nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:36

Od crnih kakadua u rukavu do retkih majmuna u gepeku

Najviše se švercuju ptice, gmizavci i primati. – Životinje izložene stresu, transportuju se u lošim uslovima, zbog čega mnoge uginu
Autor: Aleksandar Bojovićutorak, 08.11.2016. u 13:30
Поспанко на мети шверцера (Фото Ројтерс)

Što je vrsta životinje ređa i ugroženija, to je njena vrednost na crnom tržištu veća. Dobra vest je da krijumčarenje zaštićenih vrsta u našoj zemlji opada iz godine u godinu, pokazuju podaci carinske službe Srbije. Kontrole su rigoroznije, a u Srbiji se ovom problemu sve ozbiljnije pristupa.

U svetu je šverc životinja veliki biznis. Prema podacima Interpola, nelegalna trgovina retkim i zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama ubraja se u jedan od najunosnijih oblika ilegalne trgovine na svetu. Niko ne može precizno da kaže o kojim je sumama reč, ali se veruje da je ova vrsta šverca unosnija čak i od trgovine ljudima. Na zapadu su na ceni egzotične životinje i njihovi produkti. Kupovna moć je daleko veća nego kod nas, pa su kolekcionari spremni da izdvoje velike sume novca za svoj „hobi”…

U poslednjem izveštaju Kancelarije UN za pitanja droge i kriminala nije urađena procena ukupne zarade od krijumčarenja zaštićenih vrsta na globalnom nivou.

„Prethodno izvršene procene Interpola i drugih organizacija pokazale su da godišnja vrednost ilegalne trgovine zaštićenim vrstama na svetskom nivou iznosi između sedam i 10 milijardi američkih dolara”, kaže za „Politiku” Pavle Jovanović, rukovodilac Grupe za sprovođenje CITES konvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Trenutno je na globalnom nivou najzastupljenije krijumčarenje rogova nosoroga i slonovače iz Afrike u Aziju, iza čega stoje međunarodne organizovane kriminalne grupe. Pored toga, delovi određenih životinja na crnom tržištu imaju izuzetno visoke cene, zbog kojih je opstanak pojedinih vrsta, poput tigrova i pangolina, ozbiljno ugrožen, dodaje naš sagovornik.

U kontekstu ilegalne trgovine, Srbija je država porekla za određene divlje vrste, odnosno država u kojoj se primerci zaštićenih vrsta, poput kopnenih kornjača ili ptica, nezakonito uzimaju iz prirode i krijumčare u inostranstvo. Zbog svog geografskog položaja i graničenja s tržištem EU, Srbija je najčešće država tranzita za vrste koje se krijumčare iz Afrike i Azije ka EU.

„Ali u poslednje vreme Srbija je i država konačnog odredišta za određene divlje vrste, i to posebno one koje su tražene na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca”, navodi Jovanović.

Mnoge životinje uginu prilikom pokušaja krijumčarenja: izmučene, zbog stresa i jer ne mogu da se prilagode novom životu u kavezu nekog kolekcionara. Krijumčari životinje transportuju u lošim uslovima, kriju ih na različite načine. Ptice, na primer, drže u skučenom prostoru, u potpunom mraku, kako ih ne bi odale prilikom prelaska granice.

Kod krijumčarenja živih životinja, na globalnom crnom tržištu najzastupljenije su ptice, gmizavci i primati, ali u nekim delovima sveta i divlje vrste mačaka.

Zbog velike potražnje na tržištu egzotičnih kućnih ljubimaca, na meti krijumčara najčešće su papagaji. Prvi na listi ugroženih je crni kakadu. Po nekim procenama, u prirodi se nalazi samo još oko 100 parova. Nezvanično, cena jednog para te vrste papagaja kreće se od 20.000 evra naviše. Krijumčari ne prezaju ni od šverca jaja ovih jedinki.

Krijumčarenje traženih ptica (Foto: Uprava carina)

Za sada kod nas nije otkriven nijedan primerak te vrste, kaže u razgovoru za „Politiku” Ivan Ribać, načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina. Međutim, dodaje on, operativci intenzivno rade na prikupljanju podataka o osobama za koje se sumnja da se takvim poslovima bave.

Načelnik Ivan Ribać kaže da su iskustva iz prakse mnogobrojna i vrlo slikovita: od goluba u rukavu, tukana u koferu, majmuna i krokodila u auto-prikolici, pa do slučaja sa šest preplašenih i zagrljenih makaki majmuna nađenih u gajbicama ispod gomile odeće u gepeku. Vrednost jedne jedinke ove vrste na tržištu dostiže i 3.000 evra.

Ovom vrstom krijumčarenja podjednako se bave i strani i domaći državljani. Zajedničko im je što misle da je to brz i lak način da dobro zarade. Ti ljudi životinje posmatraju isključivo kao izvor profita.

Načelnik Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja navodi i primer sa graničnog prelaza Đerdap, kad su u jednom „golfu” otkrili dva jemenska kameleona, koji spadaju među 30.000 divljih vrsta flore i faune zaštićene CITES konvencijom. Njih je povezao jedan student veterine, tvrdeći da su mu oni rođendanski poklon”, kaže Ribać. Saznajemo da su ovi kameleoni svoj dom kasnije našli u beogradskom zoo-vrtu.

U odnosu na drumske prelaze, krijumčarenje na aerodromu ima svoje specifičnosti. Najspektakularniji slučaj je kad su carinici u rukavima i čarapama jednog Kineza pronašli žive golubove.

Njihove kolege iz inostranstva redovno beleže najbizarnije načine krijumčarenja divljih životinja, poput krijumčarenja jaja ptica obvijenih u najlon čarape vezane oko struka švercera radi prikrivanja ispod majice i održavanja temperature neophodne za inkubaciju. Bilo je i slučajeva krijumčarenja manjih zmija u paklicama cigareta.

U odeljenju za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina rade oficiri za vezu zaduženi za sprovođenje CITES konvencije koji sarađuju s drugim službama koje se bave istim problemom, posebno s grupom za CITES Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Srbija je potpisnica Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune i sprovodi je od 2002. godine, a njom je regulisano izdavanje uvoznih, izvoznih i tranzitnih dozvola za više od 33.000 zaštićenih vrsta životinja i biljaka. Neke od tih vrsta često su meta krijumčarenja, što ih je dovelo do istrebljenja. Pojedine populacije smanjuju se nezapamćenom brzinom, prvenstveno zbog ljudskih aktivnosti, navodi se u „Izveštaju o živoj planeti” Svetskog fonda za prirodu. Ukoliko nešto ne preduzmemo, brojnost različitih životinjskih vrsta do kraja ove decenije mogla bi da se smanji za dve trećine u odnosu na stanje od pre pola veka, upozorio je Svetski fond za prirodu.


Komentari0
bb397
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja