petak, 16.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:21
KONKURS ZA NOVU KUĆU MUZIKE

Arhitekte komponuju Novi Beograd za buduću filharmoniju

– Krajem decembra biće poznat rezultat urbanističko-arhitektonskog konkursa za deo Bloka 13 u kojem će biti i novi hram muzike sa 1.500 mesta i binom od 500 kvadrata – Od učesnika se očekuje da očuvaju vizure sa Beogradske tvrđave i čeone poglede na Palatu Srbija iz bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle
Autor: Daliborka Mučibabićnedelja, 23.10.2016. u 19:04
(Фото: Д. Жарковић)

Mondenska prestonička publika bi u zdanje ulazila iz Bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle. U velikoj koncertnoj sali sa 1.500 mesta i binom od 500 kvadrata slušala bi dela klasične muzike, a mogla bi da uživa i na letnjoj sceni koja bi bila tik uz zgradu buduće filharmonije u Bloku 13. Ona bi primala dvostruko više ljubitelja lepih tonova nego sada u Kolarcu.

Ova privremena koncertna dvorana jednog od vodećih evropskih orkestara – Beogradske filharmonije – iznuđeno je rešenje, jer sedište orkestra u Ulici Studentski trg 11 neuslovno je za ovu kulturnu instituciju. Osim posetilaca, na dobitku bi bili i muzičari pošto bi dobili neuporedivo više prostora nego što im je sada dostupno u zdanju od 1.200 kvadrata u centru grada, rekonstruisanom 2004. godine.

A prestonica bi konačno mogla da se pohvali da ima objekat koji odgovara svetskim standardima za kuće muzike. Na dobrom je putu da ga konačno i dobije. Jer, Direkcija za građevinsko zemljište u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije nedavno je raspisala urbanističko-arhitektonski konkurs za deo novobeogradskog bloka od 47,2 hektara, na mestu nesuđenog muzeja revolucije, sa akcentom na zgradu Beogradske filharmonije. Da grad to namerava da uradi javnost je saznala u avgustu, na stranicama „Politike”.

Kako će arhitekte oblikovati kompleks sa koncertnom dvoranom od 1.500 mesta i brojnim sadržajima za orkestar, publiku, administraciju, sa magacinima i parkingom, biće poznato 28. decembra, kada će žiri objaviti rezultate javnog nadmetanja.

Pred učesnicima nije nimalo jednostavan zadatak jer „operišu” u jednom od najreprezentativnijih delova Beograda. U neposrednoj blizini lokacije obuhvaćene konkursom nalaze se Palata Srbija – zaštićena kao spomenik kulture, zatim Park prijateljstva – koji je klasifikovan kao kulturno dobro – znamenito mesto, potom centralna i priobalna zona Novog Beograda – zavedene u registru kulturnih dobara kao celine pod prethodnom zaštitom.

Od arhitekata se, između ostalog, očekuje da posebnu pažnju posvete planiranju zelenila, da očuvaju vizure sa Beogradske tvrđave i čeone poglede na Palatu Srbija iz bulevara Mihajla Pupina i Nikole Tesle. Od njihovog izbora zavisi da li će postojeći temelj muzeja biti uklonjen ili iskorišćen kao osnova budućeg zdanja.

Izabrani rad poslužiće za izradu planskog dokumenta za taj deo Bloka 13, koji je u planskim dokumentima rezervisan za javne objekte, kulturna zdanja od nacionalnog značaja, što filharmonija i jeste.

Dok urbanisti nisu pikirali ovu poziciju, kuća muzike šetala se po gradu.

Predlagano je da bude podignuta na Dunavu pored hotela „Jugoslavija” i u gradiću „Pejton” na Čuburi. Čak je za taj deo Vračara planom detaljne regulacije predviđena gradnja javnog objekta kulturne namene – muzičkog centra. Filharmonija je trebalo da ima prizemlje i tri sprata i da bude visoka petnaest metara, sa salom koja bi mogla da primi oko hiljadu posetilaca. Bilo je reči da se na vrhu zdanja podigne i muzičko obdanište, odnosno dečja filharmonija. Od te ideje se odustalo.

U lov na lokaciju išao je i Ivan Tasovac, bivši ministar kulture. Logično je da njemu i te kako stalo do toga da Beogradska filharmonija dobije novi dom jer je godinama bio na njenom čelu. Da bi ubrzao realizaciju te ideje, pre pet godina u Beograd je doveo Santjaga Kalatravu, čuvenog španskog arhitektu. Tasovac je tada pobrao sve simpatije stručne javnosti, ali osim šturog saopštenja iz Beogradske filharmonije, ništa se nije saznalo o detaljima Kalatravine posete. Tada smo prokockali šansu da otac nebodera uvrnutog torza u Malmeu ostavi autorski pečat u Beogradu i projektuje zgradu filharmonije, koja ne bi bila samo kulturni nego i poslovni pogodak, jer Kalatravino ime privlači mnogo pažnje.

O novom zdanju Beogradske filharmonije ne sanjaju samo domaće arhitekte i muzičari, već i slavni umetnici koji su kod nas gostovali. Jedan od njih je Zubin Mehta, dirigent svetskog glasa, koji godinama podržava Beogradsku filharmoniju. On je u više navrata poručivao stručnoj javnosti i najvišim državnicima da je ovoj kulturnoj instituciji preko potreban novi dom nalik na svetske. Prošle godine u razgovoru sa premijerom Aleksandrom Vučićem dobio je obećanje da će početi izgradnja koncertne dvorane i da ona neće, kazao je Vučić, koštati više od 50 miliona evra.
– Napravićemo jednu od najboljih koncertnih dvorana u regionu, koja će imati 1.500 mesta sa najboljim zvukom. Uzećemo najkvalitetnije firme iz sveta, a nekoliko je i Mehta preporučio – kazao je Vučić u septembru prošle godine, a preneo Tanjug.

Vrednost nagrada:

Prva                 1.152.000*

Druga                  768.000

Treća                   384.000

Dva otkupa po     192.000

* u dinarima

ŽIRI

Predsednik

– gradski urbanista Milutin Folić

Članovi

– arhitekte Irina Korobina, Nebojša Minjević, Dejan Miljković i Bojan Kovačević, dok je zamenik člana žirija Milana Jočić

 

Muzej revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije

Gradnja Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, u Bloku 13, započeta je 1978. godine. Prethodio joj je opštejugoslovenski javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje objekta, raspisan 1961. Najbolje od 29 pristiglih radova bilo je rešenje hrvatskog arhitekte Vjenceslava Rihtera. Od planiranih 15.200 kvadratnih metara, od čega je polovina bila namenjena muzejskoj postavci, izgrađen je samo podrumski deo zdanja. Svečani pešački pristup muzeju planiran je iz Bulevara Mihajla Pupina. Zamišljen je kao trg sa alejom za izložbe revolucionarnog karaktera, u čijem središnjem delu bi gorela večna vatra u spomen palim borcima narodnooslobodilačkog rata, i završnicom sa postamentom ispred objekta na kojem bi bila postavljena skulptura tadašnjeg predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita.    

 

Da li je Blok 13 pravo mesto za zgradu filharmonije?

Zoran Hristić, kompozitor:

(Foto A. Vasiljević)

Važno je da se dvorana sagradi. Hvala bogu da je to nekom palo na pamet. Stadione imamo, hajde da napravimo pravu koncertnu salu, jer primetno je da Kolarac sa 880 mesta ne može da opstane u gradu koji ima tri miliona stanovnika. Dobro je što će zdanje biti u Novom Beogradu, da tamo imamo kultivisani prostor, a ne samo banke. Svaki stari Beograđanin će reći da je daleko, međutim problem je parking kad idete u Kolarac. Beogradska filharmonija je zaslužila da ima svoje zdanje jer je to orkestar koji je bez konkurencije. Usred Beograda imamo izvanrednu akustičnu salu sa više od hiljadu mesta, salu Doma sindikata koja je zapostavljena, a ima i orgulje, mogla bi da se obnovi i nazove „Mokranjac”.

Branka Radović, muzikolog, umetnički direktor „Madlenijanuma” i muzički kritičar:

(Foto L. Vuletić)

Novi Beograd je dobro mesto jer to je novi centar grada. Zgrada filharmonije blizu Ušća biće prava stvar. Beogradska filharmonija godinama gostuje u Kolarcu, a za njen dalji razvoj neophodno je da ima novu dvoranu sa sjajnom akustikom i mnogo pomoćnih sala za vežbanje. Mislim da će to dati novi impuls koncertnom životu grada.

Svetislav Božić, kompozitor, akademik i umetnički direktor Bemusa:

(Foto Z. Kršljanin)

Treba nam zgrada otmenog izgleda, funkcionalna, muzici namenjena, ali nam je potrebno da postojeći fond dobrih muzičara sačuvamo i obnavljamo gde god je to moguće. Da osokolimo platežni fond te profesije, da ih sačuvamo kod nas, da negujemo muzičko školstvo. Treba spasti i povesti računa o Simfonijskom orkestru RTS-a i horu jer nose gro našeg stvaralaštva sa vrlo skromnim sredstvima. Imamo puno problema, zgrada filharmonije nije uopšte prioritet čini mi se, već živi ljudi koji treba da se bave tim poslom. Naravno, ukoliko bude bilo mesta i za tu vrstu lepog luksuza, zašto da ne. Recimo Beogradska filharmonija ne učestvuje na Bemusu uopšte, ko joj podiže zgradu, grad po kom se ona zove? Ansambl mora drugačije da bude obavezan prema gradu čije ime nosi, pa onda da mu se izađe na taj način u susret. Sa Beogradskom filharmonijom kakva jeste stvoren je bahat mehanizam jednog mehura koji je moćan, a ne znamo zašto.

Dejan Savić, dirigent i upravnik Narodnog pozorišta:

(Foto D. Jevremović)

Još je Miloje Milojević, kompozitor, rekao da bi trebalo izgraditi novu dvoranu Narodnog pozorišta, novu dvoranu Beogradske filharmonije i novu Muzičku akademiju. Od 1936. prošlo je 80 godina, mi smo tu gde smo. Voleo bih da sledeća bude nova dvorana Narodnog pozorišta na Trgu republike i bilo bi lepo da se nastavi projekat i da se sve četiri umetničke akademije nađu u Novom Beogradu pored FDU-a, gde je i bilo predviđeno.

B. Lijeskić


Komentari9
367cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Stefanovic
Da li mozete da objavite kako je izgledao projekat zdanja Muzeja revolucije koji je pobedio na konkursu, rešenje hrvatskog arhitekte Vjenceslava Rihtera?
Beogradjanka
Ovo je divna vest. Volela bih da znam kada ce Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti biti otvoreni za javnost. Da li su politicari svesni kakva je to sramota sto su ti muzeji zatvoreni pored dodela nagrada arhitektama za projekat renoviranja? Ima li neko ko kontrilise vlast na ovom prijektu?
straja
Po mome misljenju zbog interesovanja za ovu vrstu muzike koncerte bi trebalo odrzavati na stadionu Rajko Mitic.....u VIP lozi,bez preterivanja.
MUNUMENTALNA zgrada na Ušću
Ušće sa Novobeogradske strane je idealno mesti za MONUMENTALNU zgradu Opere, pozorišta i filharmonije, tako da se vidi sa brodova koji plove Dunavom i Savom. nešto slično kao zgrada Opere u Sidneju. PS. Kada će umetnici da nauče da Beograd sa širom okolinom (Lazarevac, Mladenovac,..) ima 1,8 miliona stanovnika, a sam grad oko 1,5 miliona.
Nikola Nesic
Filharmonija na Novom Beogradu, pored TC Usce? Da li to znaci da ce ideja arhitekte Milana Palisaskog za Operom na Trgu republike sa Galerijom biti ipak razmatrana? Projektom Arhitekte 2005. je predvidjeno 1200 mesta, 850 parking mesta ispod zemlje, Galerija 15000 m2 i Opera 1300 m2, sve u liniji sa Narodnim pozoristem. Ili je samo zamagljivanje javnosti konkursom, mozda i maketom jednog dana? Cini se da je rano za ovakav poduhvat na Novom Beogradu, pogotovu kad imamo nezavrsene pozicije u Beogradu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja