nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 05.11.2016. u 22:05 Jasmina Pavlović Stamenić

Akropolj još malo pa – albanski

Albanski premijer Edi Rama tvrdi da je slavni spomenik kulture u Atini opstao zahvaljujući njegovim sunarodnicima
Фото Ројтерс

Od našeg dopisnika
Atina – „Akropolj je tamo gde je zahvaljujući Albancima! Zahvaljujući angažovanju albanskog arhiepiskopa Dušmanijua, koji je 1686. pregovarao sa Venecijancima i uspeo da ih ubedi da njihova flota ne bombarduje Akropolj, jer su tamo smeštene turske kasarne, spasivši tako ovaj spomenik civilizacije”, napisao je, kako prenose grčki mediji, na svom fejsbuk nalogu albanski premijer Edi Rama i ozbiljno naljutio Grke.

Rama svoju izjavu, koju Grčka doživljava kao provokaciju, dokumentuje i crtežom iz te epohe, podsećajući da je u 17. veku većina stanovništva Atine govorila albanski, što znači da je u tom periodu, manje-više, ona bila albanski grad. Ali, premijer Rama naglašava da te činjenice ne znače da su Akropolj i glavni grad Grčke apsolutno albanski, kao što ni to što se grčkim dijalektom govori u Ćamuriji, delu grčke oblasti Severni Epir uz granicu sa Albanijom, ne znači da je to grčka provincija.

Uzrok oštrih reči između Atine i Titane, koje su kroz diplomatske note prisutne poslednjih dana, odluka je albanske strane da se ruše kuće pripadnika grčke nacionalne manjine u Himari ili Ćamuriji, kako je zovu Albanci. Devetnaest grčkih porodica dobile su obaveštenje da imaju rok od pet dana da napuste kuće jer je ta oblast predviđena za izgradnju turističkih objekata. Ne slučajno, kako se procenjuje u Atini, ova odluka saopštena je upravo 28. oktobra, na veliki dan u istoriji zemlje kada je Grčka rekla „ne” nemačkom okupatoru i njegovim saveznicima. U noti grčkog ministarstva spoljnih poslova se traži momentalno ukidanje ove odluke i podseća da je zaštita manjinskih prava jedan od preduslova za početak pristupnih pregovora Albanije sa EU.

„Ukoliko Albanija iskreno želi da se uključi u Evropsku uniju, trebalo bi da u praksi dokaže da funkcioniše kao pravna država štiteći od svakog oblika proizvoljnosti i nezakonitosti prava svojih građana, nezavisno od nacionalnog porekla”, kaže se u noti grčkog ministarstva, koje podseća na to da je upravo zaštita prava svojine i prava manjina sastavni deo uslova EU kako bi otpočeli pregovori o pristupanju Albanije uniji.

Međutim, premijer Rama upozorava Grčku da Ćamurija, bez obzira na to što se u njoj govori grčki jezik, nije grčka provincija. Na ovaj način, ponovo su zaoštreni odnosi između dve zemlje koje već godinama, između ostalog, opterećuje problem Severnog Epira. Pojedini u Albaniji smatraju da Ćamurija, pogranični deo grčke teritorije Severni Epir u kojoj ima albanskog stanovništva, treba da bude u okviru „velike Albanije”, sastavljene od tog dela teritorije Grčke i delova Srbije, Crne Gore i Makedonije. Zvanična Atina odbacuje činjenicu da postoji spor oko teritorije i problema albanske manjine na području uz granicu sa Albanijom i ne priznaje ni pojam ni naziv Ćama ili Ćamurija.

Ceo problem je ponovo aktiviran krajem septembra kada je evropski komesar Johanes Kan izjavio da je to pitanje deo razgovora zvaničnika Grčke i Albanije o međusobnim odnosima i da Evropska komisija pozdravlja činjenicu da dve zemlje razmatraju stvaranje zajedničkog mehanizma koji bi organizovao povremene sastanke za raspravu o otvorenim pitanjima, a to uključuje i teritorijalni deo i albansko-grčko pomorsko područje, manjinska prava i slučaj „Ćama”.

Albanska strana je ovu izjavu, kako su pisali tamošnji mediji, protumačila kao da je „komesar Han priznao da postoji pitanje Ćama”. Grčka je energično reagovala i tražila objašnjenje od Evropske komisije, koja je saopštila da „pozdravlja nastojanja Atine i Tirane da razjasne otvorena pitanja, ali da se neće izjašnjavati o tome postoji li spor oko dela grčke teritorije uz granicu sa Albanijom i da je za zvaničnike dve zemlje ovo pitanje razgovora o međusobnim odnosima”.

Sve dalje odgovore na ovu temu, na kojima je Atina insistirala, Evropska komisija izbegla je porukom da „ohrabruje dve zemlje da se dalje angažuju i da otklone moguća razmimoilaženja oko važnih, otvorenih pitanja i da da dalje od toga – neće ići”.

Komentari23
76224
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tomislav K
Tekst je provokativan, a ovaj lik Rama nije to rekao. On kaže da Mlečani nisu bombardirali Akropolu na nagovor albanskoga arhiepiskopa. Tko zna, možda je to istina ! A možda i nije, jer mi zvuči logično da bi Venecijanci, u ratu, baš gađali Akropolu ako su se samo nalazile turske snage, da ih razbiju. Uostalom, to i nije albansko-grčko pitanje, to bi trebali razjasniti povjesničari rata ...
западни методи
Цео распад Југославије кренуо је тиме што су искомплексирани Словенци подржали искомплексиране шиптаре против Срба. Словеницма се журило у Европу 1989. и пошто и сами нису имали никакве доказе о свом постојању у историји, осим неког тамо камена који је остао у Аустрији, желели су да унизе српску историју и доказе о светским дометима средњовековне културе, дајући подршку шиптарима у ”независности” у замену за пословне споразуме и бизнис на Косову. Тако уосталом њихови амерички ментори функционишу, бизнис и ратови иду руку под руку...
"Albansko pitanje"
na kraju ce resiti Srbija, Makedonija i Grcka. To je samo pitanje vremena. Tacka!
Треба нам Путин
И заборавили сте и Путина! Крајње је време да се успостави руска база на Балкану!
Грађанин
Арнаути, "древни народ са Балкана"? Да је тако, имали би државу пре, него што су је вештачки створили, аустроугари и италијани из личних геополитичких интереса.
@ Грађанин
Лепо сте то приметили а постоји још један занчајан податак да на КиМ Арнаути нису аутохтоно становништво. Својевремено, службујући на КиМ, уочио сам да су готово сва арбанашка домаћинстава имала једну посбну врсту говчета које су називали "бивољица", доста сличну азиским биволима каквих није било нигде у Срба. Узгред прича о продаји србских кућа није била резултат шиптарских пословних успеха, у готово искључиво руралној и екстезивној пољопривреди, већ организованог прилива новца од дроге, који је омогућавао чак и насиромшнијем домаћинству да добије наменски кредит (наравно ван легалних токова). Остало је било само техника...!
Владимир Петковић
Тако је то са народима који немају своју повесницу него туђу прекрајају и у њу се удевају. Тачније, у Морејском рату, познатом и као Турско-Млетачки рат (1684-1699) Млеци ЈЕСУ бомбардовали и погодили Пантеон увече 26. септембра 1687 г.! У страховитој експлозији разнет је потпуно кров, добар део зидова као и вајарске декорације храма! Том приликом је погинуло и више од 200 људи! До такве експлозије не би можда ни дошло да Турци нису храм претворили у складиште оружја. Иначе, наведени архиепископ прстом није мрднуо да заштити Грке, био је Грцима наметнут од стране Турака па га они нису уопште поштовали. Оно што Шиптари прећуткују, а за остало лажу, је чињеница да их је било много у Турској војсци и да су страшне злочине чинили не само у Атини него и по целој Грчкој и побили Грке да им се и број не зна. Узгред, тада су Турци НАМЕРНО унуштили храм Атине Нике да би на то место поставили - топовску батерију! И то говори о споменутом архиепископу!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja