utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.11.2016. u 11:30 Biljana Baković

Kako da reforma pravosuđa ne preraste u referendum o EU

Драган Стојановић

Mo­ra se spre­či­ti da pred­sto­je­ći ustav­ni re­fe­ren­dum u ve­zi s po­gla­vljem 23, bi­lo da bu­de 2017. ili 2018, bu­de pri­kri­ve­ni re­fe­ren­dum o Evrop­skoj uni­ji. Jer on­da će pro­pa­sti, ape­lo­vao je Vla­di­mir Me­đak iz Evrop­skog po­kre­ta u Sr­bi­ji i član Pre­go­va­rač­kog ti­ma Sr­bi­je u pro­ce­su pri­stu­pa­nja EU. On je ne­dav­no na kon­fe­ren­ci­ji „De­mo­krat­ski do pro­me­ne Usta­va”, u or­ga­ni­za­ci­ji Fon­da­ci­je Cen­tar za de­mo­kra­ti­ju, Fon­da­ci­je „Fri­drih Ebert” i Fon­da­ci­je za raz­voj par­la­men­ta, is­ta­kao da ne­će mo­ći da se ka­že da je to re­fe­ren­dum o EU ako bu­de sa­mo re­fe­ren­dum o re­for­mi pra­vo­su­đa, a ne i o ne­kim dru­gim pi­ta­nji­ma ko­ja se na­me­ću na pu­tu ka EU. 
Zbog to­ga je po­treb­no, ka­ko je do­dao, iz­me­nu Usta­va ra­di­ti u dva ko­ra­ka i tek u dru­gom, na kra­ju pri­stup­nih pre­go­vo­ra, uno­si­ti u Ustav ta­ko­zva­nu in­te­gra­tiv­nu kla­u­zu­lu, od­no­sno po­ve­ra­va­nje de­la su­ve­re­nih pra­va EU, kao i od­red­be ko­je omo­gu­ća­va­ju gra­đa­ni­ma EU ak­tiv­no i pa­siv­no bi­rač­ko pra­vo u Sr­bi­ji na iz­bo­ri­ma za Evrop­ski par­la­ment. To je i pra­vi tre­nu­tak za re­fe­ren­dum o EU, sma­tra on.
Pri­li­ka da se uz iz­me­ne ustav­nih od­red­bi ko­je se ti­ču sud­ske vla­sti (a oko či­je neo­p­hod­no­sti ima naj­ma­nje spo­re­nja) pro­me­ne još ne­ki spor­ni de­lo­vi Mi­trov­dan­skog usta­va oči­gled­no kom­pli­ku­je stva­ri. Ne­pre­gle­dan je broj ide­ja na te­mu šta sve tre­ba pro­me­ni­ti, iz­ba­ci­ti ili do­da­ti u osnov­ni za­kon. 
„Ume­sto da gra­di­mo duh usta­va, mi u stva­ri ko­vi­tla­mo du­ho­ve oko usta­va”, upo­zo­ra­va prof. dr Ire­na Pe­jić s Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu. Na­gla­ša­va­ju­ći svo­je „kon­zer­va­tiv­no sta­no­vi­šte ustav­nog prav­ni­ka”, ona je na go­re­po­me­nu­toj de­ba­ti is­ta­kla da se za­la­že za obr­nut put u od­no­su na onaj ko­jim ide ve­ći­na. Da­kle, po­la­ze­ći od vred­no­sti Usta­va, a ne od nje­go­vih ma­na, da se naj­pre re­ši pi­ta­nje da li je uop­šte po­treb­na ustav­na re­for­ma, a on­da pi­ta­nje šta je to što je pred­met ustav­ne re­for­me: ustav u ce­li­ni ili de­li­mič­na pro­me­na. 
„Ži­vi­mo u jed­nom pro­ce­su per­ma­nent­ne ustav­ne re­vi­zi­je ko­ja nam stva­ra sli­ku da će­mo ži­ve­ti bo­lje ako bu­de­mo iz­me­ni­li taj akt, što ne do­pri­no­si to­me da ima­mo ose­ćaj bi­lo ka­kve ustav­ne sta­bil­no­sti, a još ma­nje ose­ćaj ustav­ne pri­pad­no­sti. Znam da zvu­čim kon­zer­va­tiv­no, ali od­u­pi­rem se te­mi dnev­ne na­ja­ve pro­me­ne usta­va”, na­ve­la je ona, uka­zu­ju­ći da ustav­na re­for­ma tre­ba da bu­de du­go­tra­jan pro­ces kroz ko­ji će pro­ći ne­ko­li­ko vla­da (što se En­gle­zi­ma upra­vo de­ša­va u po­ku­ša­ju da do­đu do pr­vog pi­sa­nog usta­va).
Ustav­ni prav­ni­ci, ina­če, oba­ve­zno u sva­ku pri­ču o usta­vu ume­ću po­tre­bu da se sa­ču­va do­sto­jan­stvo usta­va kao naj­vi­šeg prav­nog ak­ta i ustav­na sta­bil­nost, ko­ja je, ka­ko uka­zu­je i Srp­ski prav­nič­ki klub, jed­na od su­štin­skih od­li­ka tra­di­ci­o­nal­nih evrop­skih de­mo­kra­ti­ja. Ta­ko i pred­sed­nik ovog klu­ba prof. dr Vla­dan Pe­trov s Prav­nog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du is­ti­če da kri­ti­ka ko­ju je ustav­no­prav­na na­u­ka iz­re­kla na ra­čun ak­tu­el­nog usta­va „ne sme po­slu­ži­ti kao ’plat­for­ma’ ili dok­tri­nar­no oprav­da­nje za to­tal­no ili par­ci­jal­no me­nja­nje Usta­va po sva­ku ce­nu”. Ka­ko ka­že, po­treb­no je bra­ni­ti Ustav, a to zna­či šti­ti­ti ide­ju ustav­no­sti i na­če­lo su­pre­ma­ti­je Usta­va, ali ne osu­je­ći­va­ti or­ga­ni­zo­va­nu ras­pra­vu i rad na pro­me­ni Usta­va ko­ji bi do­ve­li do bo­ljeg tek­sta. 
„Bo­lji tekst bi­će onaj ko­ji, uz po­što­va­nje na­če­la i vred­no­sti evrop­ske ustav­no­sti, vo­di ra­ču­na o na­ci­o­nal­nom i dr­žav­nom in­te­re­su Sr­bi­je. Po­sle sve­ga, zna­mo li ko­ji je to in­te­res? Ako ga, ko­jim slu­ča­jem, ne zna­mo, ne­moj­mo ula­zi­ti br­zo­ple­to u pro­me­ne Usta­va. Kad ne­sta­nu po­li­tič­ke hi­me­re ko­je nas op­hr­va­va­ju po­sled­njih ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, po­sta­će ja­sno da je ustav­no pi­ta­nje i da­lje otvo­re­no”, is­ti­če Pe­trov.
Ve­li­ki je broj za­stup­ni­ka su­prot­nog sta­no­vi­šta, po­put onog ko­je za­stu­pa i pro­fe­sor­ka pra­va Ve­sna Ra­kić Vo­di­ne­lić. Ona sma­tra da ak­tu­el­ni ustav Sr­bi­je mo­ra da se me­nja to­kom pro­ce­sa pri­dru­ži­va­nja Sr­bi­je EU. „Što ovaj ustav kra­će tra­je, to bo­lje. Ali, pred­u­slov je da se me­nja na­bo­lje”, ka­za­la je ona i do­da­la da ni­je op­ti­mi­sta u ve­zi s tim pi­ta­njem. 
Na tri­bi­ni Ne­za­vi­snog dru­štva no­vi­na­ra Voj­vo­di­ne „Ustav Sr­bi­je – de­set go­di­na po­sle”, ka­ko pre­no­si por­tal Auto­no­mi­ja.in­fo, ona je uka­za­la, iz­me­đu osta­log, da to­kom ustav­ne re­for­me tre­ba in­si­sti­ra­ti da se Sr­bi­ja de­fi­ni­še kao re­pu­bli­ka svih onih ko­ji u njoj ži­ve, bez fa­vo­ri­zo­va­nja jed­ne na­ci­je.

Komеntari19
0fdad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja