ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 31.10.2016. u 14:30 Jasna Đorđević
OKTOBARSKO SEĆANjE NA DANILA KIŠA

Među prvima stigao u Evropu

„Žuta zvezda, nalik na maslačak”: zanimljiva rasprava o novosadskim danima i pariskom iskustvu Danila Kiša, povodom monografije Milivoja Pavlovića nagrađene na Sajmu knjiga specijalnim priznanjem
Киш и Павловић за време последњег Кишовог боравка у Србији (Фото: лична архива)

Novi Sad – Mesec dana pred smrt, neposredno pošto je u „Politici” objavio svoju poslednju pesmu (napisanu na vest o smrti Mire Trailović), Danilo Kiš je, na pitanje prijatelja šta ga boli, kratko odgovorio: „Život”. Umro je pre četvrt veka u Parizu kao „etnografska retkost”, kako je sam za sebe govorio; kao poslednji iz svoje loze. U času smrti bio je u najužem izboru za Nobelovu nagradu, koju bi svakako te ili neke naredne godine dobio da ga teška bolest nije „na polovici života” preselila u sećanje.

Nedavno u Novom Sadu, upravo u vreme kad se slavila vest o proglašenju ovog grada za evropsku prestonicu kulture, o Kišu kao evropskom piscu besedilo se na čuvenoj tribini Kulturnog centra Novog Sada, smeštenog u samom središtu grada, između Vladičanskog dvora, Katedrale i zgrade Srpskog narodnog pozorišta. Nedaleko od novosadske Uspenske crkve, u kojoj je četvorogodišnji Danilo (1939) kršten po pravoslavnom obredu, upravo taj dokument mu je spasao život za vreme tragične fašističke racije januara 1942.

Danilo Kiš je prve čulne impresije poneo iz Novog Sada, u koji se njegova porodica preselila iz rodne Subotice kad je on imao dve godine. Tu se prvi put sreo sa zlom Holokausta, hladne januarske zime 1942. Kasnije je opisivao panoramu zaleđenog Dunava u koji su gurali žive Srbe i Jevreje, ne želeći da na njih troše metak. Prisustvovao je sceni kad je i njegov otac bio došao na red, ali je (tada) preživeo nekim čudom jer se rupa bila začepila od leševa te je egzekucija bila odložena za sutradan.

Povod za raspravu o evropskoj dimenziji dela Danila Kiša bila je monografska studija Milivoja Pavlovića „Venac od trnja za Danila Kiša”, koju je nedavno objavio „Službeni glasnik”. Na oko 600 stranica, u izvanrednoj likovnoj opremi Miloša Majstorovića, profesor Pavlović (inače dekan Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu) ponudio je do sada najširi i najpotpuniji uvid u Kišovu biografiju i sačinio književni presek njegovog raznorodnog dela (pripovetke, romani, eseji, drame, stihovi, prevodi).

Otvarajući tribinu, urednik u Kulturnom centru, istaknuti pesnik Đorđo Sladoje, ocenio je Pavlovićevo delo kao „kišovski dokumentovano, kompetentno i uravnoteženo” u pristupu delikatnim književnoistorijskim, teorijskim pa i ideološkim temama. Bez obzira na činjenicu da savremena nauka različito gleda na mesto biografske metode u tumačenju dela, pa i na strategije kojima pisci pribegavaju, iz brojnih razgovora koje je Pavlović vodio s Kišom, kao i iz bogatog ilustrativnog materijala koji je predočio u ovoj knjizi, može se – po rečima Sladoja – zaključiti da su Kišove novosadske traume predodredile tematsku i žanrovsku usmerenost njegovog estetskog opusa.

Univerzitetski profesor Jovan Delić, s Filološkog fakulteta u Beogradu, rekao je da Pavlovićeva knjiga doprinosi boljem razumevanju ne samo individualne poetike Danila Kiša, već i jasnijem poimanju magistralnih tokova moderne evropske književnosti.

Autor Milivoje Pavlović rekao je da Kišu dugujemo zahvalnost za najizrazitije prodore naše književnosti u svet modernih ideja. „On je srpski pisac u ’haosu sveta’, da ne kažem, kišovski, u ’planetarnom ludilu’, ali s evropskim vidicima u vreme kad to nije bilo konjunkturno kao danas”, kaže Pavlović. „Bio je majstor eruditskih igara i autor beletrističkih tekstova u kojima se autonomnost umetničkog čina brani s velikim energetskim naponom.”

Kiš je, kao znalac francuskog jezika i francuske kulture – podseća Pavlović – više puta govorio o Parizu iz svoje nostalgične i nomadske perspektive. Ali, on tamo nije otišao kao turista ili gastarbajter, već kao pisac čije su knjige izlazile kod najuglednijih pariskih izdavača. Kiš je stigao u Pariz pre drugih naših pisaca (čak ni Andrić nije još imao odgovarajuću recepciju) i gledao je na francuski duhovni prostor kao na „kulturu medijacije”. Francuski prevodi njegovih knjiga pomogli su mu da lakše osvoji međunarodnu tržnicu duha. Kiš nikad nije prihvatio poziciju disidenta ili izbeglice. Nije odbacio naš pasoš, kaže Pavlović, iako su mu mnoge zemlje nudile svoj.

Pavlović je temeljio svoju knjigu na razgovorima koje je s Kišom vodio tokom više decenija, počev od prvog intervjua, za NIN, 1973, u času kad je Kišov roman „Peščanik” proglašen za najbolji na tadašnjem srpskohrvatskom prostoru, preko potonjih susreta i dijaloga na Cetinju, u Dubrovniku i Parizu, do razgovora iz leta 1989, kad je teško bolestan Kiš poslednji put boravio u Srbiji. Pavlović podseća da je Danilo Kiš – iako kosmopolita, svetski putnik i poliglota, plodni prevodilac s pet jezika – pisao i sanjao na srpskom jeziku, smatrajući taj jezik svojom pravom otadžbinom. Bio je, do kraja, žestok borac za najviše stilske vrednosti srpskog jezika.

„Vukući za sobom nasleđe lokalnih bitaka, Kiš je mirise i boje našeg podneblja učinio bliskim i onim čitaocima koji ne poznaju izvorno maternju melodiju srpskog jezika”, zaključio je Pavlović, podsetivši da posredstvom dela D. Kiša – koji je, uz Andrića i Pavića, u svetu najprevođeniji srpski pisac – i srpski jezik učestvuje u globalnoj avanturi savremene epohe.

Pavlovićeva knjiga „Venac od trnja za Danila Kiša” nagrađena je na upravo završenom Sajmu knjiga specijalnom nagradom kao „osobeni autorski, izdavački i kulturološki projekat” koji godišnjice Kišovog rođenja i smrti obeležava na način dostojan velikog pisca.

Komentari0
2d156
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja