četvrtak, 21.02.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:44
Migrantska kriza ponovo razdire Evropu

Na Balkanu 73.000 izbeglica „ukopano u mestu”

Više od 4.200 ljudi udavilo se u Mediteranu pokušavajući da se domogne EU od početka godine. – Austrija poslala trupe na mađarsko-srpsku granicu
Autor: Tanja Vujićnedelja, 06.11.2016. u 10:00

Fatim Džavara (19), golman ženske fudbalske reprezentacije Gambije, udavila se pre neki dan nedaleko od obale Libije u zlosrećnom pokušaju da se sa grupom Zapadnoafrikanaca dokopa boljeg života u Evropi. Fatima je smrt našla u hladnom Sredozemlju, nakon što su je krijumčari ljudi pod pretnjom pištolja naterali, kao i još nekoliko desetina migranata, da se po mrkloj noći ukrca u trošni brod koji je nekoliko sati kasnije po buri potonuo. Pet spasilačkih brodova EU nalazili su se u tom momentu nedaleko od mesta nesreće, ali, prema izjavi zvaničnika, nije bilo načina da nesrećnim putnicima priskoče u pomoć. Uzaludni pokušaji Gambije da pred Međunarodni krivični sud u Hagu izvede EU zbog višegodišnje izbegličke tragedije na Mediteranu nagnali su režim u Bandžulu da pre neki dan istupi iz tog „pristrasnog suda pravde belog čoveka”.

Od početka godine do juče Sredozemno more progutalo je 4.220 ljudi, žena i dece migranata i izbeglica na zlehudom putovanju ka Evropi, saopštila je juče Međunarodna organizacija za migracije (IOM). Najnoviji, zastrašujuć broj davljenika na Mediteranu, najveći u istoriji, naglo je skočio u četvrtak, kada je tom smrtonosnom saldu pridodato najmanje 280 žrtava dva zasebna brodoloma nedaleko od obala Libije.

Krijumčarima ljudi sa obala Libije ovih dana se veoma žuri. Naime, stručnjaci EU ovih dana privode kraju obuku libijske obale straže i tamošnjeg sastava Crvenog polumeseca u spasavanju izbeglica. Jednom kada ta obuka bude završena, izbeglice koje ubuduće budu vađene iz voda centralnog Mediterana neće više biti otpremane na italijansko kopno, već će biti vraćane nazad na obalu Libije. Otuda porast neviđene brutalnosti krijumčara ljudi na tlu te urušene severnoafričke države i nagli rast priliva migranata u Italiju prošlog meseca. Pored sve sile brodovlja Evrope pred obalama Libije, one koji ne uspeju da se živi iskrcaju na obalu EU, čeka užasna sudbina, kao i Fatim Džavaru.

Mlada fudbalerka koja je nedavno uspešno odbranila jedanaesterac protivnicama iz Škotske, jedna je među žrtvama čije telo možda nikada neće biti pronađeno. Naime, IOM procenjuje da čak 60 odsto tela utopljenih izbeglica nikada ne bude izvučeno sa dna Mediterana.

Evropa zasad još nije previše potresena činjenicom da pred njenim obalama hiljade ljudi  neprekidno stradaju, i to u mironodopskim uslovima.

Štaviše, Evropa danas gubi strpljenje zato što izbeglice, iako u daleko manjem broju nego lane, i dalje kucaju na njena vrata, i to iz svih pravaca. Tokom prvih 10 meseci 2015. godine, prema podacima IOM, u EU je pristiglo 734.646 izbeglica i migranata. Od početka 2016. godine do danas tla „familije” dokopalo 353.866 tih nepozvanih dođoša. U međuvremenu, Balkanom je, preko Grčke i Bugarske, do Makedonije došlo 89.698 izbeglica, do Srbije 98.775, Hrvatske 102.275, Mađarske 18.637 i Slovenije 99.187 ljudi, navode podaci IOM.

Tim povodom, Austrija je u četvrtak poslala 66 vojnika na granicu Mađarske sa Srbijom zato što je zvanični Beč procenio da tursko- evropski dogovor o zaustavljanju plime migranata „pokazuje znake pucanja”. Koliko juče, austrijski ministar odbrane Hans Peter Doskocil otišao je korak dalje i najavio da je Beč izgubio strpljenje sa EU povodom migrantske krize, te da će „preuzeti stvar u svoje ruke”, prenele su juče agencije. Prema rečima Doskocila, balkanska ruta još nije zatvorena, na stotine ljudi svakodnevno se sa juga prebacuju u Austriju, Nemačku i druge, severnije evropske države. Doskocil je najavio da će sam organizovati dalje delovanje Austrije po pitanju migrantske krize i najavio sastanak sa ministrima odbrane centralnoevropskih zemalja o „sprečavanju ilegalne migracije u Evropu” i „međusobnoj podršci u zaštiti granica”. Šta ova najava može da znači za 73.338 migranata koji su krajem oktobra ostali ukopani u mestu na Balkanu, potpuno je neizvesno.

Ono što je sigurno jeste da Italija i Grčka – dve države na prvoj liniji geografskog prihvata izbeglica – najavljuju da sa Evropom neće s tim u vezi razgovarati kao ranije. Naime, italijanski premijer Mateo Renci najavio je krajem prošlog meseca da će uložiti veto na nacrt sledećeg budžeta EU zbog manjka solidarnosti centralnoevropskih država da podele breme migrantske krize sa južnim susedima. Grčka, na čijim ostrvima u napetim uslovima danas boravi preko 12.000 migranata i izbeglica, upozorila je Evropu da ni izbliza nije ispunila obećanje za preraspodelu migranata.

„Besni smo na Evropu jer ona mora konačno da ispuni svoje obaveze, kako u pogledu transfera migranata, tako i oko pomoći na sprovođenju sporazuma između EU i Turske”, poručio je ovih dana grčki ministar za migracije Janis Muzalas.

„Danas, godinu dana nakon pokretanja programa preraspodele migranata, evropski partneri Atine su od Grčke preuzeli odgovornost za samo 5.000 izbeglica, a obećali su da će preuzeti 33.000 tokom prve godine i još toliko od sada do 2017”, rekao je Muzalas, dodajući da  „oni (Višegradska grupa) govore o novom modelu ’fleksibilne’ solidarnosti, poručujući: ’Zadržite izbeglice, slaćemo vam ćebad’”.

Zvanična Atina pridružila se Rimu u kritici Višegradske grupe okrivljujući Mađarsku, Poljsku, Češku i Slovačku za „sabotažu” migrantskog plana EU.

„Italija neće moći da ulaže novac u budžet EU i gleda kako deo našeg novca ide u zemlje koje ne žele sa nama da podele problem migranata”, upozorio je Renci.

Kako će se Evropska komisija sada snaći – pred novi zimski talas izbeglica iz Sirije, Avganistana, Iraka, Nigerije – sa pretnjama nezadovoljnih domaćih aktera (Italija, Grčka, Austrija…) i spoljnih partnera poput Turske još je zagonetka. Evropska komisija zatražila je od Rima zvanično objašnjenje zašto preti vetom na sledeći budžet briselske „familije”.

 


Komentari3
34f90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja Petric
Sto ih Srbija prima i sto ce ih ovde preko 4,000? Nismo sposobni hraniti sopstvenu decu, cela drzava je u rasulu a migranti ulaze i izlaze kako hoce. Boze sacuvaj...ovo je nefunkcionalna drzava.
Deda Djole
Da li ce se izbeglicki talas smanjiti, zavisi i od novog americkog predsednika. Hilari ili Donald ? Iz njihovih izjava, jasno je da bi Hilari nastavila i pojacala sukob sa Asadom, Iranom i Rusijom. Za razliku od nje, Donald predlaze zajednicku borbu Amerikanaca i Rusa protiv glavnog neprijatelja - Islamske Drzave. Ocigledno je da bi zajednicki nastup Amerikanaca i Rusa brze doneo mir na Bliski Istok i smanjio izbeglicki talas koji i nas zapljuskuje.
Сава Прокоповић из 11353 Ритопека, ПАК 154207
Не подржавамо улазак миграната у Србију. Не подржавамо боравак миграната у Србији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja