utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 03.11.2016. u 22:00 Milenija Simić-Miladinović

Od Inženjerske škole do Arhitektonskog fakulteta

Visoko obrazovanje u arhitekturi na temeljima postojanim 170 godina. – Ugledne arhitekte od osnivanja SANU pre 175 godina bili su njeni članovi
Свечаност уприличена у Југословенској кинотеци (Фото А. Васиљевић)

Visokoškolska nastava arhitekture i urbanizma u našoj domovini baštini 170 godina pedagoške tradicije. Njeni koreni sežu do sredine 19. veka. Naslednik, nastavljač i rasadnik tog obrazovnog blaga danas je Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Diplomu ove škole zavredelo je više od polovine ukupnog broja svih koji su stekli akademsko zvanje izučavajući arhitekturu u Srbiji, gde trenutno među licenciranim arhitektama više od 70 odsto čine diplomci Arhitektonskog fakulteta.

Rukovodstvo, nastavnici, studenti te obrazovne institucije su u Jugoslovenskoj kinoteci bili domaćini Svečane akademije – centralnog događaja, završnog u nizu 20 manifestacija kojima se od aprila ove godine obeležava značajan jubilej visokog školovanja u arhitekturi.

Istrajnost kvalitetnog obrazovanja arhitekata i urbanista na čvrstim temeljima inženjerskog znanja i umetničke darovitosti okupila je ne malo, a odabrano, društvo predstavnika akademske zajednice i intelektualne elite Srbije.

– Ovo je neuobičajen jubilej za balkanske prilike. Jako je lepo biti među vršnjacima – ukazao je akademik Vladimir Kostić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, podsećajući da se 170. godišnjica visokoškolske nastave u oblasti arhitekture i graditeljstva u Srbiji obeležava iste godine kad i 175 godina postojanja SANU. Podsetio je i da su ugledni ljudi arhitektonske struke od osnivanja SANU bili njeni članovi. 

Kroz razvoj obrazovanja u arhitektonskoj delatnosti goste akademije proveo je prof. dr Vladan Đokić, nekadašnji student, sada dekan Arhitektonskog fakulteta.

– Pre 170 godina ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića, 1846. godine, osnovana je Inženjerska škola u kojoj se izučavalo pet predmeta: mehanika, zemljopis, crtanje, nemački i arhitektura. Od tada do početka 20. veka arhitektura se izučavala na Liceju, koji prerasta u Veliku školu, iz koje se kasnije izdvojio Fakultet tehničkih nauka sa departmanom za arhitekturu. Taj fakultet bio je među prvih pet članova Univerziteta u Beogradu u koji je 1905. godine izrasla Velika škola... – navodio je Đokić detalje iz bogate istorije dragulja Beogradskog univerziteta.

Zgradu u kojoj je i danas smešten Arhitektonski fakultet dobio je 1931. godine, a kao nezavisna visoka škola formiran je 1948. Prvi statut Arhitektonskog datira iz 1956. godine, ali je ubrzo promenjen.

Već šezdesetih godina studiranje u ovoj kući bilo je zasnovano na sistemu ateljea, gde su studenti uz pomoć profesora usavršavali znanje i veštine.

U to vreme prvi put su uvedene i poslediplomske studije. Arhitektonski fakultet je među prvima prihvatio bolonjski princip rada, nastavio da se usavršava i probija na međunarodnoj mapi srodnih obrazovnih ustanova.

Sada ima 12 akreditovanih studijskih programa, kazao je Đokić, a od ove godine fakultet ima verifikaciju Kraljevskog instituta britanskih arhitekata.

U ime Rektorata Univerziteta u Beogradu, prof. dr Živoslav Tešić, prorektor za nauku, inovacije i transfer tehnologije, čestitao je jubilej arhitektonskoj struci.

– U vreme kada se postavlja pitanje kako da plati struju, vodu i grejanje, Beogradski univerzitet je u grupi od 1,5 odsto najboljih na svetu. Dobrom položaju doprinosi svaka od četiri grupacije fakulteta i svaki od ukupno 31 fakulteta i 11 instituta Univerziteta u Beogradu – smatra Tešić.

 

Prva zbirka neimara obrazovanja i graditelja kulture

Leksikografska publikacija „170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji” kao prva u budućoj arhivskoj riznici znamenitih stvaralaca predstavljena je povodom jubileja Arhitektonskog fakulteta.

– Knjiga nije prigodno izdanje i protokolarni deo proslave. Namera je da se njom započne važan proces arhiviranja, stvaranja informativne baze podataka o ličnostima i delima koji su stvorili i održali ovu profesiju živom i vrednom. Sadržaj knjige, načelno, čine sudbine 170 arhitekata, ali i stvaralaca drugih profesija, pre svega učesnika u obrazovanju na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Prava elektronska arhiva kreira se iza ove knjige i za sada je nevidljiva. Cilj monografije nije bio da se enciklopediraju biografije i ljudi. Započet je proces ukazivanja na značajne i afirmativne ličnosti koje su bile neimari našeg obrazovanja i graditelji naše kulture, urbaniteta i životne sredine. Svi pomenuti, ili koji će biti pomenuti, neće zauvek nestati u vremenu niti u našem sećanju – objasnio je profesor Zoran Lazović, jedan od urednika ove publikacije.

Komentari5
621f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
O ugledu Arhitektonskog fakulteta i kvalitetu zaposlenog kadra dovoljno govori činjenica da se studenti sa prosekom 8.34 biraju za asistente (kao npr. dotični gospodin sa fotografije). Možda bi, umesto uzdizanja ove institucije u nebesa, trebalo proučiti reference na osnovu kojih se zapošljava hiljaditi nepotrebni asistent.
Partizanka
Nažalost, ovaj značajan jubilej Arhitektonskog fakulteta vredan poštovanja dešava se u senci zaista sramotnih dešavanja oko izbora doc. dr LJILJANE BLAGOJEVIĆ u zvanje redovnog profesora na fakultetu-slavljeniku. Da li je moguće da se ova visokoškolska ustanova, "dragulj" Beogradskog univertiteta, koja je tokom svoje 170 godina duge istorije negovala visoke standarde akademskog obrazovanja pažljivim odabirom nastavnog kadra, samo dva dana pre proslave svog jubileja, na krajnje nekorektan, neakademski i neljudski način rešila jednog od svojih najkvalitetnijih nastavnika- doc. LJILJANE BLAGOJEVIĆ, koja je, umesto da zauzme počasno mesto u "odabranom društvu predstavnika akademske zajednice i intelektualne elite Srbije", JER JOJ DVADESET GODINA NJENOG PREDANOG NASTAVNOG I NAUČNOG RADA DAJU NA TO PRAVO, ZAVRŠILA NA ULICI!!??. Fakultet koji "od ove godine ima verifikaciju Kraljevskog instituta britanskih arhitekata", otpustio je nastavnika koji poseduje potvrdu istog Instituta!
Sofija
Ona nije jedini slučaj, iako sama kaže da jeste - na ovom fakultetu je u prethodnom periodu od 2 do 3 godine izvršena čistka u kojoj su nestali mnogi ljudi, a da nisu uspeli da pređu u više zvanje ili da tek postanu docenti. Ukoliko se istaknu svojim doktoratom i opštim kvalitetima, oni se jednostavno eliminišu tako što se pričeka da im istekne ugovor, i ne raspisuje se konkurs u oblasti u kojoj bi mogli da konkurišu. Samo poslušnici mogu da napreduju, čast izuzecima.
Твртко
Нек ми неко објасни какав смисао има постојање нечега што се зове "Архитектонски факултет" када ми живимо у урбанистичком хаосу (од архитектуре реално нема ништа), а човек који је "архитекта" по занимању или не ради или ради за минималац постављајући полице у супермаркетима. За земљу наше величине треба - 100 архитеката максимално! То значи 3-4 дипломирана годишње, а ми имамо СТОТИНЕ. Хиперпродукцијом кадра је девалвиран и човек и професионалац - архитекта. Ја бих тај факултет - дозволите ми да кажем - једноставно укинуо јер школујемо будуће неуспешне људе који неће радити и који ће бити кивни "на државу".
student
Potpuno ste upravu za sve sto ste napisali. Ovaj fakultet uci studente arhitekturi, koja je "kameno doba arhitekture". Studenti uce koliko stepenik treba da bude iz knjiga koje su pisane polovinom proslog veka. Da ne kazem koliko taj fakultet kosta studente koji su na budzetu. Sto evra mesecno minimum. Jedino ovaj fakultet akademsku mrezu koju dobija od drzave DZABE naplacuje svojim studentima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja