subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.11.2016. u 09:30 Biljana Mitrinović

Poljska ne da Ustavni sud

Borba na liniji Varšava–Brisel vodi se oko pokušaja da se donesu zakoni koji će omogućiti „više nacionalne države u EU”, nasuprot želji druge strane da nadležnosti zadrži u svojim rukama
Беата Шидло и Ангела Меркел (Фото: Ројтерс)

Poljska je svesna da u Evropskoj uniji ne postoji neophodno jedinstvo u mnogim pitanjima i da je nemoguće doneti jednoglasnu odluku. Jedno od takvih pitanja je i mogućnost da se ovoj članici uskrati pravo glasa zbog toga što odbija da sprovede izmene u svom zakonodavstvu koje se odnosi na funkcionisanje Ustavnog suda.

Zato je poljska vlada po isteku tromesečnog roka, koji joj je dat 27. jula u Briselu, odbacila niz zakonodavnih preporuka za funkcionisanje Ustavnog suda, uključujući i objavljivanje i sprovođenje odluka ovog suda, koje ne žele da objave. Ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski je rekao da se Poljska ne slaže sa interpretacijom Evropske komisije, naročito ne prvog potpredsednika Fransoa Timermansa, koji je rekao da izvršni organi EU neće odustati i da će zahtevati glasanje o tome da li Poljskoj treba suspendovati pravo glasa. Međutim, predsednik Evropskog saveta i bivši poljski premijer Donald Tusk, koji nije naklonjen vladajućoj garnituri u Poljskoj, objasnio je da će prema pravilima, ako ovaj predlog ne dobije neophodne glasove svih 27 članica – sve to onda biti gubljenje vremena.

Poljska je prva država protiv koje je primenjeno novoustanovljeno pravilo o pokretanju nadzora i primeni mera protiv neke članice. Iako nema jedinstva da se Poljskoj uskrati pravo glasa, ipak joj može biti uskraćen novac iz evropskih fondova, koji nije mali. Ali još u januaru mađarski premijer Viktor Orban je najavio veto na bilo kakav predlog sankcija EU protiv Poljske. On je reagovao na izjavu tada malo poznatog komesara EU za digitalnu ekonomiju i društvo Gintera Etingera, koji je zapretio nadzorom nad Poljskom, navodeći da je Varšava „prekršila zajedničke evropske vrednosti” usvajanjem zakona kojim se vladi daje kontrola nad državnim medijima. Etinger je upravo ovih dana stekao negativan publicitet, jer je, samo što je predložen kao kandidat za komesara za budžet, na skupu nemačkih privrednika, ne znajući da neko tajno snima njegov govor, i sam prekršio „zajedničke evropske vrednosti”, nazvavši delegaciju kineskih ministara „kosookima”, „prevarantima” i ljudima koji se „imalinom češljaju sleva na desno”.

Reakcija kineskog ministarstva spoljnih poslova bila je na fonu onoga što je poljska premijerka rekla o briselskoj vrhuški, kada je upozoravala da se EU raspada. Portparolka Hua Cunjing je rekla da Etingerova izjava odslikava „kompleks superiornosti koji imaju neki zapadni političari”. A premijerka Beata Šidlo je samo koji mesec ranije, braneći poljski stav da je mešanje Brisela u poljsko zakonodavstvo neosnovano, za razglavljivanje temelja EU optužila predsednike tri najvažnija tela EU (komisija, savet i parlament), rekavši da „kriza nosi njihova imena”. Problem je što, gubeći „zajedničke evropske vrednosti” u migrantskoj krizi, podeljenosti u vezi sa sankcijama protiv Rusije i merama štednje koje se nameću nekim državama – Brisel ima sve manje autoriteta da nosi ulogu demokratskog arbitra.

Tako je stvoren novi blok država koje se zalažu za „više nacionalne države u EU”, poput Višegradske četvorke (Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska), koje ne žele da u slučaju migranata ili i u drugim pitanjima (Mađarska i Poljska) dozvole nametanje pravila iz centralizovane komande u Briselu koja bi išla na štetu nacionalnih interesa. Zbog toga se i moglo dogoditi da poljska premijerka doslovno kaže da su preporuke Brisela politički motivisane i da ona lično „ne može ni da shvati zašto se Evropska komisija još uvek bavi Poljskom”. Najavivši da će se i dalje razgovarati sa EK, ona nije propustila priliku da naglasi da sve što Poljska čini, proizlazi iz odluka parlamentarne većine i da je u skladu sa poljskim ustavom.

U poslednjim izmenama zakona Poljska je učinila ustupak utoliko što je objavila neke ocene Ustavnog suda, ali ne i one najvažnije, i predsedniku Andžeju Žeplinskom, kome mandat ističe u decembru, omogućila da ima pravo glasa u izboru svog naslednika i da upravlja sudom u prelaznom periodu.

Problem sa Poljskom je nastao onog trenutka kada je u Varšavi u oktobru prošle godine Stranka prava i pravde (SPiP) Jaroslava Kačinjskog ponovo, posle gubitka vlasti 2011. godine, pobedila do tada vladajuću Građansku platformu bivšeg premijera Donalda Tuska; oformljena je nova parlamentarna većina, izabrana nova vlada i predsednik iz ove stranke. Konzervativna stranka je ispunila predizborna obećanja i donela zakone kojima želi da zaštiti nacionalne interese države – otprilike deo zakona koje je uveo Viktor Orban u Mađarskoj. Ova vladajuća koalicija je, kao što je učinila i ona pre nje, imenovala sudije u Ustavni sud koji donosi najvažnije odluke vezane za državni integritet. Novi predsednik Andžej Duda nije hteo da potpiše ukaz o imenovanju troje sudija koje je Građanska platforma predložila, a parlament uoči samih izbora imenovao, a potom je predsednik suda Andžej Žeplinski odbio da prihvati novih troje sudija koji su imenovani na predlog SPiP. Sukob je produbljen kada vlada nije htela da objavi, ni posle preporuke Evropske komisije, dve odluke u kojima je Ustavni sud vladine zakone upravo o njegovom ustrojstvu ocenio kao neustavne.

Očigledno je da se borba na liniji Varšava–Brisel vodi oko premoći u Ustavnom sudu, to jest oko pokušaja da se, posle promene vladajuće većine, donesu zakoni koji će omogućiti „više nacionalne države u EU”, nasuprot pokušaju Brisela da zadrži sve komande u svojim rukama.

Komentari3
2bcb1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Varšavski blok...
.... bi mogao da se pripoji azijskom bloku. I ovako ne pripadaju kolonijalnim već kontinentalnim silama.
Ivan
U poslednjih godinu-dve Poljska me iznenadjuje (u pozitivnom smislu, naravno) jer se svim silama trudi da EU njom ne mase kao krpom, i koristi je u svje svrhe, a naustrb poljskog naroda. Poljska je danas vise drzava nego jedna Francuska, na primer. Poljska danas pokusava da zastiti svoje gradjane od eksploatacije cinovnika EU, i kako se cini, postize izvesne rezultate. Zato, Poljacima zelim i dalje da uspeju u svojim teznjama, jer jedan evropski narod od 40 miliona pripadnika zasluzuje da se njegova rec cuje i da se njegove zelje uvaze.
Балкански шпијун
Не изненађује Пољска толико ако се зна њена историја и како се тај народ носио кроз историју. Ко су Пољаци заправо. Лично сматрам да су Срби и Пољаци две различите стране на једном новчићу али ако бих морао да окарактеришем сличности Срба са Пољацима то би биле пркос, инат и слободољубље мада то карактерише све полусловенске и словенске народе, Пољаци су далеко бројнији па се њихов глас јасно чује много јаче и звучније. Пољска док је света и века биће провинција међу Германима и Русима. И незгодна је нарав Пољака, нема ту симпатија са нашим народом као што има са Словацима и Чесима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja