četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.11.2016. u 12:00 Snežana Kovačević

Slovaci su, pre kulena, jako dobro gajili hmelj

U međuratnom periodu centar hmeljarstva bio je Bački Petrovac, odakle se ta biljka izvozila i u Indiju, Ameriku i Sovjetski Savez
Господа на великом џаку хмеља наздрављају добро обављеном послу (Фото С. Ковачевић)
Део поставке: Традиционална ношња Словака (Фото С. Ковачевић)

Novi Sad – Za Slovake u Vojvodini kažu da su veseo narod koji lepo peva i nosi plavu odeću. Gurmani će toj stereotipnoj predstavi dodati i onu o dobrom kulenu, koji se pravi u Bačkom Petrovcu i drugim mestima naseljenim slovačkim stanovništvom. Ali, mnogo pre kulena, Slovaci su u Vojvodini, gde žive već skoro tri veka, jako dobro pravili hmelj. Gajio se tu od 1770. godine, kada je grof Hadik na svom imanju kod Futoga postavio prve hmeljarnike, zabeležili su istoričari.

U to vreme počeo se saditi na imanjima u Kulpinu, Bačkom Petrovcu, Čelarevu. Na kasnije širenje ove biljke uticale su preporuke slovačkog učitelja iz Padine Alberta Marćiša. U početku je uzgoj bio veoma skup za običan narod, jer je iziskivao velike uloge. To se razvojem novčanih zavoda promenilo, moglo se doći do pozajmice, pa su podizani brojni hmeljarnici.

„Slovaci su tu veoma mnogo novca zaradili. U Bačkom Petrovcu je bilo tridesetak skladišta hmelja, postao je centar hmeljarstva u međuratnom periodu, a ta biljka izvozila se čak u Indiju, kao i u Ameriku, Sovjetski Savez”, kaže kustos-etnolog Ana Seč Pinćir, jedan od autora izložbe „Preko brda i dolina – Tri veka Slovaka u Vojvodini” u Muzeju Vojvodine.

Izbegavajući stereotipe, izložba daje pogled na materijalnu, duhovnu i kulturnu baštinu ovog naroda, a hmeljarstvo je samo jedan od segmenata života Slovaka na ovim prostorima, koji su imali i Udruženje bačkih hmeljara, osnovano 1905, kao i časopis „Bački hmeljni baštovan”, izdavan na četiri jezika: srpskom, mađarskom, nemačkom i slovačkom.

Za branje visoke biljke korišćene su drvene štule, a jedan takav primerak izložen je u muzeju, uz stare fotografije poljoprivrednika. Jedna takođe prikazuje grupu gospodski obučenih ljudi ispred skladišta, od kojih trojica sede na velikom džaku hmelja i kriglama piva nazdravljaju, moguće dobro obavljenom poslu. Stizale su i nagrade iz sveta, o čemu svedoči medalja koju je u Barseloni 1929. godine za svoju sortu dobio Petrovčanin Juraj Čanji.

Podneblje je odgovaralo i uzgoju kudelje, čija nit je dugo vremena bila osnovna tekstilna sirovina u slovačkim kućama. „Od kudelje su pravili sav tekstil, što za odeću, što za kućnu upotrebu, a viškove su prodavali. Najčešće su to radile žene, a to što su zaradile išlo je za domaćinstvo, kuhinju i za miraz”, navodi Ana Seč Pinćir, dodajući da je posvećenost proizvodnji tekstila dovela i do razvoja specifičnih tehnika ukrašavanja, naročito u tkanju, koja se u pojedinim mestima negovala i do kraja 20. veka.

Najstariji predmet na izložbi je svrdlo, s urezanom 1783. godinom. Pozajmljeno je iz muzeja u Bačkom Petrovcu, mestu u kome se četiri decenije ranije naselila prva veća grupa Slovaka, u migracijama u tadašnjoj Austrougarskoj. „Dolazili su pre svega zbog obradivog zemljišta i naseljavani na posede vlastelina i biskupska imanja”, navodi naša sagovornica.

Uz poljoprivredu, bavili su se zanatstvom, koje kasnijim okupljanjem zanatlija u cehove dobija zamah. U knjizi jednog takvog društva, osnovanog 1842. godine, rukom su ispisana imena mnogobrojnih kovača, tesara, stolara, mlinara, šnajdera, šeširdžija, čizmara iz Petrovca, Kulpina, Gložana, Rumenke...

 

Miletićeva popularnost kod Slovaka

Izložba o Slovacima u Muzeju Vojvodine otvorena je povodom 169. godišnjice ove ustanove kulture koja rođendan istovremeno obeležava i izložbom čuvene slike Paje Jovanovića „Seoba Srba”, donete iz pančevačkog muzeja. Tako su dodatno istaknute veze dva naroda, koji su kroz istoriju bili upućivani jedan na drugi. Zajedno su politički delovali u Ugarskom saboru, gde se Svetozar Miletić kao zastupnik zalagao za autonomiju manjinskih naroda u Ugarskoj. Zbog toga je uživao, kažu istoričari, veliku popularnost među Slovacima. Podsećaju da je Miletić burno reagovao na represivne mere vlade Kalmana Tise uperene protiv slovačkog nacionalnog pokreta, zatvaranja Matice slovačke i slovačkih gimnazija, zabrane slovačkih udruženja i manifestacija i hapšenja političkih ličnosti.

Takođe, u kulpinskom izbornom srezu 1865. srpski plemić Đorđe Stratimirović i potpredsednik Matice slovačke Karol Kuzmani potpisali su sporazum o zajedničkoj podršci istom kandidatu, kojeg bi u jednom izbornom ciklusu određivali Srbi, a u narednom Slovaci. Na izborima te godine zajednički kandidat bio je Miša Dimitrijević, a na sledećim, 1869, predsednik Slovačke narodne stranke Vilijem Paulini Tot.

Izložbom su osvetljene i kulturne veze Slovaka sa Srbima. Pisac i filolog Pavel Jozef Šafarik dolazi na mesto direktora Novosadske gimnazije (1819) na inicijativu karlovačkog mitropolita Stefana Stratimirovića. Šafarik je bio i stalni saradnik Letopisa Matice srpske.

Jan Kolar, rodonačelnik ideje sveslovenske uzajamnosti i upravnik Slovačkog društva u Pešti, bio je prijatelj Teodora Pavlovića, prvog sekretara Matice srpske u tom gradu, kojeg je motivisao da pokrene „Srpski narodni list”.

 

Kovačička naiva

Predstavljajući kulturni identitet vojvođanskih Slovaka, Muzej Vojvodine odabrao je za izložbu „Preko brda i dolina” slike najpoznatijih umetnika kovačičke naive. Izložena su, između ostalog, dela Martina Jonaša, čije slike su karakteristične po likovima seljaka ekstremno velikih šaka i stopala, kao i radovi „slikarke dečje duše” Zuzane Halupove.

Komеntari4
c8ce9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vjera Kanja
Mlade generacije Slovaka koji su ne samo vredni,marljivi i lojalni već i ponosni,požrtvovani,ambiciozni i nadareni sigurno će nastaviti stopama svojih predaka...
Vjera Kanja
Elegantan mlad Slovak,odgajivač hmelja i biznismen Karlo Boldocki st., koji stoji sasvim levo je Karlo Boldocki st.(1899-1982)iz Bačkog Petrovca,pasionirani odgajivač bačkog hmelja, koji je svoj život posvetio ovoj neobičnoj biljci i dobio za svoj rad nagradu prilikom proslave 200 godišnjice hmeljarstva u Vojvodini.Razvijao je intenzivnu saradnju naročito sa Slovenijom(Laško i ostali centri) i njihovim odgajivaičma hmelja.
Листер
Словаци - најбоља национална мањина у Србији. Вредни и марљиви, и лојални српској држави. Штета што нам нису све мањине као Словаци. Такође је велика штета што нам је пропала производња хмеља.
posmatrač
Pozdrav Slovacima! Vredan i radan narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja