Pretnja od najveće pošasti savremenog sveta – terorizma danas je i u Srbiji realna. Sve balkanske države, pa tako i naša zemlja suočavaju se sa porastom radikalizacije i jačanjem nasilnog ekstremizma koji može da vodi u terorizam. Takođe, infiltracija terorista među migrante i povratak terorističkih boraca sa stranih ratišta – druge su opasnosti. Na ove potencijalne rizike i pretnje od terorizma ukazano je u nacrtu strategije za prevenciju i borbu protiv terorizma. Poseban akcenat u ovom dokumentu stavljen je na četiri oblasti – prevenciju i zaštitu, zatim uočavanje i
Upitani kakva je saradnja BIA sa domaćim i stranim službama na polju borbe protiv terorizma, iz ove agencije odgovaraju: „Intenzivna”.
otklanjanje pretnji od terorizma, krivično gonjenje terorista i odgovor sistema i konačno, suočavanje sa eventualnim posledicama terorističkog napada.
Usvajanje ove strategije i akcionog plana za sprečavanje i borbu protiv terorizma predviđeno je akcionim planom za poglavlje 24 – sloboda, bezbednost, pravda. Reč je o jednom od ključnih poglavlja za pristupanje Srbije EU. U okviru ovog poglavlja, BIA je koordinator za potpoglavlje – borba protiv terorizma.
Kako za „Politiku” kažu u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), reč je o prvom strateškom dokumentu u ovoj oblasti u Srbiji”. Tekst strategije i akcionog plana za njenu primenu prošli su javnu raspravu i trebalo bi, navode u BIA, da budu usvojeni do kraja ove godine.
Zbog čega je ovaj dokument bitan?
Suština je da se postave strateški pravci u borbi protiv terorizma, kao i da se razjasni, uskladi i precizira uloga nadležnih organa i službi koje se bave ovom problematikom.
Usvajanje strategije i akcionog plana je preduslov bilo kakvog daljeg sistematskog razvoja politike borbe protiv terorizma, smatra Andrej Stefanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). On kaže da je Srbija jedina zemlja u regionu, a verovatno i šire, koja nema nacionalnu strategiju borbe protiv terorizma.
„Neke zemlje, poput Albanije, su čak usvojile i posebne strateške dokumente za prevenciju ekstremizma i radikalizma koji vode ka terorizmu”, ukazuje ovaj istraživač.
Upitan dokle je Srbija stigla kada je reč o realizaciji aktivnosti iz akcionog plana za poglavlje 24 u vezi sa terorizmom, iz BIA navode da je srpsko zakonodavstvo u najvećem delu usklađeno sa međunarodnim standardima i pravnim tekovinama EU. Donošenjem određenih zakona povećani su kapaciteti i sposobnost suprotstavljanja terorizmu. Na primer, kao odgovor na fenomen „stranih boraca” izmenama Krivičnog zakonika uvedena su dva nova krivična dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj zemlji i organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj zemlji.
Na problem povratnika sa stranih ratišta upozorio je nedavno i Zoran Đorđević, ministar odbrane, navodeći da se oko 700 ekstremista sa Balkana bori u redovima Islamske države. A na osnovu ovih zakonskih izmena u maju je, podsetimo, osuđen Radomir Počuča, nekadašnji televizijski voditelj i portparol Protivterorističke jedinice MUP-a. Počuča je uslovno osuđen na kaznu od godinu i po dana zatvora za krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi. Prethodno se nagodio sa tužilaštvom i priznao krivicu za ratovanje u Ukrajini.
U nacrtu strategije insistira se kako na saradnji nadležnih službi i organa unutar države, tako i na međunarodnoj saradnji. Podsetimo, teroristički napadi koji su se dogodili ove i prošle godine u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji zatekli su mnoge bezbednosne službe nespremne.
„Saradnja i usklađen rad MUP-a i BIA od presudne su važnosti za odgovarajući pravac u borbi protiv terorizma i harmonizaciju sa zahtevima EU”, smatra Stefanović.
Protivterorističke aktivnosti u Srbiji, kaže on, podrazumevaju stalnu komunikaciju i redovne sastanke između pripadnika Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a i BIA. U narednom periodu trebalo bi, mišljenja je istraživač, raditi na unapređivanju komunikacionih, operativnih i informacionih kapaciteta Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma.
„Akcioni plan predviđa veliki broj obuka za pripadnike službe, kao i nabavke IT i telekomunikacione opreme. Evropska komisija nije zadovoljna zavisnošću policije od BIA u preduzimanju nekih posebnih mera u krivičnim postupcima, usled nezadovoljavajućih kapaciteta u MUP-u. Srbiji je prilikom otvaranja poglavlja 24 u julu ove godine preporučeno da dalje radi na razgraničenju nadležnosti policije i BIA”, navodi Stefanović.
Neophodna jedinstvena baza podataka
Ono što bi Srbija u nastavku realizacije akcionog plana za poglavlje 24 u okviru borbe protiv terorizma trebalo da uradi jeste da usvoji i počne da primenjuje strategiju za prevenciju u borbu protiv terorizma. Očekuju nas, između ostalog, i izmene i dopune određenih propisa kao što su Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom, Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela, Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma.
„Najsloženije aktivnosti biće izgradnja celovitog sistema zaštite kritične infrastrukture u skladu sa pravnim tekovinama i standardima EU, kao i uspostavljanje jedinstvene baze podataka za borbu protiv terorizma”, kažu u BIA za „Politiku”. Kako napominju, reč je o potpuno novim institutima u Srbiji.
