petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.11.2016. u 09:05 Aleksandar Mikavica

Strana ulaganja premašila 2,6 milijardi evra

Najveći doprinos privrednom rastu u 2015. od 0,8 i ovogodišnjem od očekivanih 2,7 procenata daće investicije, stav je Narodne banke Srbije
(Фото Пиксибеј)

Sudeći po učinku države na ozdravljenju srpske ekonomije u 2016. godini, ekonomisti tvrde da je njen doprinos rastu ukupnih investicija sasvim solidan. Članovi Fiskalnog saveta ukazuju da je sprovođenje reformi u 2016. gotovo potpuno stalo, a jedina svetla tačka bilo je upravo javnih investicija – sa oko tri, na više od četiri odsto bruto domaćih proizvoda.

Najveći doprinos privrednom rastu u 2015. od 0,8 i ovogodišnjem od očekivanih najmanje 2,7 procenata, daće investicije, stav je Narodne banke Srbije, što potvrđuje neto priliv stranih direktnih investicija u poslednjih 18 meseci od preko 2,6 milijardi evra.

Na listi Svetske banke „Duing biznis 2016” Srbija se našla na 59. mestu, što je skok od čak 32 pozicije u odnosu na prošlogodišnju listu. Upućeni tvrde da će pozitivan uticaj ovog skoka, na rast domaćih i stranih investicija naročito biti vidljiv u godinama koje dolaze.

Prošlogodišnji neto priliv stranih direktnih investicija premašio je 1,8 milijardi evra, a i u 2016. se može očekivati najmanje toliko.

– Ako ove godina Srbija uknjiži neto priliv stranih direktnih investicija od oko dve milijarde evra, biće to dobar rezultat – smatra ekonomista Radovan Kovačević. – Naročito ako prevagnu takozvane „grinfild investicije”, koje znače podizanje novih pogona, otvaranje novih radnih mesta, u kojima će se proizvoditi za izvoz.

Ako je verovati istraživanju revizorsko-konsultantske kompanije „Ernst i Jang”, Srbija je jedna od pet najatraktivnijih država za strane direktne investicije (SDI) u evropskoj industriji i druga je po stopi rasta broja novih radnih mesta stvorenih iz SDI.

Srbija treba da teži godišnjoj sumi stranih direktnih ulaganja od 3,5 do četiri milijarde evra, što bi uravnotežilo naš bilans plaćanja, tako da ne bi morali da se zadužujemo, kazuje Kovačević. Taj cilj se može ostvariti uz stalno unapređivanje uslova poslovanja.

Premijer Vučić je obećao da će njegova vlada nastojati da do kraja mandata godišnji priliv SDI premaši tri milijarde dolara.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, smatra da je za održiv ekonomski napredak zemlje potrebno da ukupne investicije u narednim godinama rastu za 10 odsto brže od rasta BDP, dok ne dostignu oko 25 procenata svega stvorenog u jednoj godini.

– Bilo bi poželjno da udeo stranih i javnih investicija u navedenom procentu BDP ukupnih godišnjih ulaganja u razvoj bude po pet procentnih poena, a privatnih deset procenata – kaže Arsić. – Tokom vremena domaće privatne investicije trebalo bi da rastu, strane da opadaju, a javne bi počele da opadaju tek posle izgradnje solidne infrastrukture.

Da bi se to postiglo potrebno je u kratkom roku povećati javne i investicije javnih preduzeća, kao i strane direktne investicije, dodaje Arsić. Naročito treba podsticati rast domaćih privatnih investicija, jer je potrebno da se ulaganja u razvoj sve više finansiraju domaćim sredstvima.

Država će nastaviti da podstiče investitore, što čini od 2006. godine.

Prema podacima iz Ministarstva privrede, od aprila 2014. do juna 2016. potpisana su 33 ugovora o dodeli podsticaja. U ovom periodu ukupno je dodeljeno 155,6 miliona evra državne pomoći, ili 8.489 evra po zaposlenom.

Investitori će uložiti 703,44 miliona evra, od toga 513,2 miliona u osnovna sredstva, a njihovi troškovi dvogodišnjih zarada za novozaposlene radnike biće 90,22 miliona evra. Ovim investicijama će ukupno biti otvoreno 18.329 novih radnih mesta u različitim industrijama.

U budžetu za 2016. godinu za podsticaje investicija planirano je 12,3 milijarde dinara. Reč je o sredstvima za ugovorene obaveze, nove podsticaje i podsticaje za filmsku industriju.

U ovom ministarstvu tvrde da su dodela državnih podsticaja investitorima za otvoreno radno mesto i kontrola poštovanja preuzetih obaveza znatno unapređeni novim Zakonom o ulaganjima, Uredbom o uslovima i načinu privlačenja ulaganja i Poslovnikom vlade. U Ugovoru o dodeli sredstava podsticaja investicija navodi se period u kojem radnici ne smeju biti otpušteni, a u skladu sa Zakonom o kontroli državne pomoći i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, koji su preuzeti iz pravnog sistema Evropske unije.

Po novim propisima, ako vlasnici malih i srednjih preduzeća dobiju državnu subvenciju za zaposlenog radnika, on mora da provede na poslu najmanje tri, a u velikim privrednim društvima najmanje pet godina. Ova obaveza preduzeća počinje da teče od dana kad korisnik subvencije zaposli i poslednjeg radnika od broja na koji se obavezao ugovorom.

Ako korisnik subvencije otpusti primljenog radnika pre tri, odnosno pet godina, Ministarstvo privrede raskida ugovor, a firma vraća celokupnu subvenciju zajedno sa zakonskom zateznom kamatom. Moguća je i promena ugovora, a u tom slučaju iznos podsticaja se prilagođava smanjenom broju zaposlenih i visini ulaganja. Ako je primila sve tranše podsticaja, firma vraća višak primljenog novca.

Ugovor se raskida ako preduzeće smanji ugovoreni broj zaposlenih ispod Uredbom utvrđenog donjeg limita.

Komеntari19
65397
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja