – odgovorio im je mrtav-hladan, čime je primirio kafanu i zapeglani personal, a prenuo iz dremeža tobož nezainteresovane radnike Službe koji su u Domu decenijama samopregorno lili znoj.

Ne bi li raspršio nelagodan muk i kafanskim gostima vratio osmeh na lica, prijatelj koji im je iz prestonice došao u goste upita ga – otkud to da je u svojim stripovima „Nikad robom” namenio glavnim junacima, mladim partizanskim kuririma, da pobiju gotovo pola Vermahta, ali da nikad nisu zaratili i protiv „domaćih izdajnika”?

– Kazaću ti kad procenim da smem – obećao mu je Desimir Žižović, u rudničko-takovskom kraju poznatiji kao Buin, pa nastavio da srkuće kafu.

Foto Saša Savović
Desimir Žižović Buin, početkom šezdesetih godina, osmislio je strip junake Mirka i Slavka, male partizane koji su svojom domišljatošću i hrabrošću raspaljivali maštu dece širom Jugoslavije. Bio je to domaći strip s tiražom od koga i danas mnoge izdavače hvata vrtoglavica. Po njemu je Tori Janković snimio film, a preveden je čak i na kineski jezik

Slabo se pamti da je početkom šezdesetih godina upravo on osmislio Mirka i Slavka, male partizane koji su svojom domišljatošću i hrabrošću raspaljivali maštu dece širom Jugoslavije. Bio je to tada najpopularniji domaći strip, s tiražom od koga i danas mnoge izdavače hvata vrtoglavica. Po njemu je Tori Janković snimio film, a preveden je čak i na kineski jezik. Zbog toga neki Milanovčani još tvrde kako bi barem dva-tri sprata novog (a već tuđeg?) zdanja „Dečjih novina” trebalo da se pribeleže Buinu, Mirku i Slavku. Ravnopravno. Valjalo bi znati i da je imao veliko srce, pa je svakoj vlasti, i narodnoj, i nenarodnoj, bio pošten kafanski opozicionar, što je uvek i svuda bilo vredno poštovanja... i budne pažnje!

Ali, priča započeta pre četvrt veka u Domu imala je i nastavak.

Krajem novembra 1996. godine pozvao je onog prijatelja iz Beograda da što pre dođe u Gornje Branetiće. Sluti, reče, da mu je došlo vreme, a ne bi da ode dok ne ispuni data obećanja i izmiri bar neke račune.

Sedeo je na tronošcu pod kruškom u dvorištu rodne kuće, oronuo i urušen koliko i ona. I čim je natočio mučenicu, gostu za dobrodošlicu a sebi za lek i okrepljenje, pozvao je suprugu da mu iznese „onu sliku”.

U jednostavnom ramu i pod prašnjavim staklom bila je fotografija usukanog, još golobradog momka s kratkom puškom „italijankom”, odevenog u vojničku uniformu i sa šajkačom na kojoj se jedva nazirao grb Kraljevine Jugoslavije. Beše to mladi Buin.

– Kad su Nemci nahrupnuli, naravno da sam krenuo da branim zemlju – počeo je o slici. – Seljacima ne treba „pozivnica”. I tako sam završio na Ravnoj gori. Tamo su ocenili da sam mlad i kilav, ali kako sam bio nadaren za crtanje ipak su me zadržali i poverili mi da ilustrujem nekakve novine, te sam ratovao s olovkom u ruci. Naslućujući kako će se to naše vojevanje završiti, Dragiša Vasić me je nešto kasnije najurio natrag, kući. Samo, ne biva kako se čovek nada. Kad su ono 19. septembra 1944. u Gornji Milanovac naišli partizani, pozove nas nekoliko komesar Đorđe Andrejević Kun pa reče da je obavešten „kako smo se držali tokom okupacije” i potera nas na Sremski front, obećavši da će svakom ko se živ vrati sve biti oprošteno. Vratio sam se jedino ja. Možda bih prošao i gore da je imalo šta da mi se oduzme, ali, srećom, sirotinja nikome nije operativno zanimljiva. Taj deo moje biografije još se čuva u arhivu opštinskog komiteta. Zato, a najviše iz inata, poštedeo sam pripadnike Jugoslovenske vojske u otadžbini.

Upokojio se 6. decembra 1996, samo nekoliko dana nakon onog susreta s izmirivanjem računa. Prošle su od tada dve decenije, pa iako ga često spominju, nikome u Milanovcu nije palo na pamet da se Buinu posveti neki zatureni sokak, a ako na „listi čekanja” imaju važnije velikane, da po njemu nazovu bar neku skrajnutu kafanu. Zbog Mirka i Slavka.

Komentari81
9d69a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Како су дочекивани партизани у Србији види се и из овог сведочанства : "На пту кроз Санџак и Космет у неким шиптарским селима није било живе душе. Нико ништа није дирао.Народ је бежао испред партизана плашећи се одмазде због злочина кој је починила шиптарска квислиншка војска и милиција. Испред села у заседи балисти би дочекивали извиднице, претходнице и колоне припуцали би и побегли..Увек је била понека жтва у тим мучким препадима" "У Топлици је народ давао све што је имао и могао дати. У Жупи су сељаци често молили командире и комесаре да допусте борцима да уђу у виноград да једу грожђа колико могу да уберу и понесу. - То су наша деца - , говорили су " "Команда подручја у Витановцима шаље 240, а убрзо још 400 нових бораца. Србија се листом дизала на оружје " А данас неки пишу како су партизани дошли као окупатори Србије ?
Бајо Пивљанин
Историја партизанског покрета је пуно сложенија него што сте је ви предочили. Било је много различитих свједочанстава. Генерално, комунисти на челу са Брозом су у српским(!) крајевима започели крвави, братоубилачки рат. Све до 1944. нема озбиљнијих сукоба усмјерених само на нацистичког окупатора. Много је лажне и измишљене историје. "Ослободиоци" под командом Брозовог генерала Пека Дапчевића су послије ослобођења Београда (20. октобра 1944. године) побили преко 12.000, углавном недужних Београђана и уселили се у њихове куће и станове. Неки извори наводе да је побијено и 18.000. О односу према младим Србима довољно говори и свједочење из текста: "... позове нас неколико комесар Ђорђе Андрејевић Кун па рече да је обавештен „како смо се држали током окупације” и потера нас на Сремски фронт, обећавши да ће сваком ко се жив врати све бити опроштено. Вратио сам се једино ја". На Сремском фронту је, многи озбиљни извори наводе, углавном необучених и без потребе, страдaло преко 13.000 Срба.
Леон Давидович
@ Zoran Tasovac Неки су били у илегалности неки су тајно радили на дизању устанка, неки су били у затворима, неки су већ били убијени. Напад Немачке на СССР дао је наду многима да ће Немачка изгубити рат и да је зато време за устанак. На жалост само су процене о трајању рата код многих биле погрешне. Зато су и они Дражини официри пуцали јер су у нападу Немачке видели њен пораз. Али Дража је имао другачије мишљење. Било би више него смешно наводити примере који су град ослободили партизани, а који четници кда се на почетку устанка није знало још ко је ко. Устаници су се називали углавном четницима и герилцима, а име партизани ретко је где користило. Поделе у почетку нису биле јасне и тек ће се касније поделити устанички покрет. У Србији постоји војно четнички одред команданата Владе Зечевића и поручника Мартиновића који ће касније прећи на страну партизана итд. Исто тако не може се Србија посматрати изоловано од других југословенских простора јер је НОБ био јединствен.
Србенда
По укупним последицама своје власти, комунисти су за србски народ били катаклизмична несрећа, неупоредиво гора од вишевековне турске окупације! Сваки покушај њиховог оправдавања последица је или зле намере или тешког незнања.
Beogradjanin Schwabenländle
@ фром исланд, постоји чувена изрека од Достојевског о жртвама. Прочитајте, веома је поучно. Партизани су били " марва " и то слепа која је злоупотребљена за једну странку грађанског рата и освајање Југославије, ни мање-ни више. Видим и Вама није проблем са 1.7 милиона беспотребних жртава. Нису Ваше, а и Хришћанство, морал , су само терет.
Froam an Island
Za razliku od vas, za mene su se boric, od Spanskog gradjanskog rata, osecali kao deo svetskog antifasistickog pokreta, koji je bio u skladu sa licnom savescu uz idealisticku spremnost za uzviseno zrtvovanje i shvatanje da rade za pravu stranu istorije. Hriscanske zemlje Britanija i USA usle su u rat da zaustave najvece zlo covecanstva fasizam. Kako nisu mogli sami udruzile su se sa Staljinom. Cercil je rekao da ce u savez i sa crnim djavolom da se zaustavi Hitler i fasizam. Bez komunista Hitler ne bi bio pobedjen. Za pristajanje na okupaciju i kolaboraciju, prikladno bi se reklo “When rape is inevitable, lay back and enjoy it”, ili ti, “ako je silovanje neizbezno, legni na ledja i uzivaj”. U vasem svetu cast ne postoji. Toliko o moralu.
Леон Давидович
И где су данас ти комунисти у Србији када се увек помиње та опасност од комуниста ? Нема ни једног у парламенту. Па да су од неког значаја морало би их бити негде на јавној политичкој сцени ? Људи воле измишљати непријатеља док прави непријатељ успешно ради свој посао.
Zoran V. Tosovic
Pa eno ih bas u toj Vasoj Skupstini , u Vladi , u celoj Republici Srbiji i svim srpskim zemljama , drze sve poluge vlasti , kao da niceg nije bilo , preruseni u demonokrate ! Izdajnici bili i ostali - nekada sluge Sovjetskog Saveza , a danas Zapada i svih srpskih neprijatelja ! Nema tu niceg novog , (ne)ljudi su se uvek povijali na onu stranu na koju vetar duva i zauzimali stav prema potrebama svog stomaka , i tako Vam je isto bilo i u Nemackoj posle Drugog svetskog rata - nacisti su i dalje drzali vlast u svojim rukama , preruseni u demonokrate , kao da se nista nije dogodilo ... Svet je bio i ostao isti od svog nastanka ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja