subota, 22.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:21
IZVEŠTAJI SA PRIMORJA

Amor u Crikvenici

Ženski raj u plićaku. – Pesak, što se sipa u oči. – Primorska kupališta
Autor: Miloš Crnjanskipetak, 28.10.2016. u 13:44
Дубровачка лука - Радмила Ђорђевић

Plavi kvarnerski zaliv, na severu našeg Jadrana, između starih naših planina Velebita i Učke, odveć je poznat mnogima, da bi ga trebalo dugo opisivati. To usko i mirno more, između otoka i hrvatskog krša, često izgleda kao planinsko jezero, bistro do dna, otkada u njemu presta vreva saobraćaja. U njega padaju istina dim rijeke i sušaka i kanali fabrika, ipak ga naši gorski vetri i bure, tresu sa dna i tako očiste, da je svako jutro pod lepim primorskim selima, čisto i providno kao potok i plavo kao nebo, ili zeleno kao pašnjak.

Ceo je dan taj vrletni i kameniti kraj, jedan zračan mešano brdski i jezerski vidik, koji svaki sat menja boju i razveseljava oči i misli, a more to i ne huči, nego žubori.

Za slabe i oronule kao morsko kupalište ovaj basen naročito za to dolazi u obzir, što je najuređeniji duž naše morske obale, najbolje vezan železnicom za naše krajeve, ponajzdraviji, osobito što se malarije tiče i najvažnije napokon: najmanje vruć i zažaren leti. Svojim peskovitim plažama, ovaj deo naše obale naročito je pogodan za letovanje dece, kojoj more, u izvesnim godinama, najviše pomaže.

Od Sušaka, koji je skup i izigrava otmenost, sa svojim mondenim hotelima, pa sve dole do Paga, ovo je rivijera porodičnih luksuza i nesporazuma, koji se svršavaju bezopasno

Ostrva kvarnerska i obale nemaju južnjačku, napuljsku lepotu dalmatinskih obala, nego su siva i tvrda, ali ipak pitoreskna. Romantika ovih lepih gradića pitoma je i mala. Bele i čiste kuće, u svakoj može da se stanuje, neduboke uvale, u svakoj može da se kupa, zelene šumice borova i dosta malih hotela. Kad je Mesec pun sve treperi u ovom amfiteatru od stena i sa svih strana dopire muzika i pesma. Sve je kao jedan familijarni bazen za kupanje naših krajeva, gde se poznati i nepoznati sastaju, smeju i kriče.

Od Sušaka, koji je skup i izigrava otmenost, sa svojim mondenim hotelima, pa sve dole do Paga, ovo je rivijera porodičnih luksuza i nesporazuma, koji se svršavaju bezopasno. Osim starog i divnog Raba, sva ostala mesta i obala izgledaju kao hotelski park ili terasa, udobno i banalno, ali sa banalnošću, koja prija i odmara. Ponegde ima po neka starina, biblioteka manastirska, dvor kakvog Frankopana, po koji stari samostan, ali svud u veče sviraju i igraju Beograđani i Zagrepčani šimi, između stolova sa lampama crvenim, kao pečurke. Male lađice plove između pojedinih mesta i svaki putnik maše maramom, svi su zadovoljni. Noću te lađe trepere kao vatrometi.

Kad ujutru Učka zarumeni i pod njom Opatija, Lovrana i Ika, koje su opet pune Bečlija i otmenih prečana, nestanu u mraku borova i čempresa. Sunce polako poliva crveni Omišalj visoko na bregu nazidan, iznad mirne, peskovite luke, u kojoj je tolika tišina, kad brod pristane. Mesto kao naručeno za ljubavnike, ili siromašne činovnike, koji traže samoću. Strmo i visoko na bregu čudnovat mali gradić, kao neko staro, špansko selo, oko kojeg kruže galebovi.

Vidim masline kraj puta, koji vodi gore i želeo bih da se iskrcam ali mali brod odmah ide dalje. Doznajem samo da dolaze gosti u ovu mirnoću i da se lepo kupa. Mornari mi sa zavišću pričaju, da je ovde plodnija zemlja nego na njinoj strani, a kraj obale mi pokazuju ruševine nekog grada, koji kažu da se u latinsko doba zvao Fulvius, već tada su Italici ovde imali mnogo posla sa našim narodom, koji je tu miran, hladan i neosetljiv, kao kamen. Ovakvih malih mesta i šumica ima nekoliko na otoku Krku, a u njima nikog, svega nekoliko zdravih i nasmejanih Čeha, kojih je ove godine, na žalost, malo došlo. Odoše svi na talijansku obalu, tamo im je sad jeftinije.

Najviše je ljubavnika, udovica, gospode bez žena, gospođa bez muževa, slobodoumnih gospođica i parova, što se već u vozovima sporazumeli. Putuju, punom parom, na more i u ljubav, najčešće u Crikvenicu.

Na suprotnoj, sušačkoj obali, vile među čempresima, katkad vrlo lepe, kao na francuskoj ili talijanskoj rivijeri, nazidane na divne stene. Veliki hoteli, akcionarska poduzeća, još sa mnogo mana. Skače se strmoglav u more. Čitave male gomile ljudi dive se gđici Barlovac, kad se ispravi u vazduhu. Dame pokušavaju i ovde sa baroknim odelima za kupanje, čitavim svilenim toaletama. Kad otvorite prozor, na susednom spazite nekog, koga ćete svu zimu gledati na premijerama, a uveče u baštenskom bioskopu mislite da ste na nekom našem kermesu, samo je dole mesto Dunava more u mesečini i mesto Zemuna, izgubljena Rijeka sva osvetljena velikim, talijanskim žaruljama. Ako poslepodne sretnete ekskurziju viših oficira, izvesno će pred veče proći ekskurzija tehničara, koji idu da posete brodogradilište u Kraljevici, a u podne prolaze čitave gimnazije.

Izmuče se deca teškim putovanjem, kao i siromašnije porodice, dođu pa se odmah bace u more, jer je skupo, ispeku se, razbole se, od ulja, od mora, od sunca, pa se lepo vrate kućama zadovoljni i ogorčeni, da još malo odleže. Vrtovi puni rascvetanih leandera i smokava ostaju zatvoreni za te prolaznike, koji svega vide onaj strašni vašar pred velikim i jako zapuštenim hotelom Kontinentalom, gde svaki dan izgleda kao da sav Sušak i sva Jugoslavija i Češka putuje za Ameriku. Najviše je ljubavnika, udovica, gospode bez žena, gospođa bez muževa, slobodoumnih gospođica i parova, što se već u vozovima sporazumeli. Putuju, punom parom, na more i u ljubav, najčešće u Crikvenicu.

Kad brod pođe sa Sušaka dotiče redom čitav niz malih kupališta, što sva liče jedno na drugo. Ispod golog stenja ukaže se zvonik, pročita natpis sokolane i brod pristaje pred malim hotelom. Svud je prijatno i svud ima mesta. Tako prođu Malinska, sva u zavetrini i zelenilu, još ne izidana, pa preko od burnog Senja, koji je sav pust čim se đaci raziđu kućama, kamenita Baška, sa lepom plažom, koju su Česi, još pre rata uredili i napunili hotelima, pa je sad napuštaju radi peska Grada, Brionia, Abacije. Novi, možda najlepše mesto za kupanje, sa hotelima i vilama sasvim prvoklasnim i plažom od čistog peska, najlepše leži u početku morlačkog kanala, hladnog i čistog. Zagrepčani sa znakom sportskog kluba Haška, takmiče se u vodi i upoređuju postignuto vreme, sa izveštajima pariske Olimpijade. U parku svira vojna muzika "mangupe"...", a sobe sa dva kreveta počinju od 100 dinara. More je tu široko i lepo, a duž obale su vanredno uređene i čiste aleje. Na jednom mestu visoka piramida sa bronzanim reljefom Kralja Petra, iz god. 1922. Tada su još pisali, u ime opštine Novi: "Oslobodiocu, Kralju Petru Velikome..."

Kad bi neki đavo digao uveče krovove sa hotela i zidove soba, da bi tu bilo mnogo za videti i pričati, više nego što su Rimljani nekad šaputali o plažama svoje Baje

Crikvenica, najugodnija, ali sa otužnom ugodnošću peštanske kulturnosti, i sad je prepuna. Madžarski se čuje kao pre deset godina, a svi jugoslovenski Jevreji zadovoljni i učtivo jedu i tu sladoled. Pesak, pesak koji liči sasvim na novosadski, beogradski, pančevački duž cele obale. Pravi dečji raj u plitkom moru. Dok su sva ostala mesta kamenite, male varoši, pune ribara i prostog sveta, dobrog i srdačnog prema strancu, sa malim hotelima sasvim jeftinim, izvrsnom ribom i dobrim vinom, Crikvenica izigrava Monte Karlo i Lido. Pod bregom, koji sa svojim vetrićima nije neprijatan, ona se pruža daleko, sa ogromnim hotelom Terapion, što izgleda kao neki kasino, prenesen iz Abacije za jugoslavenske kartaše. Kod Miramara sedi se u pidžami u pesku i pred berbernicama.

Uproleće duž morske obale, lepo uređeni parkovi, svakako su još prijatniji, nego pod ovim gustim sunčanjem, što sprži cveće, mada se često zaliva. Sad je pred hotelima kao u Karlsbadu nekad, samo se ovde jedu vrlo dobri rakovi sa majonezom. Uveče su koncerti "virtuoza", pored plaže koja liči i na baru. Danju sve, skoro golišave, starije gospođe mažu se blatom. Srednji, imućni stalež se razgolitio i pokazuje svoje tetke, lepe žene, udavače pa sve spremne, tate sa žuljevima, visećim trbusima i proširenim žilama. Ima ih, koji se u moru peru sapunom, kad stignu iz Bosne.

Ali ono, što je najvažnije ovde, to je mali bog Amor. Kao da su sva ova deca mali Amorčići, pa biju strelama želja i požude svoje mame i tetke u pesku, sve se dame ovde upoznaju sa muškima na osnovu svoje dece. Mali i crni, kao vragovi, oni se praćakaju i gospoda su tu da ih spasu kad se dave, da im dovedu čamac, ili da ih umire kada plaču. Poznanstvo počinje na osnovu kavaljerstva, a nastavlja se sa razgovorom o položaju moderne žene. Tada mame klimaju tužno glavom i priznaju, da je muž zauzet poslom i daleko. A dotle, dotle mu pišu pisma svaki dan i mastilo se suši tim peskom plaže, koji je vrlo zgodan da se sipa u oči.

Sav taj ženski svet ima i svoju boginju, žrtvu nemilosrdnog Amora. To je neka divna devojka, prijateljica jednog trgovca iz Milana, kojeg više ne pušta žena amo, jer je ovde prošle godine strahovito trošio i izgubio u kasinu sto hiljada lira. Pokazaše mi tu gospođicu sa strahopoštovanjem. O njoj svaki govori. Usamljena, ona svaki dan šeta po obali i nikoga ne gleda više. Njen pogled prezire sve i gleda u prošlost, kao što i priliči svetinji. Okolo nje buran smeh i pljusak vode.

Mislim i svi to misle ovde, da kad bi neki đavo digao uveče krovove sa hotela i zidove soba, da bi tu bilo mnogo za videti i pričati, više nego što su Rimljani nekad šaputali o plažama svoje Baje.

Dame sede na plaži većinom po dve zajedno, da se bolje brane od drskosti. "Znate – reče mi jedna gospođa iz Zagreba – mi žene bolje ćutimo kad obadve imamo putera na glavi".

 

(Politika, 2. avgust 1924. godine)

 

 


Komentari15
c7d05
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ing.Milos Djonovic
Poslao sam Vam ranije jedan pridpevek koji je objavljen ali nastavak se izgubio.Lijepo Vas pozdravljam u Novoj 2017 godini i zelim Vam uspjeha.
Boris
Crni lijepo pise, ovakvih vise nema, osim mozda jedan ili dvoje negdje u egzilu, popout samog g. Crnjanskog. Jedino sto uzivo, ima snimka, nije znao to dobro citati, ali dobro, bijahu to neka druga vremena, druge epohe, druge zvjezdane konstelacije koje su predene i pre-predene...
Tanja Stanić
meni, sa sjevernog Jadrana i Kvarnerskog zaljeva samo smeta sličica Dubrovačke luke na početku, koja nema nikakve veze sa predivnim tekstom...Crikvenica, Crikva kako je zovemo od "dragosti" je i danas predivna...dragi ljudi, ukoliko ovdje pišete razmislite što ostavljate kao svoj trag misli na ovom mjestu...je li to dobra i nježna misao ili gorčina, jal......niti je grad"zločest" niti ulice umiju mrziti, generalizirati zemlju, ljude, gradove je nešto strašno i upravo je to dovelo do dijeljenja "moje, tvoje, njihovo, naše..." do mržnje i svega onoga što je ljude razorilo...možda da opraštamo ljudske slabosti jedni drugima i da stvaramo vi i ja bolji svijet za one koji dolaze iza nas?...možda da pišemo o lijepom i dobrom kao što je i ovdje pisao Crnjanski...?
ing.Miloš Đonović
Cesto sam isao u Crikvenici,ali od sredine sedamdesetih godina pa do danas.Prikaz umjetnika Miloša Crnjanskog je jos aktuelan,iako je od tada proslo 90 godina.Dok je bila Jugoslavija vise ljudi iz istocnih krajeva je hodalo ovamo,naravno imucnijih govor se nije promjenio,ali danas toga ima manje.Ranije je iz ovih krajeva Politika imala svog dopisnika i vjerovatno odredeni broj preplatnika,po citavom primorju dalmatinskom,mada ne mogu sa sigurnoscu tvrditi toga nema.Napisao sam dvije razglednice od ovamo za C.Goru stavio adresu cirilicom,ali drzavu i jednim i drugim pismom,ranije je to dolazilo iz iz daleke Evrope,ovog ljeta iz Crikvenice ne.Nisam ih predao na posti i upitao sluzbenika kao prije par godina u Zagrebu koji mi je kazao,napisite pored i prezime latinicom sto sam uradio i posta je stigla.Ovako neznam moji mi kazu nismo dobili,moze se desiti da stigne kasnije ali svejedno smo razocarani.To se u Sloveniji ne događa.Mozda cu napisati kakavu crticu iz Crikvenice za kulturnu rubr
slavko
Kao da čitaš neke zagrebačke novine iz 1922 godine o "našoj lijepoj" Moravi. Koja je sada postala "njihova". Ili skračeno - šta je tvoje to je naše a šta je naše to tebe nije briga! Pa onda kako koji...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja