nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 03.11.2016. u 12:00 Jelena Koprivica
INTERVJU: DžON SKOFILD

Za razliku od popa, džez ima dubinu

Rad sa Majlsom Dejvisom doneo mi je mnogo samopouzdanja, jer ako mu se sviđam, mislio sam, onda mora da sam dobar
(Фото: Културни центар Панчево)

Jedan od najznačajnijih džez gitarista, Džon Skofild otvoriće večeras ovogodišnji Pančevački džez festival u dvorani Kulturnog centra Pančeva. Američkom muzičaru, ovenčanom mnogim nagradama, među kojima je i „Gremi”, i koji je i profesor na Njujorškom univerzitetu, to će biti, posle jedne decenije, ponovni susret sa srpskom publikom. Za prvi koncert u Srbiji, koji se desio na Beogradskom džez festivalu, vezuju ga divna sećanja, jer je, kako ističe u razgovoru za „Politiku”, publika bila odlična, kao i svirka, pa se nada „istom rezultatu” i ovoga puta, i obećava „dobar džez koji izvodi prilično dobra grupa”.

Iako je prve korake u plodnoj džez karijeri načinio kao deo benda Bilija Kobama, seća se da je gitaru počeo da svira sa 11 godina, kada se sve što je znao o muzici, kako kaže, vrtelo oko popa:

– I prvo što sam pokušavao da sviram na gitari bila je pop muzika. Ali, kako sam sazrevao, muzika me je sve više interesovala i ozbiljno sam joj se posvetio. Mislim da sam i ranije čuo džez, ali nisam isprva shvatao da sam ga čitavog života slušao u svim žanrovima američke muzike. I poželeo sam da studiram džez kao umetničku formu, zato što ima dubinu mnogo veću od popa, koji je poput žvakaće gume.

Studirali ste na čuvenom Berkliju. Koliko je za jednog džez muzičara važno formalno obrazovanje?

Neophodno je da studirate, mada je mnogo džez muzičara samouko ili imaju pomoć drugih muzičara. Meni je Berkli predstavljao tu pomoć. Bio je to veoma bitan početak za mene, zato što sam dolazio iz malog grada u kome baš i nije bilo mnogo muzičara. Šansa da budem okružen drugim studentima koji su tada već znali da sviraju džez zaista me je pogurala. Veoma važni mentori za mene lično predavali su na Berkliju u to vreme, poput Gerija Bartona i Stiva Svoloua, i ostao sam prijatelj sa njima. Od studentskih dana sviram sa Stivom i on će biti na koncertu i u Srbiji. Ali, nisam diplomirao jer me je veliki broj svirki odvojio od škole. Međutim, pre nekoliko godina darivali su me počasnim doktoratom, tako da sam, na neki način, diplomirao.

Radili ste godinama Majlsom Dejvisom. Kakvo je to bilo iskustvo?

Majls je uvek bio jedan od mojih najomiljenijih muzičara, i pre nego što sam ga upoznao. Zato priliku da sviram sa njim nisam smeo da propustim. Želeo sam izbliza da vidim kako on to radi... Rad sa njim doneo mi je mnogo samopouzdanja, jer ako mu se sviđam, mislio sam, onda mora da sam dobar. Osim toga, to iskustvo mi je pomoglo da dobijem neku vrstu priznanja i prepoznavanja u svetu muzike.

Improvizacija je suštinska za džez muzičare

Prošlog meseca objavili ste album „Country for Old Men”, koji je vaše viđenje kantri muzike. Koliko je taj naslov višeznačan i šta vam znače pesme Merla Hagarda, Henka Vilijamsa ili Doli Parton?

Moja supruga Suzan smislila je taj naslov, kada sam joj rekao da želim da radim album sa kantri pesmama. To je i igra reči, uzeta iz filma i knjige „Nema zemlje za starce” (No Country for Old Men), a taj naslov pozajmljen je iz Jejtsove pesme. Kada pogledam publiku na koncertu, vidim dosta starijeg sveta, poput mene, kako nas sluša... A, opet, to je i znak da sviramo kantri pesme. Uvek sam voleo te njihove klasične kantri pesme, koje sam uvrstio na album. Uživao sam izvodeći te melodije na gitari i smatrao sam da imaju potencijal da se pretvore u improvizaciju, što smo i uradili. A improvizacija je suštinska za džez muzičare.

Snimili ste gotovo 40 albuma kao lider i sarađivali sa mnogim muzičara, od Peta Metinija i Čarlija Hejdena, do Herbija Henkoka i Dejva Holanda. Da li se neki trenutak, ipak, izdvaja?

Toliko je sećanja i fantastičnih iskustava. Bilo je ovo neverovatno putovanje do sada i osećam da sam bio veoma srećne ruke. Počeo sam čitavo putovanje kao obožavalac džeza, a mogućnost da sviram sa svim tim sjajnim muzičarima bila je takvo uzbuđenje. Ali, svaki dan je novi početak i uzbuđen sam od želje da saznam šta me čeka iza ugla.

 

Džez je kao sport

Svirate 200 dana godišnje. Da li je život na putu katkad zamoran?

Naravno. Počesto sam umoran, ali ne od nastupa, već putovanja. Ali, ne postoji drugačiji način da izvodite originalnu muziku. Najvažnije u džezu jeste da budete u formi, poput sportiste, i da težite stalno višem nivou, a mi to upravo činimo turnejama.

Komentari0
982d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja