ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:15

Početak festivala u znaku Ršuma i Kokana

Užička publika koja pamti ratna dešavanja u obližnjem Podrinju, skromnim aplauzom pozdravila je „Na Drini ćuprija“ čiji je originalan tekst reditelj Kokan Mladenović dopisao
Autor: Branko Pejovićutorak, 08.11.2016. u 17:53
Из представе „На Дрини ћуприја” (Фото: С. Јовичић)

 Užice – Počeo je 21. Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu, slika najboljeg u teatru regiona, a na otvaranju u središtu pažnje Ljubivoje Ršumović i Kokan Mladenović. Prvi je festival na originalan način otvorio, drugi svojom predstavom „Na Drini ćuprija” prepuno gledalište iznenadio.

Svojim Užičanima govorio je književnik Ršum, kome je Zlatibor zavičaj, a dva njegova dramska komada igraju se na ovoj sceni. U našoj pozorišnoj muci, rekao je, Užice predstavlja jedinstven primer kako se entuzijazmom i posvećenošću održava već 20 godina pozorišno učilište, sa uvek postojanim M na početku te reči, jer bez muke nema nauke. Povezao je to s tim da u svetskoj teatarskoj umetnosti Šekspir predstavlja jedinstven slučaj dramskog pisca bez škole koji je postao škola za dramske pisce! A dve Hamletove rečenice uvek su Ršuma, kako je priznao, mučile svojom zagonetnošću:

– Prva: „Da, podlo ubistvo, jer svako je takvo!”. Odgonetku sam dokučio tokom građanskog rata devedesetih godina prošlog veka. Drugu rečenicu koju Hamlet izgovara umirući: „Ostalo je ćutanje!” još uvek odgonetam. Šta je to „ostalo” o čemu se ćuti? Ko je taj koji treba ili mora da ćuti? Zašto bi se o bilo čemu ćutalo – pitao se Ršumović otvarajući užički festival, pa kazivao „Prozbor o ćutanju”, svoj pesnički pokušaj, kako ga je nazvao, da ne prećuti najvažnije. Snažnim aplauzom dugo ga je pozdravljala užička publika.

A onda su na pozornicu stupili akteri prve predstave u takmičarskom programu, komada „Na Drini ćuprija” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, po tekstu i režiji Kokana Mladenovića. Već je ovaj reditelj osvajao „Ardalione” na užičkom festivalu potvrđujući visoke domete, pa se mnogo očekivalo i od ove predstave. Tim pre što je Andrićev roman poseban izazov za najhrabrije stvaraoce. Veličanstveno delo koje se, kako jednom reče Mladenović, decenijama gotovo opire raznim autorima i pozorišnim kućama.

Netremice je publika pratila zanimljivu pozorišnu priču o ćupriji i Višegradu, našim sudbinama i stradanjima kroz vekove, istoriji kasabe punoj krvi i nesreće... Gacajući vodom na sceni kao Drinom, uz govor likova na turskom, nemačkom, mađarskom, srpskom gde se ceo mnogočlani ansambl podredio kolektivnom učinku, smenjuju se viševekovna tragična dešavanja na Drini i oko nje. „Kao krik sa dna jedne masovne grobnice, nezavršeni proces cikličnog zla koje se ponavlja na ovim prostorima”, objasnio je to reditelj.

Ali nalik onoj narodnoj „Gde će kolo bez Kokana”, i ovde se nije moglo bez Kokanovih kontroverzi koje publika različito prima. Dopisao je Mladenović na kraju komada, pošto je Andrić završetkom Velikog rata završio tu svoju književnu priču, detalje novih višegradskih stradanja tokom 20. veka. Prikazao najpre kako su ustaše klale Srbe na ćupriji 1942. godine, a zatim i kako su na istom mestu Srbi takva zverstva radili muslimanima 1992. godine. Tu kao da se u gledalištu nešto prelomilo, kao da je iznenadilo užičku publiku koja pamti ratna dešavanja u obližnjem Podrinju, tako da skroman aplauz na kraju nije bio u skladu sa budnim praćenjem ove sadržajne pozorišne igre.

– Ovaj tekst koji se izgovara napisao sam koristeći veliki deo Andrićevog romana, tridesetak drugih priča, motiva, izjava. Ne mislim da je trebalo potpisati svojim imenom „Na Drini ćuprija” pa naznačiti „po motivima”. Etički gledano, to jeste Andrićevo, a ono što se izgovara jeste naše. Kad reditelj dođe na talasnu dužinu pisca, kad se poistovetimo s njegovim moralnim, umetničkim vrednostima, a na toj razini je jednog trenutka bio čitav ansambl u istraživanju, onda se može potpisivati, prepisivati, izbacivati a da to u suštini ostane Andrić sam – izjavio je reditelj posle predstave.


Komentari5
7b936
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zoran stokic
Prva NIN-va nagrada 1954. za roman godine pokazala je pravac kretanja Srbije. Političko-kulturna elita između Ivine "Proklete avlije" i Ćosoćevih "Korena" bira ovaj drugi put - lažni put ("prečicu"). Andrić je pokazao matricu despotskog društva i upozorio nas da ako mi ne savladamo takvu prošlost ona će savladati nas. Kulturne matrice determinišu ponašanje ljudi. Ne postoje "prečice" iz despotske u građansku kulture. Sama matrica, način upravljanja u komunističoj despotiji ostao je isti kao i u orijentalnim, u kojima, kao prvo, despot ne veruje nikome. Shodno tome, despota nisu obavezivali nikavi zakoni. Drugo, u fiskalnoj sferi, na poslovnom planu, u sudskim procesima i tsl. - despot je sistemom zakona stalno držao svoje potencijalne konkurente u stanju političke rescepkanosti. U vojsci, policiji i obaveštajnoj službi imao je fizička sredstva totalne kontrole i mogao je neprestano da se služi terorom da bi postigao svoje ciljeve. Podanici imaju samo jednu brigu - puko preživljavanje.
Aleksandra
Umetnik ima pravo da bude ideološki ostrašćen, novinar izveštač NE. Jer, aplauz je bio sve samo ne skroman.
Mitke
Slazem se sa Brehtom.Dosta nam je vise dnevne politike u pozoristu,zelimo price o nama,obicnim ljudima,o coveku,koji je tu i bice tu mnogo duze od politicara,partija koji su prolazni.Gde je nestao covek u pozoristu?Izgleda da niko vise ne zeli da se bavi njime,njegovim problemima.Mogli bi da postave neku anticku dramu npr,mi smo tu vrlo kratko,a postoji nesto sto je vecno.
Бертолт Брехт
Млади Младеновић је више пута доказао да је маштовит и вешт редитељ, а исто то је случај и са Фрљићем и Урбаном али сва тројица ту и тамо оду у претерано политизирање у ту оману, јер позориште трпи заради дневног политичарења. Али увек је било помодности па ем истрпети и ову где сва тројица мисле да они играју важну друштвену улогу а то не би било могуће да није селектора, критичара, директора драме и управника наших театара који једни друге убеђују да је то храброст гурати публици прст у око и бити "контроверзан", но контроверза је у овом случају охрабрена од стране центара моћи са стране, а "дисидентима" не фали ни длака с главе, па ништа не трпи сем њиховог опуса који би без ових излета био квалитетнији.
Dragomir Olujić Oluja
Pod hitno da promenite ime, jer bi Vam Bertold Breht rekao da ništa ne razumete, i da (najblaže rečeno) učitavate nešto čega u pozorištu nema!
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja