utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.11.2016. u 22:00 Dragan Vukotić
INTERVJU: TOD GITLIN, profesor na Univerzitetu Kolumbija

Amerika živi u kolektivnoj strepnji

Ako pretpostavimo da će Hilari Klinton biti izabrana za predsednicu, simpatizeri politike koju predvodi Donald Tramp će se potruditi da zemlju dovedu u takvo stanje da će njome biti nemoguće upravljati
(Фото Д. Вукотић)

 

Od našeg specijalnog izveštača

Njujork – Ubeđeni levičar i intelektualac, sa intenzivnim javnim angažmanom u SAD, profesor Tod Gitlin, odmah na početku razgovora za „Politiku” kaže da jedva čeka da prođe ovaj famozni izborni utorak. „To, međutim, ne znači da će se Amerika osloboditi osećaja kolektivne strepnje i anksioznosti koja je već neko vreme pritiska”, dodaje. Sociolog, pisac, novinar, esejista, Gitlin je obrazovanje sticao iz oblasti matematike, političkih nauka, sociologije. Danas je profesor na elitnom njujorškom Univerzitetu Kolumbija gde predaje novinarstvo i komunikologiju, kao i američke studije. 

Šta kažete vašim studentima, kakva će Amerika biti posle 8. novembra?

Svima govorim, a ne samo mojim studentima, da se nalazimo u mučnim vremenima. Bes i mržnja koje je Tramp uneo u ovu kampanju neće tek tako nestati. On ih, istina, nije izmislio, ali nasilje koje je zahvaljujući njegovoj retorici izmilelo ispod kamena u suštini predstavlja ceo jedan društveni pokret. Jedan deo zagovornika ovog političkog pristupa će se, posle predsedničke, uključiti u mnoge druge kampanje i bitke koje tek predstoje. Ako pretpostavimo da će Hilari Klinton biti izabrana za predsednicu, simpatizeri politike koju predvodi Donald Tramp će se potruditi da zemlju dovedu do takvog stanja da će njome biti nemoguće upravljati. To će im polaziti za rukom zahvaljujući različitim oblicima diverzije i sabotaže u Kongresu. Takođe će nastojati da pronađu mnogo dopadljivijeg i za javnost prihvatljivijeg predstavnika za svoj pogled na život i politiku. Ovde mislim da će pokušati da nađu nekog ko nije tako očigledno neuračunljiv, recimo nekog poput Pola Rajana (predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa SAD), nekog sa dopadljivim likom. Dakle, politički pokret koji je artikulisan i osnažen zahvaljujući Trampu biće još prisutniji i uopšte ga neće biti lako utišati. Razlog za to je što se poriv, odnosno njegova pokretačka snaga ne može lako preoblikovati.

Vaš kolega, dekan na Kolumbiji, Stiv Kol mi je rekao da će se rezultat izbora odlučivati u bici za naklonost belačke radničke klase…

Ameriku već decenijama pritiskaju nevolje koje pritiskaju i belačku radničku klasu. To su ljudi koji su ostali bez imetka, koje je društvo zanemarilo, a oni su kao odgovor na nedaće izgleda odabrali pogrešne neprijatelje koje će za to okriviti. Da bi se ova zemlja ponovo pokrenula i počela da radi, što je po mom mišljenju odgovor na sva goruća pitanja, demokrate će se suočiti sa mnogobrojnim problemima. Najpre, inicijativa za otvaranje novih radnih mesta mnogo košta, a zatim možemo očekivati i da će ih republikanci blokirati na svakom koraku. Ipak, kojom god brzinom se bude odvijao proces zapošljavanja, neće biti lako da se zaustavi proces pretvaranja cele Amerike u ono što je zadesilo njen „pojas rđe”  (nekad moćni deo srednjeg zapada i severoistoka SAD ranije bio je poznat kao „fabrički pojas”, a danas se taj posustali industrijski region sve češće naziva „pojasom rđe”, prim. a). Dakle, na kratke staze sam optimističan i mislim da će se izbori dobro završiti, ali ono što će posle toga uslediti po svemu sudeći je nemirno i nestabilno vreme.

To znači da ste ubeđeni u pobedu Hilari Klinton?

Pa da, 80 odsto.

Kada ste pre nekoliko godina gostovali na beogradskom Fakultetu političkih nauka, rekli ste da američka politika počiva na dve ideje – o američkoj izuzetnosti i o slobodi. Kako će ova dva koncepta izgledati posle predsedničkih zbora?

Postoji verzija američke izuzetnosti za koju mislim da je zdrava. To očigledno nije ova koja već neko vreme dominira, ali bi to mogao da bude koncept o Americi kao zemlji koja pomaže drugima i ponaša se u skladu sa univerzalno prihvaćenim principima jednakosti i slobode. Kao najveća demokratija na svetu Amerika u suštini predstavlja zemlju koja je formirana više po ideologiji negoli po nacionalnoj pripadnosti. Što se slobode tiče, mislim da će se, u slučaju da Tramp pobedi, potpuno izgubiti ono za šta bi Amerika trebalo da se zalaže. 

Vidite, najveći deo Trampovih podržavalaca, a to je oko 25 posto SAD, ima odlike ultranacionalista, oni su paranoični kad je u pitanju spoljna opasnost, rasisti su i ksenofobi. I oni odobravaju Trampovu brutalnu politiku. Mada, iskreno govoreći, sličan procenat ljudi sa ovakvom ideološkom frekvencijom sigurno postoji u bilo kojoj drugoj zemlji na Zapadu. Oko njega je, međutim, i dosta onih koji nisu toliko radikalni ali ih je ka Trampu gurnula mržnja prema Hilari Klinton.

Čini vam se da Klintonova nije kompromitovana političarka?

Ona je užasno kompromitovana. Ali to nema nikakve veze sa imejlovima ili čak sa fondacijom. Počevši svoju karijeru kao liberalna pa radikalna feministkinja i neko ko se zalagao za rasnu, polnu i ekonomsku jednakost, tokom 30 godina je gradila političku karijeru koja je podrazumevala intenzivne veze sa korporacijama i establišmentom, najpre u Arkanzasu a potom u celoj Americi. Da li je ona u tom smislu kompromitovanija od najmanje tri četvrtine demokrata? Ja za tu tvrdnju ne vidim dokaze. Nema dileme da je bila prijateljica Volstrita, ali kao što sam rekao, to su u velikom procentu i drugi senatori iz redova Demokratske stranke. Poput mnogih drugih, mene naročito brine njena spoljna politika, ali ne smatram da je ona zagovornica rata. Bez sumnje ima veću sklonost ka vojnim intervencijama nego Obama, ali ona je pametna osoba. Ako se izuzme onaj grozni glas podrške invaziji Iraka, Hilari Klinton deluje razumno.

Da se još malo vratimo na koncept američke izuzetnosti. Nedavno ste podsetili na roman Filipa Rota „Zavera protiv Amerike” i na njegovog junaka koji zagovara koncept „Amerika na prvom mestu”. U romanu on postaje predsednik, a vi ste potegli to poređenje kao ilustraciju onoga što bi moglo da se desi u SAD posle izbora. Zašto?

Vrlo lako mogu da zamislim da se u Beloj kući nađe arogantna, imperijalistički nastrojena osoba. Bez problema. Nisam ipak siguran da nam je to ovog puta suđeno. U svakom slučaju treba da budemo svesni da je svet sada multipolaran, iako mnogi Amerikanci imaju problem da to priznaju. Sećam se da je u vreme Buša objavljen dokument u kojem je navedeno da cilj Vašingtona mora da bude uspostavljanje takve vojne moći da SAD budu jače od svih ostalih zemalja zajedno. To je potpuna ludost! I to nije način da se bude izuzetan, to je način da se pošalje poruka da smo mi kao sve druge zemlje, samo što imamo više para pa imamo i više vojnika i naoružanja. U doba kada sve više jačaju Kina ili Indija, neodrživo deluje ideja da Amerika jača samo na vojnom planu. I pored svega smatram da oni pravi američki ideali o slobodi i te kako imaju odjeka u svetu, i to mi deluje kao putokaz gde bi koncepti „američke izuzetnosti” i „Amerike na prvom mestu” mogli da budu zasnovani u budućnosti.

A kakvi će u tom kontekstu biti odnosi s Rusijom koji danas umnogome podsećaju na vreme najveće hladnoratovske zategnutosti?

Upravo sam pročitao jedan zanimljiv tekst u kojem se pokazuje da Amerikanci nisu neprijateljski nastrojeni prema Rusiji. Ovo nije hladni rat i za većinu Amerikanaca Putin ne predstavlja zlokobnu figuru, iako on to po mom mišljenju zaslužuje. Treba pomenuti i njegove simpatizere u mnogim zemljama, uključujući i Trampa, koji šire otrovni i zapaljivi nacionalizam. Ipak, Trampovo flertovanje sa Putinom nije njegova glavna karakteristika i siguran sam da većina Amerikanaca to ne registruje kao problem. Oni koji su obrazovaniji i kosmopolitski opredeljeni prepoznaju problem simpatisanja Putina koji je opasan čovek, ali većina Amerikanaca nije prestravljena Putinom kao što su, ne tako davno, bili prestravljeni komunizmom.

 

 

 

 

Komеntari23
e0b97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja