Snagom svojih ideja i ogromnom energijom kojom raspolaže, sa ciljem da te ideje i realizuje, direktor Superlige Vladimir Bulatović, čini se da pokreće domaći fudbal sa „mrtve tačke”. Jasno je da je moć običnog sveta ograničena svakidašnjim ambijentom unutar koga živi, pa ipak u tom krugu, svaki pojedinac, shodno svom angažovanju daje dobre ili loše rezultate. Jedna stara izreka kaže da bi čovek bio slavan, bogat, treba da ima otvorena vrata velikih institucija. Ali, retko su znanje i moć sjedinjeni u istoj osobi. Na čelu naših najboljih klubova Bulatović je već četvrtu godinu zaredom. On poput skakača uvis podiže iz godinu u godinu lestvicu na veću visinu. Time sebi i drugima nameće nove obaveze. Nedeljno pogleda po tri utakmice, sve u želji da regularnost bude bolja nego ikada.

– Mogu ja i bez toga, ali najviše volim kada pogledam utakmicu, uverim se da stvari idu onako kako treba. Znam, poučen ranijim iskustvom, u fudbalu je najgore reagovati na prvu loptu, kaže direktor Vladimir Bulatović.

Mnogi smatraju, a to govore i činjenice, da je regularnost takmičenja u našoj najboljoj ligi danas bolja nego ikada?

–Drago mi je da sve manje postoji priča o regularnosti. Mi kao rukovodioci takmičenja smo zadovoljni kada vidimo da su klubovi prepoznali da se više ne pravi razlika između Crvene zvezde i Partizana sa jedne, i ostalih klubova. Ono što nam još uvek nedostaje jesu uslovi za rad, edukacija stručnog kadra.

Sa kakvim problemima se sreću naši najbolji klubovi?

– Oni uglavnom imaju problem sa nedefinisanim sistemom pravljenja budžeta. Čini mi se da se današnji rukovodioci klubova, ne svi, uglavnom hvataju rada u klubovima bez jasne vizije. A da pri tom ne znaju šta su finansije, kakav treba da bude rad u mlađim selekcijama, šta su takmičarski ciljevi prvog tima, koji svakako diktiraju uslove i količinu godišnjeg budžeta.

Opšti je utisak da se dobar deo naših klubova, kojima FSS reguliše sve troškove oko službenih lica, uglavnom oslanjaju na pomoć Zajednice?

– Živimo u takvom vremenu gde su mnoge stvari poremećene. Klubovi se uglavnom snalaze kako znaju i umeju. Dobar deo živi od prodaje igrača. Ono što mi činimo za njih jeste da ih godišnje pomažemo finansijski a ta sredstva iznose i do 120.000 evra. Taj novac Zajednica dobija od svojih sponzora. Uglavnom, finansijske probleme imaju svi naši klubovi.

Šta je po Vama presudno uticalo da se regularnost podigne na najviši nivo?

– Pre svega uvođenje novog sistema takmičenja. Izgleda da su klubovi shvatili da više nemaju prostora za kalkulacije. Takođe, bitno je napomenuti da tokom takmičenja imamo stalno prisustvo ljudi koji su direktno uključeni u takmičenje. Mislim da je ovaj novi sistem već dao svoju primenu.

Šta su problemi sa kojima se svakodnevno nosite?

– Osim finansija koje uvek nedostaju to je i nedefinisan koncept rada.

Da li Vi lično kao direktor lige imate bilo kakve pritiske od klubova, pojedinaca, Saveza?

– Apsolutno ne. Nikada za ove četiri godine koliko sam na čelu Zajednice nisam imao bilo kakav pritisak.

Kakvu saradnju imate sa novim čelnicima FSS?

– Novo rukovodstvo na čelu sa novim predsednikom je u samom startu dalo do znanja da će biti angažovano u radu Super lige. Ta angažovanost nam prija. Međutim, u samom vođenju takmičenja Zajednica zadržava punu autonomnost.

Šta Vas čini srećnim čovekom?

– Pre svega rezultati koji su merilo rada u fudbalu. Srećan sam kada kolo prođe bez problema, kada vidim da se navijači vraćaju na stadione. Srećan sam kada vidim da se naš reprezentativni fudbal polako diže, kada sve naše mlađe selekcije ostvaruju sjajne rezultate.

Opšti je utisak da se polako bude zaboravljeni fudbalski centri?

–To je dobro za fudbal. Šteta što Užice i Kragujevac nisu ostali u najjačem rangu takmičenja. Dobro je što se jedna Mačva polako vraća na staze uspeha. Jednostavno, neophodno je da se žive nekadašnji veliki centri jer fudbal se ne igra samo u Beogradu.

Nedostaju sportski radnici

Jedan od problema sa kojima se suočava srpski fudbal a samim tim i direktor našeg najjačeg takmičenja, jeste nedostatak sportskih radnika, delegata...

– Nedostaju nam sportski radnici koji imaju sposobnost i viziju. Jednostavno, ostali smo bez učitelja, ljudi koji su radili u klubovima srcem i dušom. Genercijski su nestali, a oni koji hoće i znaju su se povukli.