Iako Međunarodni monetarni fond (MMF) izriče samo pohvale za dosadašnji učinak fiskalne konsolidacije i ocenjuje da je ekonomski oporavak Srbije prevazišao očekivanja, tokom aktuelne šeste revizije aranžmana iz predostrožnosti nije voljan da odobri povećanje plata i penzija.
Iz NBS je saopšteno da se sprovođenje dogovorenog programa podržanog aktuelnim stendbaj aranžmanom iz predostrožnosti uspešno nastavlja, makroekonomska perspektiva je pozitivna, a trendovi u pogledu zaposlenosti ohrabrujući. Prioritet programa ostaje nastavak fiskalnog prilagođavanja, smanjenje javnog duga i dosledno sprovođenje strukturnih reformi kako bi se podstakla konkurentnost i rast privrede.
Kako saznajemo iz više izvora oni su izričito protiv bilo kakvog povećanja penzija, a voljni su da dozvole samo jednokratnu isplatu, pred Novu godinu, korisnicima primanja do 23.000 dinara. Iznos potencijalne jednokratne pomoći još nije utvrđen, a u javnosti je bilo reči o iznosima od 5.000 do 7.000 dinara.
Prema „kalendaru” ovog nadzornika naših javnih finansija povećanje penzija, i to minimalno, moglo bi da usledi tek krajem 2017. godine.
Što se tiče plata u javnom sektoru MMF je saglasan da se minimalno povećaju plate u prosveti i eventualno zdravstvu za oko dva odsto, dok smatraju da činovnici, vojska i policija imaju solidne zarade i da su u nekim slučajevima i preplaćeni. Za njih je važno da pomenuto povećanje bude održivo i da u narednim godinama može da se isplaćuje uvećan iznos.
Ova saznanja deluju kao hladan tuš na sve one koji primaju prinadležnosti iz budžeta ili delom iz budžeta poput penzionera pogotovo što je premijer Aleksandar Vučić u više navrata najavljivao povećanje kao posledicu niskog deficita u državnoj kasi i višeg privrednog rasta. I uoči aktuelne posete MMF-a premijer je rekao da povećanja plata u javnom sektoru neće biti beznačajno dok penzioneri mogu da očekuju malo povećanje. U opticaju je da je vlada spremila povećanje od pet odsto za zaposlene u javnom sektoru.
Očigledno da se Džejms Ruf, šef misije za Srbiju, nije uzalud oglasio u junu u toku objedinjene šeste i pete revizije, kada povećanje još nije bilo toliko aktuelno, intervjuom za „Nin” kada je rekao da nema povećanja plata i penzija ni ove ni naredne godine. To je obrazložio time da među više od sedam miliona stanovnika, samo 1,2 miliona su zaposleni u privatnom sektoru koji državi donosi poreze, dok javni sektor izdržava 750.000 radnika i 1,7 miliona penzionera.
Javni sektor zapošljava više ljudi nego privatni, a za isti posao i isplaćuje veće zarade, a na svakog radnika koji uplaćuje doprinose u penzijski sistem dolazi penzioner koji prima penziju.
Premijer je i dalje optimista i najavljuje da će se razgovori o tome nastaviti, a interesantno je da i brojni naši ekonomisti smatraju da bi plata i penzije mogle da rastu tri do četiri odsto koliko je u zbiru privredni rast i inflacija.
Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije, kaže, da je uveren je da će i pored tvrdog stava MMF-a premijer povećati penzije najstarijima, dok će najugroženiji dobiti jednokratnu pomoć do kraja godine.
– Nema osnova da se pravi razlika između zaposlenih i penzionera i jednima omogućiti povećanje plate, a reći da za druge nema ništa, ni ove, ni cele naredne godine. Koji je kriterijum za to, kada su i penzioneri ravnopravno delili teret štednje kroz smanjenje penzija većih od 25.000 dinara, pita Čolaković.
Upitan da li se pominje neki procenat za koliko bi penzije mogle biti povećane, Čolaković kaže da očekuje da će isti iznos povećanja važiti i za zaposlene i za penzionere.
– Realno je očekivati i da bude isplaćena jednokratna pomoć za oko 250.000 najsiromašnijih penzionera. Razgovara se o pomoći od 5.000 do 7.000 dinara. S tim, što bi više trebalo da dobiju penzioneri koji mesečno primaju do 15.000 dinara. Plan je da se pomoć podeli svima onima koji primaju do prosečne penzije od oko 23.000 dinara, objašnjava Čolaković.
On kaže, da bi već danas tokom novog sastanka trebalo pitati MMF zašto prave razliku između zaposlenih i penzionere i zašto se jednima daje zeleno svetlo za povećanje, ma koliko ono bilo, a drugi se kategorički odbijaju, kaže on.
Da će povećanja penzija biti, makar i u iznosu od prošle godine od 1,25 odsto, slaže se i Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
– Pregovori jesu teški, ali prema informacijama koje imamo najstarijima će biti usklađene penzije, kaže on i dodaje da mu je jasno da MMF ne prihvata ovakvu ideju premijera, jer i sa smanjenjem minusa u budžetu, država je opet u minusu. Nije stala na zelene grane da bi mogla da deli novac, ali povećanja će biti.
Siguran je, dodaje, i da će najugroženiji penzioneri dobiti jednokratnu pomoć.
Inače u Srbiji do prosečnog iznosa od 23.456 dinara, penziju prima 955.669 što je 55,37 odsto ukupnog broja penzija.
Početkom meseca Udruženje vojnih penzionera Srbije pozvalo je svoje članove da potpišu narodnu inicijativu za vraćanje umanjenih penzija, budući da će uskoro dve godine kako je donet zakon po kom su umanjene sve prinadležnosti iznad 25.000 dinara.
Ta mera dovela je u težak ekonomski položaj ogromnu većinu građana koji su decenijama uplaćivali u odgovarajući fond, kako bi bili zbrinuti u trećem dobu, kažu u Udruženju vojnih penzionera Srbije, a ovim zakonom prosečna vojna penzija smanjena je za oko 15,6 odsto, a obuhvaćeno je 96 odsto korisnika vojne penzije.
Narodnom inicijativom moguće je vratiti puni iznos zakinutih penzija, tvrde u Udruženju i dodaju da im je potrebno da obezbede 30.000 potpisa, kako bi dokument bio validan.
