ponedeljak, 25.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:03
BLAGOJE RADIVOJEVIĆ (1925–2016) UREDNIK „POLITIKINIH” DOPISNIKA

Čast i slava osnivaču Sabora u Guči

Autor: Gvozden Otaševićsreda, 09.11.2016. u 11:32

U porodičnom domu u Beogradu od duše se rastao nama novinarima drug, urednicima kolega, a prijateljima više od toga. Blažo će, evo, postati grbljanska, srpska zemlja, ali nikad neće stupiti u nedoziv. Ima ljudi s kojima se neka misao održi i malo dalje od ovoga sveta, neponovljivih po naravi i srži.

Blagoje Radivojević je sa radne scene otišao kao urednik u kolegijumu najstarijeg i najčasnijeg srpskog lista koji vekuje na našim prostorima. Urednik „Politike” životno mesto morao je da napusti zakonom prirode, prijateljsko neće nikad. Jer, navek ostaju sećanja na neponovljivu prirodu, na uspravnog i stasitog Starosrbijanca koji nije dao nikome da se sekira zbog beznačajnosti.

Pa ni sebi.

U Biografskom leksikonu zlatiborskog okruga, čiji je izdavač udruženje Užičana u Beogradu, o njegovom životopisu stoji: Osnovnu školu završio je u rodnom mestu Ivanjici, nižu gimnaziju u Čačku i učiteljsku školu u Užicu. Posle završetka Drugog svetskog rata studirao je na DIF-u, bio nastavnik fizičkog vaspitanja u Novopazarskoj gimnaziji, radio u Komitetu za fiskulturu Vlade Srbije, zatim bio nastavnik fiskulture u Čačanskoj gimnaziji. Aktivno se bavio sportom i bio reprezentativac Srbije u atletici.

Opredelio se 1954. za novinarstvo kao glavni i odgovorni urednik „Čačanskog glasa”. Pored posla u redakciji, bio je aktivan u društvenom životu u čačanskom srezu. Bio je i predsednik Kulturno-prosvetne zajednice, predsednik muzejskog saveta... Jedan je od inicijatora Dragačevskog sabora trubača, ivanjičke „Nušićijade“ i osnivač Likovne kolonije mladih u Ivanjici.

U redakciji „Politike” bio je član kolegijuma i urednik nekoliko rubrika. Pored tih poslova intenzivno je pisao. Zapaženi su njegovi „Zapisi sa sela“, od kojih je nastala knjiga „Slika na vratima”. Za seriju „Gradski razgovori“ dobio je nagradu Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“.

Objavio je i knjigu „Starovlaška razmeđa” koja svedoči o događajima i ljudima u vreme pripajanja ovog dela Starog Vlaha Srbiji.

Blaža prate i dve lepe priče. Prva veli: „Nušićijada je bila festival filma jugoslovenske komedije i održavala se u Ivanjici od 1969. do 1972. godine. Preteča ’Nušićijade’ bila je tzv. turističko-zabavna priredba ’Septembar u Ivanjici’, održana 1967. godine u organizaciji preduzeća ’Ugoturist’ iz Beograda. Posle se dugo raspravljalo i zasedalo u opštinskim krugovima. Došlo se do zaključaka da je Ivanjici potrebna manifestacija većeg obima u duhu dela Branislava Nušića, kojima su Ivanjičani posvećivali puno pažnje. Mićo Krivokuća i Blagoje Radivojević, dopisnik ’Politike’ iz Čačka, složili su se da manifestacija dobije zvučno ime ’Nušićijada’.”

Druga priča, iz studije čačanskog istoričara dr Miloša Timotijevića, kaže:

„U leto 1961. godine novinar Blagoje Radivojević, kasnije urednik ’Politike’, zapazio je na železničkoj stanici u Čačku kako trubači ispraćaju jednu radnu brigadu. Ljudima iz Narodnog odbora opštine Lučani predložio je da u sastav manifestacije ’Dragačevo kroz pesmu i igru’ uvrste i trubače, kao posebno muzičko nasleđe ovog dela Srbije. Prvi Dragačevski sabor trubača održan je u jesen te godine u porti crkve u Guči, na Pokrov Presvete Bogorodice, u dva dana okupio deset hiljada posetilaca i koštao ukupno 213.3193 dinara u vreme kad je prosečna zarada u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji bila 220 dinara mesečno, u SR Srbiji 201 dinar, a kilogram pečenja na Saboru koštao 6 dinara.”

Zbogom, Blagoje.


Komentari1
bd0dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Лазић
Наш добри Блажа није био "један од иницијатора" већ, скупа с Бранком В. Радичевићем, оснивач Драгачевског сабора. Када сам поводом некаквог јубулеја као новинар "Илзстроване Политике" разговарао с њим о тим временима, опоменуо ме је да свакако споменем и Крцуна јер, како је рекао, без његовог благослова тешко да би локални политичари смогли храбрости за тако нешто, тим пре што им је сабор трубача слутио на претерано "србовање". Уза све што је о Блажи написано, додао бих оно најважније - био је заиста предобар човек.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja