utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 09.11.2016. u 22:05
POZORIŠNA KRITIKA

Svaka vlast je privremena

Predstave „Životinjska firma”, Jordan Cvetanović/Stevan Bodroža, Narodno pozorište Pirot i „Život je san”, Pedro Kalderon/Aleksandar Lukač, Šabačko pozorište
Из представе „Животињска фирма” (Фото: НП Пирот)

Žanrovski određen kao „gorka komedija”, dramski tekst „Životinjska firma” Jordana Cvetanovića, nastao prema motivima romana „Životinjska farma” Džordža Orvela, tretira kolegijalne odnose i borbu za vlast u fabrici za proizvodnju automobila, odnosno kasnije šećera. Ova savremena alegorična groteska sa songovima donosi brutalno tačne refleksije o surovosti poslovne hijerarhije. Cvetanović je obezbedio britka zapažanja o neophodnoj društvenoj poslušnosti i podobnoj površnosti, uticaju društvenih mreža i predstavljanju na internetu, kao i o korenitoj ljudskoj animalizaciji. Ljudi su tu pretvoreni u životinje, što je izražajna metafora današnje srozane ljudskosti.

Reditelj Stevan Bodroža je Cvetanovićev inspirativan komad postavio kao farsu, pojačavajući dramske, a utanjujući komičke osobenosti teksta. Naglašena je ironična kič-aromatika, naročito pri izvođenju songova, na primer u slučaju pesme „Bolji sam od Novaka”, pevane na funkcionalno jeftinu turbo-elektro matricu (kompozitor Stefan Filipović). Kostimi Tatjane Radišić su odgovarajuće stilizovani, upadljivi, prate tu ironičnu teatralnost, dok scenografiju (Radišić, Bodroža) čini nekoliko stolova čija se kompozicija menja s promenama mesta i dinamike radnje.

Sa stanjivanjem komičkih vrednosti teksta i istovremenim pojačavanjem dramskih, ali bez upečatljivije katarze, igra je izgubila potrebnu dinamiku i pravi fokus. Glumci Natalija Geleban, Kristina Tomić, Marta Keler, Aleksandar Radulović, Milan Nakov, Zoran Živković, Aleksandar Aleksić, Natalija Geleban, Aleksandra Stojanović, u ulozi poživotinjenih ljudi njište, grokću i kokodaču s velikim angažmanom, ali ne otelotvoruju na sceni pune potencijale teksta, zbog navedenog odsustva fokusa. To ne znači da „Životinjska firma” nije vredna pažnje, naprotiv, reč je o produkciji koja treba da bude na mapi pozorišta na jugu Srbije, uz stav da su njeni umetnički dometi mogli da budu viši.

I predstava „Život je san” Šabačkog pozorišta je oblik komične alegorije o vlasti, u čemu se preklapa sa pirotskom produkcijom. Postavljajući na scenu ovaj klasik španskog „zlatnog veka” Pedra Kalderona (1635), reditelj Aleksandar Lukač se odlučio za krajnje teatralni eklekticizam. Preovlađujući ton igre je lakrdijaški, što je odraženo u postavci lika kralja Bazilija (Zoran Karajić). On je kao neki kralj Ibi, skačuća smejurija sa rogovima i prugastim dokolenicama, što možemo shvatiti kao izraz osnovne rediteljske ideje, snažnog kritičkog izraza gluposti i infantilne arogancije vlasti. Jaku grotesku nosi i lakrdijaš Klarin, teturavi žderonja koji poredak sveta okreće naglavačke, u razigranom tumačenju Anete Tomašević. Na strani dramske, fizički svedenije igre, nalaze se uzdržanije oblikovani knez Sigismund (Vladimir Milojević), mudri Klotaldo (Ivan Tomašević), Rosaura (Sonja Milojević).

Razmahana, zanesena, često infantilna i razbarušena režija je u osnovi pohvalan pristup jer je reč o postavci poznate klasike koja uvek vapi za svežinom tumačenja, idejnom ili stilskom. No, ovde bi trebalo razmotriti čišćenje, odnosno smirivanje tog ponekad zaista podivljalog eklekticizma. Na primer, u pogledu muzičke pratnje, ređaju se alternativne rok pesme kritične prema vlasti (Cake, „Comfort Eagle”), uz kolektivne, ritualne plesove (koreografija Petar Pjer Rajković), zatim prebučne hevimetalske gitare grupe „Metalika”, pa se uživo izvodi buntovna rep numera o raspalosti društva, a ne zaobilaze se ni retro nostalgične ljubavne pesme (Ivo Robić, „Stranci u noći”). Emituju se i dijalozi iz starih američkih filmova koji ilustruju radnju, projektuju se kompjuterske igrice i dečji crteži koji akcentuju značenje (Bazilijeve) infantilnosti, delovi teksta se izvode na španskom jeziku, sa titlovanim prevodom „google translate” itd. Ova rešenja su pojedinačno zanimljiva, ali bi bilo efektnije da su obuzdanija. Scenska dinamika je dobrodošla, ali treba imati meru.

Pored ovih sugestija, možemo reći da je Lukačeva u osnovi uspešna jer stilski sveže tumači Kalderonovu dramu o trošnosti vlasti, što je bila i tema pirotske „Životinjske firme”. Kada vladari, političari spoznaju privremenost svoje moći, onda možda mogu biti dobre vođe, u službi dobrobiti naroda.

Kritika je deo projekta „Kritičarski karavan” koji realizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja

Komеntari1
357fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja