Šef Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen procenjuje da bi, do kraja mandata ove vlade, Srbija mogla da se nađe među prvih 20 na listi uslova poslovanja, jer je, kaže, postala odlično mesto za investicije. Za bolju poziciju treba ubrzati i dobijanje priključenja na struju, jer je to jedna od glavnih primedbi. Za to je, sada, potrebno 125 dana, odnosno gotovo dvostruko i trostruko više nego u nekim susednim zemljama.

Šta je razlog zbog čega se u Makedoniji priključak za struju dobija za 97 dana, u Grčkoj za 51, Sloveniji za samo 38 dana, a u Srbiji četiri meseca? Zorana Mihajlović, ministar građevine, kaže, da Srbija u ovom delu može da se popravi i skrati rok za dobijanje priključka za struju.

U EPS-u za „Politiku” tvrde da sve rade po zakonu i da obimna i zahtevna procedura ne zavisi od njih, ali i da se pored toga godišnje na nivou „EPS distribucije” realizuje oko 24.000 priključaka. Postupak priključenja objekta, od momenta podnošenja zahteva do samog priključenja na distributivni sistem složen je i ne traje uvek isto.

Postoje, ističu u „EPS distribuciji”, različite vrste priključaka, samim tim i različita cena. Ukoliko stranka za objekat za koji je potrebno priključenje, dobije građevinsku dozvolu, postupak priključenja vodi nadležni organ, koji se prvi put obraća „EPS distribuciji” sa zahtevom za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje. Rok za izdavanje tog dokumenta je definisan zakonom i iznosi maksimalno 15 dana.

Uslovima za projektovanje i priključenje definiše se između ostalog i šta je sve potrebno izgraditi da bi se objekat priključio na distributivni sistem. Često je, objašnjavaju u EPS-u, za izgradnju priključka neophodna i izgradnja elektroenergetskog objekta. Kada stranka dobije građevinsku dozvolu za svoj objekat, dogovara se izgradnja priključka i „EPS distribucija” treba da dobije rešenje o odobrenju izvođenja radova za elektroenergetski objekat. Ovaj postupak, koji se takođe radi po objedinjenoj proceduri, traje nekada i više od mesec dana.

Vrlo često je prepreka da se ovaj posao brže završi i nepostojanje javne površine i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima parcela preko kojih se gradi objekat. I taj postupak takođe vodi nadležni organ, a ne „EPS distribucija”, kažu u ovom javnom preduzeću. Kada se dobije rešenje o odobrenju izvođenja radova za izgradnju priključka, u gradskim sredinama je potrebno dobiti i odobrenje za raskopavanje.

Kada je zahtev potpun, u EPS-u kažu, da saglasnost za priključenje daju u zakonskih 15 dana, ali onda slede radovi na terenu – gradnja trafostanice, postavljanje kablova i stubova, a to najčešće koče nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Sličan postupak je i kod priključenja postojećih objekata na distributivni sistem. Suštinska razlika je što se u ovakvim slučajevima stranka direktno obraća „EPS distribuciji”.

Za nove objekte sa građevinskom dozvolom, priključak za struju, od EPS-a, traže opštinske i gradske službe po objedinjenoj proceduri u elektronskoj formi. Za postojeće objekte, potrošači moraju na šalter. Rok za priključak za struju dodatno produžava i to što u gradskim sredinama od 15. novembra do 15. marta važi zabrana izvođenja radova na javnim površinama. Postupak može biti kraći kada se stranka pravovremeno javi distribuciji, a to znači da ne čeka da se objekt izgradi, već čim dobije građevinsku dozvolu zatraži pomoć EPS-a.

Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da nema opravdanja za čekanje na priključak 125 dana.

– Reč je samo o neefikasnoj administraciji koja investitore dovodi u situaciju da dižu ruke od posla, jer se i njima čini da se ovde sve radi da budemo sporiji, a ne brži i efikasniji. Neretko se dešava da oni koji izdaju dozvole traže dodatni novac od investitora kako bi skratili čekanje, koje je potpuno izlišno – kaže Ružić.