petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:38
RASPODELA IMOVINE SFRJ

​Mrtvi aneksi ubijaju ljude

Vrednost zgrada, stanova i odmarališta srpskih preduzeća Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra
Autor: Aleksandar Mikavicautorak, 01.11.2016. u 09:39
Српске фирме потражују одмаралишта на Јадрану (Фото Никола Тркља)

Ostavinska rasprava bivših republika SFRJ još nije okončana. Počela je pre 15 godina, 29. juna 2001, kad su države naslednice nekadašnje nam zajedničke države u Beču potpisale Sporazum o pitanjima sukcesije SFRJ. Obavezale su se da će „u sedam koraka” pravedno raspodeliti prava i obaveze celokupne „zaostavštine” druge Jugoslavije. Sporazum o sukcesiji stupio je na snagu tri godine kasnije, tek kad ga je Hrvatska kao poslednja ratifikovala.

Najdalje se odmaklo u raspodeli diplomatskih predstavništava bivše države. Ali, sukcesija nije samo podela ambasada, gotovine u stranoj valuti i zlatnih poluga, nego i aneks G – odredbe o svojini pravnih lica, privatnoj svojini i stečenim pravima i aneks E – odredbe o penzijama, koji su još samo mrtvo slovo na papiru i predmet sporenja Srbije i Hrvatske.

– Jedno od važnih nerešenih pitanja između Srbije i Hrvatske jeste i imovina i rešavanje imovinskih prava – ukazuje Dejan Jovović, nekadašnji pomoćnik ministra za ekonomske odnose s inostranstvom u Vladi SRJ. – Sporazumom o sukcesiji SFRJ predviđeno je da se raspodela državne imovine izvrši prema principu da sva nepokretna imovina bivše zajedničke države pripadne državama naslednicama na čijoj se teritoriji ona nalazi. Pravna lica, vlasnici nepokretne imovine, prema ovom sporazumu – „prilog G”, zadržavaju pravo vlasništva prema stanju iz 1990, bez obzira na čijoj je teritoriji ta imovina.

Međutim, Hrvatska, kao i još neke bivše republike nekadašnje zajedničke države, nije poštovala ovaj princip.

– Hrvatska je još pre stupanja na snagu Sporazuma o sukcesiji, 1991. godine donela Uredbu o nacionalizaciji srpske imovine, kojom je prenela vlasništvo na državu Hrvatsku – podseća Jovović. – Pod uticajem međunarodne zajednice, uredba je povučena, ali je većim delom ta imovina već bila prodata pre pravosnažnosti Sporazuma o sukcesiji. Pre svih, one najatraktivnije – hoteli i odmarališta srpskih preduzeća, gradova i opština.

Prema podacima Direkcije za imovinu Republike Srbije, vrednost zgrada, stanova, odmarališta nekadašnjih srpskih preduzeća, ali i lokalnih samouprava u Hrvatskoj u trenutku raspada SFRJ iznosila je 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u Srbiji oko 800 miliona evra. Prema drugoj zvaničnoj proceni, imovina firmi iz Srbije i prognanih Srba u Hrvatskoj, koji su ostavili najmanje 65.000 kuća, vredi bar nekoliko milijardi evra. Pored toga, prognanim pripadnicima srpske nacionalnosti je oduzeto i gotovo 50.000 stanova na kojima su imali stanarsko pravo.

„Prilogom G” sve države naslednice su preuzele obavezu da zamrznu imovinsko stanje s 31. decembrom 1990. godine.

Radmila Nikšić, pomoćnica direktora u Agenciji za restituciju Republike Srbije, koja se bavila „prilogom G” Sporazuma o sukcesiji u periodu od 1995. pa sve do raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, u ondašnjem Saveznom ministarstvu pravde, koje je bilo zaduženo da izvrši evidentiranje imovine izbeglih i prognanih, građana SRJ, koja se nalazila u bivšim jugoslovenskim republikama kao i imovine pravnih lica sa sedištem u SRJ, a imovinom na prostoru eks Jugoslavije, kaže za naš list da je država Hrvatska činila sve što je mogla da pravnim, ali i vaninstitucionalnim merama, onemogući da sva ta lica dođu do svoje imovine. Doneto je niz uredbi kojima je ta imovina bila oduzeta.

– Odmah posle ratifikacije sporazuma, u SRJ je počelo vraćanje imovine koja je bila u Srbiji ne samo preduzećima iz Hrvatske, već i iz Slovenije i Bosne i Hercegovine – kaže Nikšićeva. – Tako je vraćeno više od 11.000 metara kvadratnih poslovnog i drugog prostora hrvatskom „Varteksu”, slovenačkim firmama „Aero” i „Kompas” i bosanskoj „Krivaji”.

Nikšićeva podseća na presudu Trgovinski sud u Beogradu od 29. oktobra 2004. kojom je zagrebačkom preduzeću „Astra internacional” vraćen poslovni prostor u bivšoj Ulici Moše Pijade, sada Dečanskoj broj 5 u Beogradu, površine 166 kvm. „Preduzeću koje je koristilo tu imovinu sud je naložio da u roku od osam dana isprazni kancelarije i ključ od ulaznih vrata preda tužiocu.”

Radmila Nikšić, kao pravnik, pozdravlja ovakvu odluku našeg suda, ali podseća da mnoga preduzeća iz Srbije i pojedinci, vlasnici imovine i nosioci stanarskog prava u Hrvatskoj još čekaju da susedna država primeni pravo Evropske unije, čija je članica od 1. jula 2013, uprkos činjenici da ga uporno ignoriše.

Naša država se prilično pasivno ponašala kada je reč o imovinskom pravima njenih građana i pravnih lica u Hrvatskoj, smatra Nikšićeva.

– Ako je nemoguće da se dođe do izvorne imovine, treba raditi na tome da se bar postigne obostrani dogovor o pravičnoj nadoknadi za zaostalu imovinu i potraživanja – smatra naša sagovornica.


Komentari4
d0a4a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Миша Милас
Хвала "Политици" што она води рачуна о прогнанима из бивших државица СФРЈ. Навешћу мој пример: имам плац у РХ на који не смем да уђем јер га је узурпирао Хрват избеглица из БиХ. Хрватске се НЕ ОБАЗИРЕ на моје жалбе и захтеве. РХ је у ЕУ и НАТО и кажу: Шта нам ви Срби можете? Држава Србија ратује са РХ у вези неких хрватских парола и споменика, АЛИ ЈЕ НИЈЕ БРИГА ЗА НАША ПРАВА.
ksenija mikulicic
Nemaju se sta drzave dogovarati o pravicnoj naknadi za privatnu svojinu, nakon sto su se obavezale da ce temeljem medjunarodnog sporazuma (ugovora) tu svojinu STITITI, I VRATITI zemljisnoknjiznim vlasnicima od 31.12.1990. Na drzavama je da osiguraju da se obaveza iz zporazuma sprovede!!!!
ksenija mikulicic
zasto o toj temi ne razgovarate sa zvanicnicima koji SADA obnasaju duznosti vezane za provedbu Aneksa G. Tko su ti ljudi ? Kakva je zvanicna politika? Sta SADA cine po tom pitanju. Znamo mi da je Sporazum o sukcesiji SFRJ , ratificiran u svim bivsim jugoslavenskim republikama i da je na snazi kao medjunarodni ugovor koji ima vecu pravnu snagu od domaceg zakonodavstva , odosno, da je sastavni dio zakonodavnog procesa i Srbije i Hrvatske . Isto znamo da se Aneks G ne sprovodi niti u Srbiji niti u Hrvatskoj. Cak sto vise sudovi redovito donose odbijajucu presudu protiv onih koji se pozivaju na Aneks G. Cak se niti sud u Strasbourgu do sada nije bavio ovom temom zbog opstrukcije hrvatskih sluzbenika koji vrse prvu selekciju slucajeva o kojim ce sud raspravljati ili ne ( Gosp Mataga). Dakle jasno je da Hrvatska politicki obstruira Aneks G. To je svima jasno , medjutim , sta radi Srbij?. Zasto ona koci povrat imovine poduzeca sa sredistem u Srbiji.Zasto je prihvatila hrvatske stavo
Dragan Pik-lon
Bravo "Politiko"-poceli ste da mislite malo i za svoj Narod!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja