sreda, 28.06.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:10

Privid borbe za socijalnu pravdu

Ne možemo biti socijalisti ako nismo i antiimperijalisti
Autor: Milenko Srećkovićutorak, 01.11.2016. u 08:15
Душан Лудвиг

Među najefikasnijim načinima suzbijanja otpora društvenoj represiji, nejednakosti i nepravdi ističu se politička kooptacija i slične manipulativne strategije, poput formiranja lažne opozicije, politike dvostrukih standarda i širenja dezinformacija. Izgled je odavno postao važniji od suštine, te nije neobično što se toliko napora ulaže u kreiranje privida borbe za socijalnu pravdu, ekonomski oporavak i ljudska prava, kao nominalne fasade stvarnog imperijalističkog porobljavanja. Borba za ljudska, radnička, ženska i LGBT prava, borba za socijalnu pravdu, antikorupcijska borba – sve se one na najbezočniji način asimiluju, izvitoperavaju i postaju oružje u rukama imperijalista. Primeri za to su mnogobrojni.

Setimo se bombardovanja Avganistana za koje je kao opravdanje poslužilo i navodno oslobađanje tamošnjih žena njihove talibansko-šerijatske potčinjenosti; ili kako je okupacija Kosova pravdana tobožnjom brigom za stanje ljudskih prava u toj pokrajini. Ono što međutim najviše bode oči u ovoj politici jeste njena selektivnost. Gde je, pitamo se, ta nevidljiva granica koja razdvaja položaj žena u problematičnom Avganistanu od onih u podobnoj Saudijskoj Arabiji, albanska ljudska prava od prava drugih manjina na Kosovu, korupciju u Rusiji od one u zemljama NATO-a itd. Pri podrobnijoj analizi, politička gesla i parole, po sebi ispravne, otkrivaju nam se kao očigledni izgovori za neke sasvim druge, ne tako ispravne ciljeve. Tako borba za demokratiju i ljudska prava, potkrepljena ekonomskim sankcijama i bombaškim kampanjama, formira kontekst u kojem Madlen Olbrajt bez oklevanja sebi može dati za pravo da pred televizijskim kamerama izjavi nešto čega bi se i sam Gebels postideo: da je smrt pedeset hiljada iračke dece usled ekonomskih sankcija opravdana onim što je njima postignuto.

Baveći se aktuelnom situacijom, Kris Hedžes, ugledni američki novinar i ratni reporter, zaključio je da ne možemo biti socijalisti ako nismo i antiimperijalisti. Iz te perspektive sasvim je irelevantno da li se zalažemo za poboljšanje radničkih prava ako istovremeno ili upravo time pomažemo realizovanje imperijalističkih interesa i ciljeva.

Imperijalističkim interesima smetnja je samo onaj nacionalizam koji mu stoji na putu a ne nacionalizam sam po sebi

S obzirom na krajnje nezadovoljavajuće ograđivanje levičarskih pokreta od kooptiranih frakcija, ne bi trebalo da nas čudi što iz takve situacije najviše političkih poena prisvajaju desničarski populisti. U Srbiji se niko od silnih boraca za ljudska prava ni dan-danas ne usuđuje da ukaže na getoizaciju nealbanskog stanovništva na Kosovu, etnokratskoj teritoriji pod kontrolom imperijalističkih magnata, iako je to trenutno najbezočnije kršenje ljudskih prava na našim prostorima. Antinacionalizam na ovim prostorima takođe je u najvećoj meri kooptiran od imperijalističkih snaga – bivajući uz to, paradoksalno, zasnovan upravo na nacionalističkim predrasudama. Svim pripadnicima jednog „naroda” treba nametnuti krivicu za ono što se dešavalo u ratu, „suočiti ih s prošlošću”, „dekontaminirati” ih. Takve generalizacije, koje u isti koš bez izuzetka trpaju pripadnike čitave jedne nacije, upravo su školski primer šovinizma, nacionalizma i rasizma. Ukoliko se ukoreni takva logika, onda nijedna kazna sprovedena nad tim prokaženim narodom neće biti dovoljna – njegovi pripadnici mogu neselektivno biti proterivani i ubijani a da niko nikada zbog toga ne odgovara. Setimo se i pomenute Madlen Olbrajt koja se, u napadu besa, ne usteže da Srbe, srpski narod u celini, bez ikakvog zazora etiketira kao „odvratan”. Imperijalističkim interesima smetnja je samo onaj nacionalizam koji mu stoji na putu a ne nacionalizam sam po sebi. Selektivnost je tu takođe važna – kolaboracionistički nacionalizam je prihvatljiv, toleriše se i pomaže. Tako i mnogim kooptiranim levičarima na Balkanu smeta samo srpski nacionalizam dok im je antisrpski, blago rečeno, simpatičan.

Ovakvo demoralisanje stanovništva dovelo je do toga da se, u trenucima kad je to bilo najpotrebnije, retko ko usprotivio privatizaciji prirodnih resursa, uništavanju fabrika, otimanju zemljišta i prepuštanju radnika na milost i nemilost stranih i domaćih kapitalista. Danas kad je taj proces daleko odmakao, stvari se ustaljuju tako što na radničkim protestima ima sve manje radnika a sve više „hipstera”. Interesi krupnog kapitala zahtevaju stvaranje podobne levice koja socijalnu tragediju treba da pretvori u farsu.

Predsednik Pokreta za slobodu


Komentari6
c5694
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mara Knezevic
Milenko je sjajan analitičar i poznavalac teorije koju sprovodi u praksi - na terenu. Mnogi površno pročitaju tekst, uhvate se za jednu reč pa krenu u samo njima poznatom pravcu. Poruka je jasna: razviti klasnu svest kod ljudi. Mnogi ne shvataju da nije moguć kapitalizam s ljudskim likom, zato što korporacije nisu ljudi već otuđene sile što se valjaju preko živih i mrtvih. Nije utešno ni to što će kao kancer na kraju pojesti i telo koje proždiru. I kapitalizam će se na kraju sunovratiti, ali će i nas povući sa sobom ako ne obučimo dolazeći naraštaj da prepozna o čemu se radi. Vratimo se proučavanju sociologije, marksizma, istorije radničkog pokreta... Kad savladaju teoriju klasne borbe shvatiće da uzvik "dole vlada" treba zameniti uzvikom "dole kapitalizam". Svi opozicioni kandidati što čuče u niskom startu da na izborima osvoje vlast, dolaze iz iste retorte za proizvodnju klonova. Nijedan još nije uzviknuo: "Proleteri svih zemalja ujedinimo se".
Autohtoni Jugosloven
Ubedljivo najbolja analiza koju sam procitao u politici. Jednostavno razotkriva sustinu nase surove danasnjice. Nema se sta dodati,osim da bih voleo da vidim vise ovakvih tekstova u buducnosti. Svaka cast autoru svaka mu je na mestu.
posmatrač
Milenko, predsedniče Pokreta za slobodu, hajde sa stanovišta tih premisa (inostrani filozofi, teoretičari, imperijalizam, nacionalizam...) analiziraj NAŠU stvarnost! Do kakvih ćeš zaključaka doći? Smeš li to da uradiš? SMEŠ LI to da uradiš?
Сварог
Мислим да само особи која није прочитала овај чланак може да падне да на памет да постави такво питање. Човек је објаснио управо НАШУ стварност. Поменуо је лажне опозиције, борце за људска права, и људе који, као и Ви, глуме дисоцијативно слепило.
Preporučujem 43
Сале Земунац
Заборављате да је такође изједначавање национализма и шовинизма код одређених народа врло делотворно. Тако да се самим изјашњавањем припадности одређеној нацији ''подразумева'' да мрзите остале нације, а своју издижете изнад свих, док је сасвим уреду изјаснити се као припадник ''повлашћених'' нација.
Jovana
Ovo je odlican tekst koji jasno oslikava licemerje imperijalisticke politike pre svega Zapada. Korporativni nemoral je opsteprihvaceni model ponasanja zavijen u oblandu demokratije dok je svaki drugi drustveni sistem koji ne odgovara tom modelu, obicno cista despotija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja