utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 22.03.2008. u 22:00
Priče iz prirode

Mora ispod Beograda

Još od nastanka Alpa, Karpata i Dinarida nastali su povoljni uslovi za formiranje vodenog basena (Panonski basen) koji je ostavio za sobom mnoge tragove u vidu stena i fosila. Danas, svaki slučajni nalazač fosila s pravom govori o postojanju Panonskog mora i ne sluteći da je postojalo više faza razvoja ovog mora od kojih su mlađa više imala odlike jezera.Na prostoru centra Beograda sačuvani su tragovi badenskog, sarmatskog i panonskog vodenog basena.O njima svedoče nalazišta od kojih su neka stavljena pod zaštitu države kao spomenici prirode od međunarodnog značaja (odsek ispod spomenika Pobedniku na Kalemegdanu, kod stadiona na Tašmajdanu).

Badensko more

Najstariju fazu (pre oko 15 miliona godina) predstavljaloje plitko i toplo more s odlikama sličnim Jadranskom i Sredozemnom moru. Tada su nastala i beogradska uzvišenja Kalemegdan i Tašmajdan izgrađena od sprudnih litotamnijsko-briozojskih krečnjaka. Litotamnije su inače crvene morske alge koje, pored korala, predstavljaju najveće graditelje čvrstog kopna. Kao što su danas na obalama Australije izrasle koralne barijere tako su se i naprostoru između Slavije, Kalemegdana i Čubure stvorili sprudovi beličasto-žutih stena izgrađenih odalgi, briozoa i drugih fosila. Tašmajdanski krečnjak je korišćen kao građevinski kamen od kojeg je izgrađen jedan deo starog Beograda, beogradska tvrđava i drugo.

Pored prirodnih izdanaka, lako se otkrivaju građevinskim radovima. Postoji više sprudova sa ostacima fosila (mikrofauna, ježevi, puževi, školjke veličine i do 20 cm) koji su dali čvrstu podlogu današnjem Beogradu (Ulica Gavrila Principa, Jug Bogdanova, padine Kalemegdana, od pristaništa do Zoološkog vrta, od Tašmajdana prema severozapadu, ispod Kosovske ulice, gde potanja do dubine od 40 m, da bi izbio na površinu kod Tašmajdana a u nekim ulicama centra grada (Krunskoj, Kumanovskoj, Georgi Dimitrova, Borskoj) nalazi se ispod samog asfalta.

Sarmatsko more

Krajem badenskog veka (pre oko 13 miliona godina) dolazi do kolebanja mora, pomeranja obalskih linija i povećanog priticaja slatkih voda, što je izazvalo snižavanje saliniteta i nastanak novog vodenog basena „Sarmatskog mora”(po Sarmaciji, pokrajini u J. Ukrajini). Zbog promenjenih uslova života tada iščezavaju morski organizmi (a po broju vrsta nastaju siromašnije životinjske grupe), puževi, školjke, ribe. Ponekad je njihov broj bio toliko veliki da su ljušturice sa krečnjačkim muljem i izgradile takozvani krečnjak pužarac. Tereni krozkoje je najvećim delom prošao vodovodni tunel od Topčidera do Tašmajdana izgrađeni su od sarmatskih krečnjaka, isto tako i novi tunel u Resniku predviđen za zaobilaznicu oko Beograda a ima ga i na drugim lokalitetima kao što su Omladinski stadion, temelji Beograđanke, bušotine kod Interne B klinike, itd.

Panonsko more

Panonski stadijum nazvan je po Panoniji,a vodeni basen je zbog potpunog ukidanja veze Đerdapskog moreuza sa Crnim i Kaspijskim morem postao mali izolovani basen „Panonsko more u užem smislu” (pre oko 11 miliona godina). Kako je nastavljen priliv slatkih voda, izuzetno mala količina soli i druge odlike jezera tipa Kaspijskog,uslovile su izumiranje gotovo svih vrsta iz sarmata i veliku promenu živog sveta. Basen nastanjuju vrste koje žive u jezerima i rekama, a bile su slične današnjoj fauni Kaspijskog jezera (sitni puževi i školjke, sitni račići, ribe). Od sarmatskih školjki ostale su jedino one iz familije kardide, ali se zato masovno pojavljuju nove vrste kao što su kongerije, koje su danas skoro potpuno izumrle.

Panon je bio rasprostranjen na prostoru na kojem se sada nalazi tunel u Gavrila Principa, stadion Crvene zvezde, potesu između Kalemegdana i Slavije, Terazijski platoi na drugim mestima gde leži ispod kopnenih lesnih naslaga.

Mr sci.Gordana Jovanović, muzejski savetnik
Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

Komеntari1
4ea41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja