četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22

Najbolji rod krompira otkako se gaji u Srbiji

Proletos je krtolom bilo zasejano 50.000 hektara, prinos je 28.000 kilograma prosečno, a rod od 1,4 miliona tona naša država nikad nije imala, niti pamti
Autor: Gvozden Otaševićsreda, 02.11.2016. u 17:05
Линија за паковање кромпира у „Агромобилу” (Фото: Г. Оташевић)

Guča – Ova godina bila je najbolja za krompir otkako ga je Dositej Obradović 1806. doneo iz Austrougarske u Srbiju, a knez Miloš Obrenović, zatim, primorao seljake da sade. Ratko Vukićević, predsednik UO asocijacije „Plodovi Srbije”, krstario je poljima od Maljena do južnih obronaka Golije i, vrativši se, priča da ni ostareli zemljodelci ne pamte rodnija krompirišta.

– Primerice, na golijskim visovima u Rudnom, na 1.100 metara nadmorske visine, ili u Tabanovićima na 800 metara, između Požege i Ravne gore, proizvođači imaju po 50 tona na hektaru. I to isključivo suvim ratarenjem, bez kapi zalivanja, ali primenili su desikaciju, odnosno uništavanje zelene mase pre kraja vegetacije. Najveći rod dale su sorte kolomba, everest i kamel.

On ocenjuje da je ovo, konačno, bila jedna klimatski veoma povoljna godina (na početku se pojavila plamenjača, ali su ozbiljni proizvođači to lako rešili zaštitom) i ističe da je, kao privrednik i Srbin, zadovoljan još nečim:

– Srce mi je puno kad vidim da su se naši ljudi obučili da rade ovaj posao. Koristeći dobru zaštitu i sve bolju mehanizaciju uspeli su da proniknu u svaku tajnu ovog ratarskog zanata. Ovakvim prinosima približili smo se, samo na korak, razvijenim zemljama. U Srbiji je proletos krompirom bilo zasejano 50.000 hektara, prinos je između 28 i 30 tona prosečno. Rod od 1,4 miliona tona naša država nikad nije imala, niti pamti.

Po stanovniku je potrebno oko sto kilograma (700.000 tona), deo roda odlazi u seme i industrijsku preradu, ali će sigurno biti viška za izvoz.

– Cena u Evropi je kao i lane, 15 do 20 centi po kilogramu upakovano u magacinu, a kupci su veliki trgovinski sistemi u Nemačkoj, Francuskoj i zemljama Beneluksa. Na domaćem tržištu nešto su niže jer Rusi nisu povlačili rani krompir iz Srbije, verovatno su imali svojih zaliha ili išli na druga tržišta. Međutim, ovih dana su veliki ruski kupci najavili dolazak na pregovore, ima interesovanja i iz Bugarske i Rumunije, ali mi moramo da budemo nešto niži sa cenama nego isporučioci iz EU. Za nevolju, tu se opet javlja stari problem: dolaze Rusi i traže 5.000 tona a ovde toliko ne mogu da nađu ni na pet mesta ukupno. Mali su magacini, nedostaju dobre mašine za pakovanje pa, pored našeg truda da se to popravi, i država mora dati neki podsticaj.

Vukićević naglašava da su srpski krompiraši hrabro izdržali najteži udarac – ukidanje carina na uvoz krtole u Srbiju pre dve godine – a sad je cilj da se prinosi podignu na više od 30 tona, i zatim ne stane na tome.

– Mi ne možemo da dostignemo prosek Holandije od 50 do 60 tona, jer tamo nikad nema žarkih leta sa više od 30 stepeni Celzijusa, niti smo im ravni po mehanizaciji. Upravo mašine su nam najslabija tačka jer je za vrhunsku proizvodnju potrebno pripremiti sloj od 15 do 20 centimetara dobro usitnjene zemlje, a za to je neophodan traktor od bar 80 tona. I to nije kraj: kad je rod veliki proizvođači iz EU krompir prodaju ispod cene, gde stignu, samo da bi ga se otarasili, pa od naše vlade tražimo da nas u takvim situacijama zaštiti od dampinških cena. To je pravo svake države i ona mora o tome da vodi računa.

A kako će račun za 2016. svesti najbolji srpski krompiraši?

– Proizvođač koji je našao 50 tona na hektaru mora da sa 14 tona vraća dugove, seme, đubrivo, hemijska sredstva, kredit. Ako bude dobio 20 dinara po kilogramu, ostaje mu čisto velikih 720.000 na hektaru, za njegov rad i amortizaciju mašina. Suština našeg posla je raditi samo na povećanju prinosa i kvaliteta jer su tu velike rezerve, nikako na širenju površina pod ovom biljkom.

Ratko Vukićević (58) sa sinovima Kostom i Milošem vlasnik je preduzeća „Agromobil” u Vranjici kod Guče koje je, sa 60 stalnih udruženika, po ugledu na holandske kooperative, vodeći proizvođač jelovnog i semenskog krompira u našoj državi. Posao ide ovako: „Agromobil” kooperantima obezbeđuje seme, repromaterijal, novac, skladištenje i prodaju. Magacin u Vranjici prima 2.500 tona, a samo trojica radnika mogu za dan da prime i smeste 10 šlepera (250 tona). Zapremina svakog sanduka je 300 kilograma i on na prijemu dobija svoju ličnu kartu sa osnovnim podacima, parceli s koje krtole potiču, sorti i kilaži. Vaga je na viljuškaru jer je Kosta, boraveći u SAD, video da tamo za merenje koriste blutut, pa je taj uređaj nabavljen u Holandiji i postavljen na utovarivač „Agromobila”. Tako jedna trojka obavi posao za koji je ranije bilo potrebno 60 radnika žuljevitih ruku.


Komentari4
fad0b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Obivankanobi
Pa onda kazu da GMO nije dobar? Gle kako sve raste ko ludo.
Браво за премијера
..како је само лукав, свака част.
mp
Bravo, ovo je odlicna vest. A i cestitke uspesnoj kooperativi. A sta je sa nasim seljackim zadrugama (ne mesati sa modelom komunis. zadruga) nego sa konceptom zadrugarstva u Srbiji danas 2016e god. kako tu stojimo?
Branko
Mozda do naredne berbe necemo uvoziti krompir.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja