četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Kraj slobodne trgovine

Naravno da protekcionistička retorika u razvijenim zemljama Zapada dolazi iz razloga udvaranja biračima, ali reflektuje i realni odijum javnosti prema vladajućem konceptu globalne trgovine
Autor: Vladimir Todorićčetvrtak, 03.11.2016. u 08:15
Протест у Берлину против споразума ЦЕТА (Фото Ројтерс)

Problemi koje je Evropska unija imala tokom potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini (CETA) sa Kanadom pokazuju nekoliko stvari. Jedna je naravno već hronična nefunkcionalnost Unije i njen nedostatak demokratičnosti i transparentnosti. Pregovori o CETA su vođeni više od deset godina u potpunoj tajnosti bez javne debate, što se odnosilo i na isti sporazum sa SAD (TTIP); predsednik Evropske komisije Junker se žustro zalagao da se čak ne ide ni na ratifikaciju u parlamente država članica nego da je dovoljno da briselska birokratija potpiše sporazume u ime pola milijarde građana EU. Peticija preko tri miliona Evropljana protiv CETA i TTIP govori o tome da se javno mnjenje drastično okrenulo protiv vladajućeg koncepta slobodne trgovine, sa kakvim se srećemo poslednjih dvadeset godina. Ne samo da se javno mnjenje okrenule protiv globalne trgovine, već i statistika pokazuje njen drastičan pad; od 1949. do 2008. svetska trgovina je rasla 10 odsto na godišnjem nivou dok je u periodu 2008–2015. godišnji rast iznosio samo 1,3 procenta.

Kad se tome doda propast pregovora unutar Svetske trgovinske organizacije i činjenica da se oba američka predsednička kandidata utrkuju u distanciranju od postojećih (NAFTA) i budućih trgovinskih sporazuma sa Evropom i Azijom (TPP), jasno je da se nešto krupno dešava. Koncept slobodne razmene roba i usluga je do danas bio neosporeni kamen temeljac i srce vladajuće „neoliberalne” ideologije koja se predstavljala kao čudesni lek protiv siromaštva koji deluje na sve zemlje i sva društva jednako. Po tom shvatanju eliminisanje carina i zaštite tržišta (protekcionizam) doprineće većoj konkurentnosti, razvoju tehnologije i eliminisanju monopola. Nekako je očekivano protivljenje siromašnih država takvom modelu trgovine jer one ne mogu nikada da se takmiče sa npr. izdašno subvencionisanim poljoprivrednim proizvodima iz EU i SAD.

Takav je nažalost primer sa srpskom industrijom mleka koja je bila suočena sa uvećanim uvozom iz EU zbog toga što je Rusija zatvorila granice za mlečne proizvode iz Evrope. EU trenutno pola svog ukupnog budžeta (do 2013. je bilo 70 odsto) troši na poljoprivredne subvencije, što je oko 400 milijardi evra. Taj primer je kod nas doveo do desetkovanja ionako mizernog stočnog fonda, pa smo stidljivo uveli zaštitne mere na uvoz mleka iz EU, ali to nije sprečilo predstavnike Evropske komisije u Beogradu, poput Frejka Janmaata da zahtevaju „hitno i neodložno” ukidanje „neopravdanih” zaštitnih mera, inače će biti političkih posledica po zemlju.

Jasno je zašto se zemlje poput Srbije (makar u strahu i stidljivo) bune protiv ovakve „slobodne trgovine”, ali zašto se onda bune građani zapadnoevropskih zemalja i SAD? Ukoliko su njihove države pobednici ovakvog koncepta, zašto su oni gubitnici? Oni su takođe pogođeni, tj. njihova srednja klasa, jer se u poslednjih dvadeset godine desio masovni odliv fabrika, tj. industrija u zemlje Azije, gde ima manjka vladavine prava, a viška siromaštva. Moderan model funkcionisanja multinacionalne kompanije poput „Najki”, „Epla” ili čak „Dženeral motorsa” je taj da se u centrali u SAD osmišljava koncept ili dizajn nekog proizvoda, dok se njegova izrada poverava stotinama hiljada „radnika na lizing” u Aziji. Sve što ostaje u Americi je „brend”, tj. prazna školjka korporacije. Pored gubitka poslova, zapadna srednja klasa je svedok snižavanja standarda zaštite životne sredine, socijalne zaštite i prava radnika, gubitka demokratske kontrole nad državnim institucijama koje sprovode ekonomsku politiku itd. Zato sada imamo protekcionističku retoriku ne samo od Hilari Klinton i Donalda Trampa već i od Fransoa Olanda ili Zigmara Gabriela, koji su već proglasili sporazum sa SAD (TTIP) mrtvim. Naravno da ta retorika dolazi iz razloga udvaranja biračima, ali reflektuje realni odijum javnosti prema vladajućem konceptu „slobodne trgovine”. Realnost je da takav koncept ne odgovara nijednom društvu na svetu već samo malobrojnim vlasnicima krupnog kapitala koji smanjuju troškove proizvodnje, a od srednje klase pravi armiju prekarijata i tehnoloških višaka.

Naivno je doduše pretpostaviti da je došao kraj slobodne trgovine i da će se neko tako lako odreći koristi koji mu globalni model autsorsovanja pruža. Trenutno uzmicanje političkih elita od trgovinskih sporazuma je samo deo taktike i manipulacije koja će se uvek ogoliti kao u slučaju ogromnog nedemokratskog pritiska na Valoniju, koja je odbila da potpiše CETA sporazum. Istorija nas uči da samo veliki politički lomovi dovode do promene inercije, a promena bi u ovom slučaju bila fer ili pravična umesto samo „slobodne” trgovine. To je možda utopija, dok nažalost distopija zvuči realnije; nastaviće se po starom sve dok roboti ne zamene armije radnika na mehaničkim poslovima, kao što će se uskoro desiti sa vozačima koje će zameniti automatizovani automobili i kamioni. Roboti ne idu na godišnji odmor, ne traže sindikalna prava, ne idu u toalet niti nose pelene, ne idu na porodiljsko bolovanje, ne traže dečji dodatak i što je najvažnije ne jedu.

Centar za novu politiku


Komentari15
bca52
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

пеђа
у демократији сви и имају право на мишљење ко год били и коме год припадали! волим да прочитам добар текст макар га писао мали Перица из Сврљига, а видим некима жао што владајућа гарнитура не зна да срочи добар текст а камоли да није демагогија. хвала Политико!
Neznalica
Interesantno je da kada kadrovi DS počnu da pišu tekstove iz oblasti o kojima pojma nemaju, a gospodin Todorić o ekonomiji pojma nema, odmah počnu da zvuče kao socijalisti, utopisti ili, pošto dobro pamtim Titovo doba, komunisti. Posebno je zabavna na kraju njegova analiza robota, naročito kada imam u vidu skorašnji sjajni tekst gospodina Uroša Delevića u kome vrlo jasno objašnjava problem Srbije i stranih investicija koje ovde dolaze.
Zdravko Ponos
Treba da pise ,funkcioner DS, a ne ime neke privatne firme ili NVO. Tako i V. Jeremic potpisuje neki institut, a to je njegovo privatno preduzece. Inace, Todoric je poverljivi savetnik Boze Djelica ,takodje funkcionera DS. Poznati su i njihovi ekonomski uspesi, a tacno takva je i kolumna pravnika Todorica. Mozda treba da se udruzi sa N.Jovanovicem koji takodje pise o stvarima koje nimalo ne razume. takodje i N.Cvjeticanin, koji takodje izbegava da napise da je funkcioner vladajuce stranke. Nazalost,svi ipak imaju misljenje...
Kap.Bele Lade II
Jedna baka "Tesko je nama koji malo znamo s vama koji nista ne znate i kratko pamtite".Tesko je danas posle godina ispiranja mozga,podvala,lazi....dovodenja naroda u stanje "kuvane zabe" voditi zdravu polemiku?Zna pisac gore mnogo vise ali je pitanje moze li i sme li sve to da iznese, ko bi to pravilno razumio i ko je spreman da kod ociju vidi dalje od nosa,kome sada razbiti sve iluzije i navike da smo okruzeni sarenim lazama i bljestavilom.Kada se nakon dugog perioda gladi i zedi sedne za pun stol svega a ti smes samo malo supe...Kome danas reci dok preko plota gleda svu raskos, odkuda to i kako to njima a meni,ko to danas prica o dugovima a sam iako duzan zivi bljestavo?Da narod u Srbiji zna samo malo vise od onog sto ne zna ko mu kroji zivot,sta je sve potpisano i prihvaceno korak po korak i sta politikanti i ostali spremaju, udruzeni zlocinaci-prevaranti su sala mala, ali ne znaju, cirkus ide dalje, sutra je u nekoj drugoj drzavi....???
Miljana
Kako običnih ljudi ima mnogo više od onih koji nas izgrabljuju, moramo se solidarisati i zajedno iznalaziti rešenja. Ovaj tekst je upravo razlog za razmišljanje a ne da se neko pravi pametan kada to već nije i potpuno neargumentovano samo - kritikuje. Moramo se menjati ali kako ako ne budemo imali posla, ako ne budemo mogli da zaradimo da bi sebe izdržavali, gajili i negovali porodične odnose, osnivali porodicu... Da li treba sve da stane da bi šaka ljudi na planeti uživala jer je neminovan napredak tehnologije. A šta ćemo sa ljudima???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja