sreda, 20.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:13

Zbog čega svako može raditi kao prevodilac?

Autor: Doc. dr Ne­nad To­mo­vićsreda, 09.11.2016. u 13:30
Ћирилично иницијално писмо (Дарко Новаковић)

Pošto je u današnje vreme relativno lako biti u dodiru sa stranim jezikom i naučiti ga sasvim pristojno, mnogi smatraju da je prevođenje lako savladiva veština. Ova pretpostavka je veoma površna i netačna, jer prevodilac pre svega mora imati odlično znanje bar dva jezika, ali to nije sve. Fakultetska diploma, boravak u inostranstvu, položeni ispiti koji svedoče o visokom stepenu znanja stranog jezika i slično nisu nikakva garancija da će neko biti dobar prevodilac. Prevodilac mora imati i široko obrazovanje, informacionu pismenost, sposobnost da potraži neophodne informacije i da nauči nešto o onome šta prevodi, biti voljan da se neprekidno usavršava i da radi na sebi.
Medijske i izdavačke kuće već godinama angažuju loše prevodioce, pa se granica između starih, nekada uglednih, i novih izdavačkih i medijskih kuća već gotovo i izgubila, bar kada govorimo o onome što se danas može pročitati u prevodima. Primeri za loše prevode danas se ne moraju mukotrpno tražiti, već je dovoljno ovlaš pregledati stranice mnogih knjiga ili tekstove iz najpopularnijih medija.
Kao prvi primer uzećemo članak o uzbuni na jednom od londonskih aerodroma koji je iz britanskih izvora preneo Tanjug. U članku piše da su se zabrinuti putnici obratili „metropolitenskoj policiji” jer im je pozlilo od mirisa koji je podsećao na požar. Iz teksta se jasno vidi da se sve dešava u Londonu, pa se postavlja pitanje kakva je to „metropolitenska” policija, budući da se ovaj pridev prevashodno odnosi na slavni njujorški muzej. Odgovor je jednostavan – u pitanju je gradska policija, jer pridev metropolitan u engleskom označava ono što se odnosi na veliki ili glavni grad, odnosno na metropolu kao suprotnost koloniji. Prevodilac ovog teksta svakako ne poznaje dovoljno engleski jezik, a čini se i da ga je mrzelo da upotrebi rečnik.
Jedan članak o političkim previranjima u Venecueli koji prenosi agencija Beta sadrži i rečenicu u kojoj piše kako „pokušaji da se preduzmu pravne akcije protiv predsednika verovatno ne bi uspeli” usled nepostojanja nezavisnog sudstva. Domaća pravna terminologija ne poznaje nikakve pravne akcije, a engleski izraz to take legal action podrazumeva podizanje tužbe, pokretanje sudskog postupka i slično. Uzrok ove greške je verovatno isti kao i kod one opisane u prethodnom odeljku, a možemo dodati da je prevodilac prekršio i jedno nepisano pravilo svog zanata – ukoliko je značenje neke reči ili izraza bar malo sumnjivo, odmah ga treba proveriti.
Odavno je poznato da ni knjige nisu pošteđene loših prevoda. Kao samo jedan od primera možemo uzeti prevod knjige Henrija Kisindžera pod naslovom Svetski poredak, koji obiluje greškama, a prva se lako može uočiti na njenom samom početku. U prvoj rečenici piše da je autor, još kao mladi akademac, posetio Harija Trumana 1961. godine. Ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da je Kisindžer doktorirao sedam godina ranije i pogledamo original, u kome piše da je autor bio young academic, opet je jasno da prevodilac ne poznaje ni jezik sa koga prevodi, budući da academic označava osobu koja radi na univerzitetu, odnosno naučnog radnika, kao i to da tekst nije posmatrao kao celinu niti da je pokušao da sazna nešto a autoru, što bi mu ukazalo na loš prevod reči academic.
U tekstu o Kopenhagenu koji prenosi B92, a koji je preuzet sa jednog hrvatskog portala, spominje se čuveni danski filozof Seren Kjerkegor, inače rođen u ovom gradu, ali mu je ime navedeno pogrešno, tako da u tekstu piše Soren Kirkegard. Pravopis nudi čak tri varijante ovog prezimena – Kirkegor, Kjerkegor ili Kerkegor, od kojih bi bar jedna morala da bude poznata svakome ko je u školi učio filozofiju. Iako se od prevodioca ili urednika ne može očekivati da zna sva pravila za transkripciju s danskog jezika, niti da napamet zna kako se transkribuje Søren Kierkegaard, upotreba znanja iz srednje škole ili upotreba jezičkog priručnika im ipak spadaju u opis posla.
Zbog čega su loši prevodi danas toliko prisutni? Iako je teško sažeti odgovor u nekoliko rečenica, to ćemo ipak pokušati. Jedan od uzroka je urušeno školstvo i sve niži nivo opšteg obrazovanja. Sniženi kriterijumi za dobijanje prolazne ocene, loša nastava i jurnjava za ocenama već su počeli da se odražavaju u svim zanimanjima, pa i u prevodilaštvu. Dalje, prevođenje je usluga koju treba i platiti, pa se pri izboru prevodilaca mnogi rukovode samo cenom, ali ne i kvalitetom. Uzevši u obzir mentalitet mnogih poslodavaca, jasno je da je za njih dobar prevodilac samo jeftin prevodilac, koji će „odraditi posao”, dok je kvalitet onoga što čitalac dobija najmanje bitan. Ukoliko neko pošteno plati knjigu, dnevne novine ili časopis, zaslužuje da dobije i pošteno urađen prevod. Uprkos tome što i danas postoje sasvim dobri prevodioci, njihovo znanje je obezvređeno nelojalnom konkurencijom. Budući da radim na fakultetu koji školuje buduće prevodioce, više puta sam dobijao upite od agencija koje su kao prevodioce htele da angažuju studente. Kada bih im umesto odgovora postavio pitanje zbog čega ne angažuju već oformljenog stručnjaka, uglavnom bih dobio odgovor da im je jeftinije da angažuju nekoga kome mogu manje da plate. Na pitanje da li bi se možda lečili kod studenta medicine ili da li bi angažovali nekoga ko se tek školuje za auto-mehaničara da im popravi kočnice na automobilu nisam dobio potvrdan odgovor, iako verujem da bi usluge studenata i đaka i u tim slučajevima bile mnogo jeftinije. Kada već govorimo o zanatlijama, zanimljiv je i podatak da u nekim zemljama ne možete raditi kao npr. električar, frizer ili vodoinstalater ukoliko niste član nekog stručnog udruženja, tj. nekog tela koje daje dozvolu za bavljenje određenim zanimanjem. Premda ideja o uspostavljanju neke vrste licenciranja prevodilaca ili bar o zakonu koji propisuje da se na poslovima prevođenja za medije ili izdavačke kuće mogu angažovati samo osobe koje ispunjavaju određene uslove zvuči kao utopija, bilo bi poželjno da se ovako nešto može i uraditi zarad zaštite čitalaca prevoda.
Ove ideje sam čuo u dva navrata – jednom od starijeg i uvaženog kolege koji se decenijama bavi jezikom i njegovom problematikom, a drugi put od osobe zaposlene u jednoj stranoj firmi koja je na neprijatan način shvatila da to što se neko naziva prevodiocem i poseduje prevodilačku agenciju ne znači da će valjano obaviti posao. Naime, pomenuta firma je putem tendera našla prevodilačku agenciju kojoj je povereno da prevede niz pravnih dokumenata, a glavni kriterijum za dobijanje posla je bila cena. Posao je dobila agencija koja je ponudila najnižu cenu, prevod je isporučen, ali je bio neupotrebljiv, jer je agencija za sitnu nadoknadu angažovala prevodioce nedorasle zadatku. Strana firma je nekako uspela da dobije novac nazad, ali joj je loš prevod naneo veliki finansijski gubitak, tako da joj je ostalo da odštetu traži na sudu. Iako mi epilog sudskog procesa nije poznat, presuda u korist firme koja je naručila prevod bila bi korisna i budućim naručiocima posla, ali i dobrim prevodiocima koji pošteno rade svoj posao._

Ka­te­dra za an­gli­sti­ku, Fi­lo­lo­ški fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du


Komentari63
8c395
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Xiaogeju
Због лоших превода више не купујем књиге у Србији. Али то се више не односи само на преведене књиге са страних језика већ и на српске књиге српских аутора због честих штампарских грешака.
ljubimac
Ja koristim rečnik i kad ne moram, jer hoću da proverim. Ja nisam sveznalica akademik s faksa. Nerado ih se sećam... Ja nisam zvučno ime. I ja ne tražim sve više klijente. Nego oni mene. A ne radim za džabe. Zašto me traže? Nikad ne kasnim, cena razumna, odlično znam jezik, nisam podlegla korporativnom trendu: ja sam cela moja firma. Ljudi, u se i u svoje kljuse. A ovaj akademik je preveo šta i koliko? Ili je, tipično, samo kritičar, kao svi neostvareni? Pa i da nije, svejedno je akademski nesvestan Srbije. A kamoli svetskog nivoa prevođenja.
Hrane
Pitam se koliko je los kvalitet prevodilaca doprioneo nasim katastrofalnim 90-tim ako ih je Milosevic uopste i koristio tokom njegovih "sedeljiki" na kanabetu sa Holbrukom i slicnim.
Vladimir
Jedan od omiljenih propusta u prevodjenju mi je Ratovi zvezda. Zar je toliko bilo tesko prevesti Star Wars???
Sasa Madic
Ukratko, uzrok ovog i sličnih problema je urušen sistem vrednosti. Čak i tamo gde se ne angažuju studenti, posao će dobiti neko ko je nečiji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja