nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13
POLEMIKA

Logika neodgovornog nečinjenja

Argumentacije prema ličnosti umesto prema tezi skupo su u prošlosti koštale srpski narod
Autor: Čedomir Antićčetvrtak, 03.11.2016. u 08:15

Povodom teksta Zorana Čvorovića „Regionalizacija ili federalizacija

Gospodin Zoran Čvorović, docent na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, reagovao je u jučerašnjoj „Politici” na moj tekst posvećen regionalizaciji, kao jednoj od tema našeg ustavnog pitanja, koji sam nedavno objavio u istom listu.

Temeljna teza teksta gospodina Čvorovića jeste da ustavno pitanje ne treba otvarati. Tekst o promeni ustava je, kako veruje, neka vrsta moje provokacije. Promena ustava, prema tom tumačenju, Srbiju treba da navede na to da sama prizna nezavisnost Kosova i dodatno ugrozi svoj suverenitet. Dakle, u trenutku kada političke vođe i oko 80 odsto poslanika u Narodnoj skupštini Srbije otvoreno govore o neminovnosti promene ustava, svaki istinski rodoljubivi Srbin trebalo bi da nastoji da ovo pitanje ne spominje, da ga izbegava i konačno da (kada ono bude otvoreno) nastoji da po svaku cenu štiti postojeći ustav kako bi „odbranio” državu. Ova moćna logika neodgovornog nečinjenja, tako bliska dogmatskom „mejnstrimu” savremenog srpskog konzervatizma, sprečila nas je da reformišemo državu i suštinski je onemogućila spas srpskog naroda u Krajini, održanje funkcionalne zajedničke države sa Crnom Gorom i bilo šta osim potpunog gubitka kad je reč o Kosovu i Metohiji. Samo radikalno odstupanje od ovog koncepta učinilo je da nastane Republika Srpska.

Teza gospodina Čvorovića da je regionalizacija Srbije moguća tek ukoliko se ujedine Srbija, Crna Gora i Srpska, kako je prema konceptu Miodraga Jovičića bilo i predviđeno, u potpunosti je neodrživa. Dakle, Srbija bi trebalo da ostane ustavna razvalina ili uređena u skladu s nekakvim interesima nacionalne mobilizacije, sve dok ne ostvari nacionalni cilj. Zamislimo da je tridesetih godina 19. veka neko u Kneževini Srbiji tvrdio da je štetno doneti ustav ili ukinuti feudalizam zato što srpski narod nije ujedinjen, a status Srbije pravedno i povoljno određen... Uzgred, prema Jovičićevom konceptu, Srpska i Crna Gora predstavljale bi po jedna region. Dakle, suštinski regionalaizovana bi bila samo današnja Republika Srbija.

Ustavno pitanje nije samo pravno. Tvrdnja da moji „pravni argumenti za regionalizaciju nisu vredni komentara” u svojoj suštini je besmislena. Prilikom pisanja ustava političke i druge potrebe jedne države, naroda, društva, pojedinca... dobijaju pravni oblik i sadržaj. Nije obrnuto. Mada, možda je u pravnoj ideologiji srednjovekovlja, posebno u Vizantiji i njenom komonveltu tako... Međutim, reč je o ideologiji, a ne političkoj realnosti i danas je drugo vreme.

Gospodin Čvorović je naučnik i profesor pa bi bilo dobro da objasni na osnovu kog segmenta mog teksta je zaključio da predlažem uspostavljanje gornjeg doma Narodne skupštine Srbije, koji bi predstavljao regione? Postavio sam jedno pitanje. Ništa više. Istina je da sam napisao da regionalni nivo vlasti nikako ne bi imao ovlašćenja koja bi ugrožavala suverenitet Srbije ili bi bila u konfliktu sa središnjim vlastima. Uveren sam da bi uz regionalizaciju Srbija u ustavnoj reformi trebalo da dobije i senat kao gornji dom, ali kao što ću pisati u „Četvrtom tekstu o ustavu, moja zamisao je da senatori ne predstavljaju regione, već da budu birani neposredno u velikim izbornim jedinicama koje se ne poklapaju sa granicama regiona.

Nisam detaljno izneo koncept regionalizacije za koji se zalaže Napredni klub. Pre svega, želeo sam da predložim ovo pitanje javnosti. Pisao sam na ograničenom prostoru u uvaženoj novini o nekoliko principa. Napredni klub je još pre četiri godine objavio program regionalizacije. Danas je ipak važno uspostaviti principe pošto će oko pojedinosti svakako morati da bude postignut nekakav, nadajmo se, razuman kompromis.

Gospodin Zoran Čvorović pokušava da me diskvalifikuje u svom tekstu. Koliko god ja diskvalifikaciju možda zasluživao, to je pristup nedostojan ozbiljne rasprave. Ako su već moji pravni argumenti ništavni, ako je svaka regionalizacija put ka raspadu države, čemu onda pažnja koju mi je posvetio? Pritom, ako je najvažnije što ja nezasluženo imam nekakav ugled u krugovima do kojih gospodin Čvorović drži, ili što mi je tekst objavljen na nekakvom portalu (njemu nije važno što je objavljen u najstarijoj živoj i najuglednijoj novini na Balkanu), onda gospodin Čvorović ne brani interese Srbije, već jednog ideološkog rezervata čija čistoća, dok se možda ne vratimo na svete i nepromenljive izvore ustavnosti romejskih i ruskih imperatora, mora ostati potpuna. Argumentacije prema ličnosti umesto prema tezi skupo su u prošlosti koštale srpski narod, možda će tako biti i u budućnosti.

Napredni klub


Komentari24
9c7f5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Regionalizacija sprečava odcepljenje AP Vojvodine
Da bi se sprečilo odvajanje Autonomne pokrajine Vojvodine (na sličan način kao i AP Kosovo), Srbija ima dva puta: 1). CENTRALIZACIJA države sa 15-tak okruga-županija (sa 4-5 opština), ili 2). REGIONALIZACIJA, tj. formiranje 4 ravnopravne pokrajine, ali bez autonomije (nezavisnosti) u državnim nadležnostima.. EU standardi upućuju naformiranje pokrajina od 2 miliona građana, kako bi lakše organizovali LOKALNI društveni i kulturni život po opštinama (škole, bolnice, pošte, pozorišta, specifičnost nacionalnih manjina,....), a i tako bi se druge srpske krajine lakše spojile sa Srbijom.
уставни правник
Онај ко предлаже да покрајине имају 2 милиона становника, не зна за правило уставно-правне теорије и праксе да јединице самоуправе које имају велики број становника теже да постану државе. Ово је знао мудри Баја Пашић, па је Видовданским уставом увео ограничење да области не могу да имају више од 800 000 становника и то у бившој СХС, која је имала 12 000 000 становника.
Preporučujem 2
За Борислава Пекића
Ко је у овој полемици паметан а ко будала?
jovo ilic
Разлика између паметног човека и будале је у томе што први исту заблуду изражава на више начина, а будала све заблуде на један исти. Сумња је као свраб; што се више чешеш, све више сврби…Ко хронично није сумњао у оно у шта верује, и у исто време док верује, ко није навикао на мисаону толеранцију као једину културу, у којој интелигенција може деловати саобразно својој истраживачкој природи, ко је увек мислио да је безусловно у праву, чак и кад је веровао узастопно у три опречне истине, тај стварно није потребан ниједној од њих. Тај ће и од најотвореније идеје, представимо ли је испрекиданом, колебљивом линијом, чим јој приступи, направити непробојан и неприступачан круг, а затим се у њега као у гроб затворити. Borislav Pekic
ФОРМА И СУШТИНА
Дијалог треба да буде културан али првенствено треба да буде смислен. А у овом случају смислен дијалог подразумева да се јасно наведу стручни разлози за регионализацију Србије. Довољно би било објаснити шта значи следећа реченица "Приликом писања устава политичке и друге ПОТРЕБЕ једне државе, народа, друштва, појединца... добијају правни облик и садржај." Логичан редослед - ако се већ говори о логици, је потребе, садржај, облик. Било би чудно да облик претходи садржају односно, да се прво утврди неки облик па да онда размишљамо каквим садржајем бисмо могли да га напунимо. Елем, ако се та збрка остави по страни, остаје суштинско питање - које конкретне ПОТРЕБЕ се решавају регионализацијом? Следеће питање је: како се доказује да се те потребе (које у овом тексту нису наведене) оптимално решавају баш регионализацијом?
RAVNOPRAVNOST građana i pokrajina
Glavna suština regionalizacija Srbije je : 1). RAVNOPRAVNOST građana bez obzira u kojoj opštini žive i rade, jer sada su privilegovani građani Vojvodine (koji ima ju autonomiju) i Beograda (koji imaju regionalnu-gradsku vladu) , i 2). efikasnija i bolja REALIZACIJA LOKALNIH interesa i specifičnosti potreba građana neke pokrajine (više opština). Svaka pokrajina bi morala da ima slične velike objekte: klinički centar, narodno pozorište, fudbalski stadion, sportsku arenu ,.... Tako bi se sprečilo iseljavanje periferije Srbije i dolazak u velike gradove.
Preporučujem 2
Yvonne Bollmann, Pierre Hillard
U knjizi „Nemačko iskušenje“ Bollmann podseća da su Evropska povelja o regionalnoj autonomiji i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima rezultat lobiranja u Briselu asocijacije FUEV (Föderalistische Union Europäischer Volksgruppen) koja je naslednik "Kongresa nacionalnosti" (Nationalitäten-Kongresse) stvorenog posle Prvog sv. rata da bi se u velikonemačkom Rajhu ponovo okupile etničke grupe pretežno iz Centralne i Istočne Evrope koje su posle Versajskog mira ostale izvan Drugog Rajha i Austrougarske. Hillard u knjizi „Manjine i regionalizacija – nemački plan koji će potresti Evropu“ objavljuje kartu Evrope regiona izradjenu 1943. u Waffen-SS. Prostor sa slovenskim življem na istoku bio je zamišljen kao zona pod nemačkom dominacijom.Ta karta se praktično poklapa sa kartom evropskih regiona koju je izradila Demokratska partija evropskih naroda koja u Evropskom Parlamentu okuplja Elsässiche Volksunion, Alzas; Slovenska Skupnost, Italija; Partei Deutschsprachigen, Belgija...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja