subota, 16.12.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:10

Crvljiva ili zdrava: gatanje o zdravlju

Uporedo s pragmatičnom važnošću, jabuka po svome mestu u mitološkom svetu, po značaju u kultnim predstavama, po svojoj simbolici u narodnom životu, daleko nadilazi ostale naše voćke
Autor: Dr Neđo Jošićutorak, 25.10.2016. u 15:00
Ћирилично иницијално писмо ВИШЊИЦА 02

Srbi se, kao retko ko, još i danas mogu da pohvale lepom voćarskom baštinom. Kao narod s voćerodnom zemljom i umerenom klimom pogodnom za uzgoj voća, narod kroz čije se krajeve ukrštaju brojni putevi (trgovački, vojni i kulturni), Srbi su sam kraj 20.veka dočekali s obimnom i veoma raznolikom kolekcijom jabuka (druge voćke bih da zasad ostavim po strani). Fond naših jabuka u odnosu na kolekciju jabuka koje se danas gajeu Francuskoj (gdje uživaju zakonsku zaštitu), nije ni približno toliki (a ni Srbija nije imperija!) – ali je autentičan, naš, i to ga čini dragocenim i u pomološkom pogledu veoma bitnim za čitav evropski svet. Taj fond nikako ne iznosi manje od 250 sorti kalemljenih jabuka, a njihov imenoslov ne manji od 500 različitih imena. U jednomsvom broju iz 1950. godine u „Politici“ je dat mali pregled naših jabuka. Pregled sadrži imena: babovača, božićnica, vimkulja, gospojinjara, divljara i brojna druga i čini dragocen izvor za poznavanje srpskog pomološkog fonda. Rastakanje sela i opšta nebriga za autohtone voćke, mogli bi veoma brzo da imaju pogubne posledice za srpski voćni fond. Njihova lepa imena za sto godina mogla bi da čine samo jezičke relikte kao puko svedočanstvo jednog davno minulog sveta.
Uporedo s pragmatičnom važnošću, jabuka po svome mestu u mitološkom svetu, po značaju u kultnim predstavama, po svojoj simbolici u narodnom životu (oslanjajući se na staru panteističku religiju i zajednički indoevropski kult), daleko nadilazi ostale naše voćke. Jabuka je veoma važna u obrednim radnjama vezanim za mrtvački kult, za kult Sv. Petra, za kult Peruna (boga groma), u odnosima između momka i devojke, odnosima među mladencima, u ljubavnim vradžbinama i drugim vidovima gatanja. Tako se, npr. u Sremu (prema građi koju navodi V. Čajkanović), po tome da li je domaća ili badnjidanska jabuka crvljiva ili zdrava, gata o zdravlju domaćina i domaćice.

Opisi pojedinih sorti jabuka posebno su opsežni i detaljni u proznim delima srpskih pisaca

Jabuka veoma često čini predmet poređenja (katkad i neka određena jabuka: Jabučica iskočila u obrazu kao dvije paradije), određene jabuke su veoma žive u sećanjima našega sveta. Pre desetak godina pričao mi je neki Stevo Pavić, krojač iz Pakraca, o jabuci zvanoj muškinja. Za nju kaže da je žuta kao limun i da proleće dočeka na grani: U proljeće ti bi onu jabuku da uzbereš, al’ ona laka, prazna – iznutra sve iskljuvale tice! Kasnije sam shvatio da je njeno ime izvedeno od reči muskat ili muškat (tal. moscato, nem. Muskat). Opisi pojedinih sorti jabuka posebno su opsežni i detaljni u proznim delima srpskih pisaca, naročito od epohe realizma naovamo. Kao ilustraciju naveo bih kratak izvod iz pripovetke Janka Veselinovića o jednoj jabuci: Eto vidiš ovu jabuku! Kalem sam dobio od jednog Turčina... Kad je zagrizeš, zamirišu ti usta na lipov cvet i u dugu danu mirišu (J. Veselinović, Srpski pisci, Celokupna dela, knj. IX), ili Andrićevo zapažanje o jabuci senabiji: Pred fila [slona] su sada počeli po sokacima da izbacuju jabuke... lepe, krupne senabije („Travnička hronika“). Neke vrste jabuka, doduše sasvim retko, pominju se i ranije, npr. u narodnim pesmama: U Bogdana devet vinograda, | A deseta vidovka jabuka. Najobimnija kolekcija imena naših jabuka sadržana je u čuvenoj pesmi za decu „Evo jabuka!“ Njen autor je pesnik Vojislav Ilić Mlađi (1877–1944), a ovde bih da citiram jednu njenu strofu: Ilinjače, medenjače, ivanjače i zimnjače, / petrovače, vidovače, simkovače i tikvače,/ kolajnače, prosenjače, tanjirače, gradinjače, / ovrljače, kotrljače, i slatkače i rebrače, / mirisavke i resavke!
Već i navedeni šturi pregled naziva naših autohtonih kalemljenih jabuka pokazuje da je naš narod bio veoma inventivan u njihovom imenovanju. U tvorbi imena najčešće je polazio od važnijih obeležja voćnog ploda. Koristio je imeničke: brašnjara, koždeka, mirisavka,ljubačina, i pridevske osnove: žutica, zelenika, krupnaja, mekača, a glagolske osnove posve retko: zvečaljka. Posezao je za različitim vidovima motivisanosti – neposrednim: krivaja, mirišljavka, šarunka, i posrednim ili figurativnim: limunika, ruzmarinka, cigančica. Sistemski karakter u imenovanju srpskih jabuka ima semantika boje, oblika, veličine, ukusa, mirisa, strukture ploda i vremena zrenja. Druge osobine voćnoga ploda retko su se reflektovale. 
Kao ilustraciju naveo bih jabuke imenovane prema belegu nalik na ožiljak: ožiljčavica (Slavonija) i jeliva (Užice). U značenjskom pogledu, imenom se izražava samo jedna osobina voćnoga ploda, katkad posve marginalna, dok brojne druge osobine čine deo kolektivnoga pamćenja date sredine. Kolektivnu predstavu o jabuci zvanoj jeliva, B. Pavlović (sakupljač leksike iz užičkog kraja) izrazio je na posve suptilan način: Jeliva, ime [rumene] jabuke... na kojoj je s jedne strane kao končić tanka brazda, te izgleda da je jabuka rasečena.
Carskom imenu prilična je carska jabuka, kralju kraljevka ili kraljevčica, popu popadika, ali u imenoslovu voćaka kod Srba zastupljeni su i neki „smešni“ nazivi, npr. razbiguz (kruška, Slavonija) ili prtabonjka (jabuka, Crna Gora). Svedočeći o tvorbenoj i semantičkoj širini srpske narodne voćarske terminologije i oni, objedinjeni s „finim nazivima“, određuju i oštrije profilišu njegov leksički identitet.
Institut za srpski jezik SANU


Komentari1
2cadd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Србо
Хвала! Уживао сам читајући!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja