sreda, 21.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41

Evropska i azijska kultura

U mnogo manjoj meri nego stari azijski narodi, evropski narodi umeju da upravljaju svojim strastima i svojim životnim snagama – i azijsku veštinu trpljenja i mirenja sa sudbinom oni imaju tek da uče
Autor: Slobodan Jovanovićpetak, 28.10.2016. u 13:36
Улица Бизант у Сплиту - Љуба Ивановић

Pitanje o odnosu između evropske i azijske kulture, koje je u poslednje vreme zanimalo i naš svet, bilo je prošle jeseni raspravljano na kongresu nemačkih sociologa. Jedan od najčuvenijih sociologa današnje Nemačke, Maks Šeler držao je predavanje o Nauci i Socialnoj Strukturi. U tome predavanju, rekao je između ostaloga i to, da se evropska kultura razvijala u naučnom, a azijska u metafizičkom duhu.

Pod naukom, on razume proučavanje prirode i dovođenje njenih snaga u službu čoveka. Pod metafizikom, on razume udubljivanje u tajne naše duše i disciplinovanje onih snaga koje se u njoj kriju. Evropski narodi postali su veliki majstori u tehnici proizvodnje dobara i u tehnici rata. Veština sa kojom u sve bržem tempu proizvode sve veće količine dobara i veština sa kojom u toku rata ta dobra poništavaju, jeste besprimerna u istoriji čovečanstva. Ali za to u „tehnici duše“ Evropa zaostaje iza Azije.

U mnogo manjoj meri nego stari azijski narodi, evropski narodi umeju da upravljaju svojim strastima i svojim životnim snagama – i azijsku veštinu trpljenja i mirenja sa sudbinom oni imaju tek da uče. Kod Evropljana moć nad spoljašnjim svetom razvila se u mnogo većoj meri nego unutrašnji samovlada.

Zbog toga, oni, pored sve energije koju su uložili u stvaranje materijalnoga blagostanja, nisu još rešili pitanje naše zemaljske sudbine – i usred nagomilanoga bogatstva žive bez duševnoga spokojstva. Jednako nezadovoljan, suvremeni Evropljanin ne prestaje tražiti nešto novo – i u toj večitoj tražnji, večitom naporu i nemiru nalazi svoj glavni cilj života.

Po Šelerovom mišljenju, evropska i azijska kultura jesu dve krajnosti od kojih nijedna sama za sebe ne valja. Ne valja ni evropsko gomilanje bogatstva sred duševnoga nemira, ni azijski duševni mir sred oskudice materialnog blagostanja. Ako su zapadnjaci žrtve jedne ekonomske i vojne radljivosti koja se odvojila od duše i zahuktala na pravno, istočnjaci su žrtve jednog finansijskog samopromatranja koje se odvojilo od života i pretvorilo u jalovo sanjanje. Šeler nalazi da spas kulture leži u namirenju zapada i istoka.

Tek onda kada se bude spojila evropska tehnika proizvodnje s azijskom tehnikom duše, dobiće se jedno potpuno i harmonično čovečanstvo koje je, istovremeno, zagospodarilo spoljašnjim svetom i ostvarilo u svojoj vlastitoj unutrašnjosti red i mir.

Dokle je izgledalo da se savremeno evropsko društvo razvija u pravcu povoljnom za buržoaziju i njeno gospodarstvo, buržoazija je bila ubeđeni propovednik društvenog napretka i isticala je evropsku kulturu iznad svih drugih kultura

Velika je šteta što se kongres nemačkih sociologa udaljio od ovoga pitanja koje je Šeler pokrenuo. Na skupovima nemačkih sociologa i ekonomista oseća se velika razdvojenost između marksista i nemarksista; iz toga razloga vrlo često se dešava da pretres skrene sa glavnog pitanja na pitanje marksizma. Ovoga puta, isto tako, više se govorilo za i protiv marksističke sociologije, nego o odnosu između evropske i azijske kulture.

Protivu Šelera ustao je poznati bečki marksist Maks Adler, koji smatra da ne postoji kriza evropske kulture, nego postoji kriza buržoaskoga društva. Onoga dana kada nastane novo doba socialističkoga društva, nestaće i današnja moralna nelagodnost, i na mesto pesimizma iznemogle buržoazije zavladaće optimizam mladog i svežeg radništva. Adler je naročito napao buržoaziju da nije više u stanju da prednjači na polju društvenih nauka. Glavni zakon društvenoga života, – zakon večitoga razvitka i napretka – ona više ne razume, jer je izgubila veru u svoju vlastitu budućnost. Dokle je izgledalo da se savremeno evropsko društvo razvija u pravcu povoljnom za buržoaziju i njeno gospodarstvo, buržoazija je bila ubeđeni propovednik društvenog napretka i isticala je evropsku kulturu iznad svih drugih kultura.

Ali od kako se u evropskom društvenom razvitku javljaju znaci propadanja buržoaskoga gospodarstva i s njima uporedo sigurni nagoveštaji jedne velike društvene obnove u korist radništva, buržoazija je počela sumnjati o dokazanosti društvenog napretka i o vrsnoći evropske kulture. Sada, iz njenih redova niču proroci skore propasti zapadne kulture (pa pr. Špengler) i presađivači azijske moralne filosofije (na pr. Kajzerling, pa i sam Šeler).

U kratko, tamo gde je Šeler video jednu moralnu krizu od opštega čovečanskog značaja, Adler vidi samo jedno buržoasko pesimističko raspoloženje, koje dolazi otuda što je buržoazija svojoj vlastitoj katastrofi koju predoseća u skorom roku dala značaj jednog kraha cele evropske kulture.

Zahvaljujući svome besedničkom temperamentu, Adler je uzbunio sav kongres, i zato se diskutovalo mnogo više o njegovim tezama nego i Šelerovim. Oni govornici koji su se ipak zato dotakli Šelerove ideje o izmirenju istočne i zapadne kulture, pomenuli su pre svega onaj poznati zakon Ogista Konta da duh čovečanstva u svom razvitku prolazi jedno za drugim kroz versku, kroz metafizičku, i kroz naučnu fazu.

Drugim rečima, pojave oko sebe i u sebi čovek objašnjava prvo na religiozni, pa onda na metafizički, pa tek najposle na naučni način, koji se javlja poslednji s toga što iziskuje najveći stepen duhovne zrelosti. Na osnovu ovoga zakona, Šelerovu ideju o dopunjavanju evropske naučnosti azijskom metafizičnošću valjalo bi bezuslovno odbaciti kao vraćanje sa višeg stupnja duhovnoga razvitka na niži.

Ali – i to je vrlo karakteristično za duh koji danas vlada u društvenim naukama – nemački sociolozi, iako su se setili Kontovog zakona, nisu na osnovu njega odbacili Šelerovu ideju o izmirenju istoka i zapada. Nemački sociolozi ne veruju više u tačnost Kontovog zakona. Njima ne izgleda više da naučni razvitak isključuje metafizički i religiozni razvitak; oni nalaze da se i nauka i metafizika i religija mogu razvijati uporedo, ne smetajući jedna drugoj. To su tri razna gledišta koja se uzajamno ne potiru nego se uzajamno dopunjuju; prema tome kalemljenje azijske metafizičnosti na evropsku naučnost ne bi bilo logički nemogućno.

Ali među nemačkim sociolozima pojavila se sumnja da li bi ono bilo i psihološki mogućno? Logički, ne bi bilo nemogućno da isti čovek bude jednovremeno i veliki industrijalac i veliki metafizičar, ali psihološki malo je verovatno da bi isti čovek mogao jednovremeno u oba ta pravca raditi s maksimumom energije. Bez usredsređivanja energije na jeda cilj, pravog uspeha nema – i to što važi za pojedinca, važi i za društvo. Naša kultura može se razvijati u nekoliko različnih pravaca – u idealističkom isto tako kao i u pozitivističkom – ali ni u jednom ne može otići daleko, ako između tih različnih pravaca ne bude izabrala samo jedan, u kome će se zahuktati sa zaslepljenom jednostranošću.

 I zato, ako bismo hteli istovremeno negovati evropsku privrednu aktivnost i azijsko filosofsko samopromatranje, verovatno da ni naša privredna aktivnost ne bi bila dovoljno napregnuta ni naše filosofsko samopromatranje dovoljno duboko. Postajući svestranijom, naša bi kultura postala u isti mah i površnijom.

Čoveku se neprestano nameće izbor između zemaljskoga i nebeskoga carstva – i on ih ne može oba uživati jednovremeno.

 

(Politika 6. januar 1926. godine)

 


Komentari13
4fedd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kriticna
Lepo je boriti se za svoje ideale, ali vazno je umeti trpeti i cekati svoj red. Mnogi narodi bi bili unisteni do sada da nisu prihvatili svoju sudbinu. Albanci su recimo prihavtili Turke kao svoje gospodare, i dobro ziveli pod njima. Oni su cak podrzavali naciste, i nikom nista. I sada im nije lose, svet je na njihovoj strani i mogu da uzmu koliko god zemljista zele od nas. Jevreji su isto tako prihvatali svoje sudbine kroz istoriju i sada su medju najmocnijim narodima u svetu. Kod nas mnogi ljudi odustanu ili budu ogorceni kada im se nesto lose desi, dok bi umesto trebali da prihvate svoju sudbinu i vide kako najbolje ziveti od onoga sto im je ostalo.
Zoran
Neka hvala za mirenje sa sudbinom. To ostavljam vama u Srbiji.
Lale
ne samo da ce doci vreme kada se svi moraju pomiriti sa sudbinom, vec je neminovno i ono kada se ljudi mire sa zemljom i prepustaju svoje telo mikrobima da ih razgrade na sastavne elemente od kojih su stvoreni. To sto vi niste u Srbiji jos ne znaci da cete pobeci od zakona prirode.
Preporučujem 3
Врабац
Застарео текст и само схватање света. Нема више већих разлика између Запада и Истока. Друштва су свуда слична, људи имају свуде сличне навике.
Petar
Kao dopunu ovoga predlazem Text "Wie wird der Kapitalismus enden?" Von Wolfgang Streeck
Zoran
Nije pitanej kako, nego kad. A to znaci nikad. Kapitalzam se rodio cim se covek rodio. Odmah je uzeo kamen i zadrzao ga za sebe da lovi zivotnje ili da se brani.
Preporučujem 1
Miroslav
Germansko viđenje sveta. Odnosno nerazumevanje sveta. Odnosno, kako kažu stari grci, idiot i kad se nagne nad najdublji zdenac, vidi samo svoj lik! Tako nekako. Poenta je da i tada (1926) postojala jedna azijska sila koja je bila rame uz rame sa "evropskim materijalnim moćima". Danas ih ima više, a "Evropljani" i dalje (90 godina kasnije) pričaju o "duhovnosti istoka" i "materijalizmu zapada". Suština je da "Evropljani" ne znaju ništa o "azijskoj kulturi". I onda na tom svom neznanju grade razne teorije i pretpostavke. Kod "Evropljana" je večito neka suprotstavljenost polova: muško-žensko, dobro-zlo, istok-zapad, materijalno-duhovno. "Evropljanin" ne ume ni da misli ni da živi bez tog stalnog konflikta, bez suprotnosti koje se međusobno bore za prevlast i poništavaju. Tako on posmatra i sebe u odnosu na ostali svet: sebe u odnosu na komšije, svoj grad u odnosu na druge gradove, svoj narod u odnosu na druge narode
Jovan
@Miroslav: pre bi se reklo da ste vi daleko od razumevanja i evropskog i istocnog shvatanja.
Preporučujem 2
Александар
Живим на Далеком истоку и потпуно делим Ваше мишљење. Сјајно сте ово изложили.
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja