utorak, 19.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Kada je Crnogorac lenj a Bosanac glup

Kulturološki nanos koji prepoznajemo u strukturi značenja pejorativa ustaša samo je delimično posledica realnog istorijskog iskustva, a mahom uvreženog kolektivnog stava
Autor: Jo­va­na Jo­va­no­vićutorak, 01.11.2016. u 15:00
Ћирилично иницијално писмо ЦЕРАК (Дарко Новаковић)

Me­đu re­či­ma po­grd­nog zna­če­nja u srp­skom je­zi­ku po­seb­nu gru­pu či­ne one ko­ji­ma se čo­vek ime­nu­je na osno­vu pri­pad­no­sti ne­koj et­nič­koj sku­pi­ni. Ta­ko u Ma­ti­či­nom reč­ni­ku na­la­zi­mo pe­jo­ra­ti­ve Bo­san­če­ros, Ma­đa­ren­ti­na, Ci­ga­ni­ja, Ci­gan­šti­na, Cr­no­gor­či­na, Šva­bu­ri­na i dru­ge kod ko­jih se ne­ga­tiv­no eks­pre­siv­no zna­če­nje po­sti­že od­go­va­ra­ju­ćim na­stav­ci­ma. Isti reč­nik, s dru­ge stra­ne, be­le­ži i niz aso­ci­ja­tiv­nih, me­ta­fo­rič­kih pe­jo­ra­ti­va ovog ti­pa, me­đu ko­ji­ma su, re­ci­mo, lac­man, ža­bar, mač­kar, usta­ša ili ese­so­vac. Po­grd­no zna­če­nje ova­kvih re­či je po­sle­di­ca se­man­tič­kih tran­sfor­ma­ci­ja ko­je se za­sni­va­ju na raz­li­či­tim van­je­zič­kim fak­to­ri­ma – na objek­tiv­nom zna­nju ili pak na pred­sta­va­ma, uve­re­nji­ma ko­je go­vor­nik ima o ime­no­va­nom poj­mu (ov­de oso­bi), od­no­sno na nje­go­vom su­bjek­tiv­nom sta­vu, emo­tiv­nom od­no­su i vred­no­va­nju ne­kih oso­bi­na ko­je pri­pi­su­je pri­pad­ni­ci­ma kon­kret­ne et­nič­ke sku­pi­ne. Po­sre­di je ko­lek­tiv­na eks­pre­si­ja, ko­ja je objek­tiv­no ne­pro­ve­ri­va, ali uvek afek­tiv­na i kul­tu­ro­lo­ški obo­je­na. Pri­me­ra ra­di, kom­po­nen­ta zna­če­nja ko­ja nam omo­gu­ća­va da Ita­li­ja­na na­zo­ve­mo ža­ba­rom, tj. čo­ve­kom ko­ji je­de ža­be, za­sni­va se na ko­lek­tiv­nim pred­ra­su­da­ma ko­je ce­lo­kup­na na­ša go­vor­na za­jed­ni­ca ga­ji pre­ma pri­pad­ni­ci­ma da­te na­ci­o­nal­ne sku­pi­ne. 

Ne­ga­tiv­na ko­lek­tiv­na eks­pre­si­ja i ne­ga­tiv­no vred­no­va­nje poj­ma po­seb­no do­la­ze do iz­ra­ža­ja pri­li­kom upo­tre­be pe­jo­ra­tiv­nog na­zi­va usta­ša u me­ta­fo­rič­kom zna­če­nju „Hr­vat uop­šte”. Ovo zna­če­nje ilu­stru­ju sle­de­ći pri­me­ri iz raz­go­vor­nog je­zi­ka, ko­ji su po­tvr­đe­ni u elek­tron­skom kor­pu­su srp­skog je­zi­ka: pr­vi – „Ko ima i ma­lo mo­zga ume­sto kod ustaša ide u Grčku“; i dru­gi – „S kim igra­mo u po­lu­fi­na­lu? – Naj­ve­ro­vat­ni­je sa ustašama, su­tra će se zna­ti.“
Za­ni­mlji­vo je da se i u Aso­ci­ja­tiv­nom reč­ni­ku srp­skog je­zi­ka kao uobi­ča­je­na re­ak­ci­ja go­vor­ni­ka na sti­mu­lus Hr­va­ti po­ja­vlju­je reč usta­ša (od­mah iza re­či na­rod, ko­ja je ne­u­tral­na). Ova­kva aso­ci­ja­tiv­na ve­za je za­sno­va­na  na isto­rij­skom zna­če­nju re­či usta­ša, ko­ju be­le­ži Ma­ti­čin jed­no­tom­ni reč­nik: „pri­pad­nik pre­te­žno hr­vat­ske fa­ši­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je An­te Pa­ve­li­ća i hr­vat­skih i mu­sli­man­skih faši­stič­kih oru­ža­nix sna­ga u Dru­gom svet­skom ra­tu”. Kul­tu­ro­lo­ški na­nos ko­ji pre­po­zna­je­mo u struk­tu­ri zna­če­nja pe­jo­ra­ti­va usta­ša sa­mo je de­li­mič­no po­sle­di­ca re­al­nog isto­rij­skog is­ku­stva, a ma­hom uvre­že­nog ko­lek­tiv­nog sta­va, ge­ne­ra­li­za­ci­je i ne­ga­tiv­nog emo­tiv­nog od­no­sa go­vor­nikâ pre­ma pri­pad­ni­ci­ma ime­no­va­ne et­nič­ke gru­pe.

Sva je pri­li­ka da se pri­pa­da­nje mno­štvu, ve­ći­ni – u ne­koj za­jed­ni­ci sma­tra po­zi­tiv­nom ka­rak­te­ri­sti­kom, dok se in­di­vi­du­al­nost i iz­la­že­nje iz gru­pe po bi­lo kom obe­lež­ju pro­ce­nju­ju kao ne­ga­tiv­ne ka­rak­te­ri­sti­ke u si­ste­mu vred­no­sti kul­tur­ne za­jed­ni­ce

Na sli­čan na­čin mo­ti­vi­sa­na su i po­dru­glji­va me­ta­fo­rič­ka zna­če­nja et­no­ni­ma Cr­no­go­rac, ko­ji ko­ri­sti­mo u zna­če­nju „lenj čo­ve­k”, od­no­sno Bo­sa­nac, ko­jim eks­pre­siv­no ozna­ča­va­mo „glu­pog čo­ve­ka”.
Osvr­nu­će­mo se i na pe­jo­ra­ti­ve ko­ji­ma se u srp­skom je­zi­ku po­grd­no ime­nu­ju oso­be na osno­vu pri­pad­no­sti ne­koj ve­ri, cr­kvi i sl. Ova sku­pi­na re­či po­ka­zu­je da srp­ska kul­tur­no-je­zič­ka za­jed­ni­ca kat­kad ima ne­ga­ti­van stav pre­ma ma­njin­skim ver­skim gru­pa­ma, od­no­sno da ve­zu­je raz­li­či­te ste­re­o­ti­pe za nji­ho­ve pri­pad­ni­ke. 
O to­me sve­do­če dva pe­jo­ra­ti­va re­gi­stro­va­na u Reč­ni­ku SA­NU – pr­vi je Ži­dov, ko­ji je de­fi­ni­san kao „Je­vre­jin, u pre­zri­vom zna­če­nju”, a dru­gi ba­li­ja, za ko­ji u po­me­nu­tom reč­ni­ku na­la­zi­mo ob­ja­šnje­nje: „po­gr­dan na­ziv za bo­san­sko-her­ce­go­vač­kog mu­sli­ma­na; na­ziv za si­ro­va, neo­te­sa­na, si­lo­vi­ta čo­ve­ka uop­šte”. Či­nje­ni­ca da su ime­ni­ce ži­dov i mu­sli­man, ko­je su ini­ci­jal­no sa­mo ime­no­va­le pri­pad­ni­ke dve­ju ve­ra, u je­zi­ku raz­vi­le pe­jo­ra­tiv­no zna­če­nje – ka­zu­je po­ne­što o emo­tiv­nom od­no­su go­vor­nikâ srp­skog je­zi­ka pre­ma no­si­o­ci­ma da­tih ver­skih obe­lež­ja. Sva je pri­li­ka da se pri­pa­da­nje mno­štvu, ve­ći­ni – u ne­koj za­jed­ni­ci sma­tra po­zi­tiv­nom ka­rak­te­ri­sti­kom, dok se in­di­vi­du­al­nost i iz­la­že­nje iz gru­pe po bi­lo kom obe­lež­ju (u ovom slu­ča­ju ver­skom) pro­ce­nju­ju kao ne­ga­tiv­ne ka­rak­te­ri­sti­ke u si­ste­mu vred­no­sti kul­tur­ne za­jed­ni­ce. 
Raz­li­či­te iz­ve­de­ne po­grd­ne na­zi­ve za mu­sli­ma­ne be­le­ži i „Reč­nik žar­go­na“ Dra­go­sla­va An­dri­ća, kao i elek­tron­ski kor­pus srp­skog je­zi­ka na in­ter­ne­tu: to su, na pri­mer, mu­sli­dža, mu­džos, mu­dža­he­din; mu­sli­man­či­na, mu­sli­man­ču­ga. 
In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU, dok­to­rand Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta UB


Komentari10
56731
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Betty Boop
Politicka korektnost je sasvim u redu u javnom govoru jer ne treba siriti mrznju. To se radi u svim zemljama na svetu. U vicevima nigde na svetu ne postoji politicka korektnost i koriste se isti ti "zabranjeni" termini. Ja sam u svom zivotu najvise cula od Muslima iz Bosne da pricaju viceve o Muji i Hasi. Ako pogledate pravu sustinu tih viceva, "Bosanci" nisu glupi, vec naprotiv imaju svoju vrstu logike koja prevazilazi uobicajenu logiku. U tome i jeste duhovitost viceva. Vicevi su duh jednog naroda, a narod u Srbiji i Bosni ima i te kako mnogo duha. Svasta moze da nam se uzme ali duh nam ne dirajte.
Gastarbajter T
Za ostale ne znam ali je za Crnogorce i Bosance poznato kako su postali "lenji" odnosno "glupi": Odmah po zavrsetku prvog svetskog rata beogradska "elita" je oranizovano lansirala viceve koji su prikazivale muslimane glupim (poznata je serija viceva o "cvetu muslimanske omladine"), Crnogorce lenjim a Siptare divljim i krvolocnim. Tek kasnije je rec musliman u vicevima zamenjena recju Bosanac. Muslimanska imena Mujo, Suljo i Haso su ostala. Trebalo je stanovnistvo novoosvojenih teritorija sto vise "srozati" kod obicnih Srba da bi se opravdale vrlo surove mere koje je vlast uvela na svim novoosvojenim (ne oslobodjenim jer vecina naroda na se tamo nije bas osecala "oslobodjenim") teritorijama. Pogresno je misliti da se Srbi kao narod uvek podsmevaju komsijama i da ih mrze. Uvek su to radili politicari us pomoc "elite" i "inteligencije" dok se narod uglavnom dobro slagao pomazuci jedni druge u nevolji.
mara
Било би лепо да нас обавестите одакле вам ове информације? Ако можете да поткрепите неким доказом. Овако изгледа као један од закључака (а и задатака) Конгреса КПЈ у Дрездену 1928. У сваком случају вам се не може оспорити политичка коректност.
Preporučujem 8
Relax
Niste mi objavili komentar, ok, možda sam malo preterao, suština je bila u tome da je članak uvredljiv samo prema komšijama, inače potpuno nepotrebno je pisan. Ali, kad je već pisan onda je tu trebalo "Ме­ђу ре­чи­ма по­грд­ног зна­че­ња у срп­ском је­зи­ку" da se nađu i gedža, era, džiber, pa i Srbijanac što i danas Hrvati izgovaraju u negativnom kontekstu ... Ima valjda i za nas nešto pogrdno ne samo za Bosance i Crnogorce. Nikako mi nije jasno čemu ova kampanja naših lingvista. Iz članka u članak, totalno nepotrebne uvrede.
Posmatrac
Vrlo interesantno, Jovana... A, bilo bi jos interesantnije da istrazite i napisete nesto o pogrdnim i uvredljivim imenima za Srbe koja imaju svi nasi susedi o kojima ste pisali u ovom nazovi naucnom radu. Pocnite prvo od bosanskog "djikan" (koje su uvrstili u zvanicne udzbenike u Bosni), pa onda nastavite dalje sa ostalim pezorativima kojima nas obasipaju iz susedstva. Jer- ovaj vas nazovi clanak mi se ni malo ne uklapa u kontekst akcije ocuvanja srpskog jezika. Vise mi deluje kao samo jos jedan u nizu narucenih politicki korektnih filozofiranja koja ne vode nicemu.
kievskaya rusь
Rekao bih da su "pogrde" ustaša i četnik postale "normalni" nazivi za Hrvate i Srbe, koje ljudi uglavnom i prihvaćaju, jer mnogi smatraju povijesne osobe i pojave pod tim imenima pozitivnim.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja