četvrtak, 09.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 10.11.2016. u 08:15 Nebojša Katić
POGLEDI

Srpska lekcija Nemačkoj, a i šire

Ako velike države, koje imaju snage da zaštite svoje nacionalne interese, strahuju od moćnih stranih investitora, da li bi i tranziciona nejač trebalo da bude zabrinuta za svoju budućnost?

Srbija je, kao i većina tranzicionih država, s velikim entuzijazmom i bezrezervno prigrlila globalizaciju. Svoje ekonomske resurse i prostor Srbija nudi svakome ko želi da ih kupi ili koristi, i na tome gradi svoju razvojnu strategiju.

U takvom privrednom modelu nema prostora za uskogrudo insistiranje na nacionalnim ili bezbednosnim interesima, na prehrambenoj ili energetskoj sigurnosti, na strateškim privrednim granama i sličnim suverenističkim frazama. Srbija danas drži veliku ekonomsku lekciju Zapadnim zemljama, pa čak i svom velikom uzoru – Nemačkoj. Otkud Nemačka u ovoj priči?

Krajem 2016, Nemačka je najednom otkrila da globalizacija i nije tako sjajan proces kako je do juče izgledalo. Umesto da nastave da se raduju tom globalizacionom vatrometu – prometu roba i kapitala bez granica i ograničenja, Nemci su počeli da guraju klipove u točkove ekonomskog progresa i da uvode investicioni protekcionizam.

Povod ovakvoj promeni stava se ne skriva – kineska preduzeća se danas pojavljuju kao kupci zapadnih tehnoloških kompanija. Akcionari su srećni zbog toga, ali država nije. Nemačka vlada je upravo povukla već datu saglasnost za prodaju kompanije „Aixtron”, koja proizvodi elektronske komponente, a pokrenula je i istragu u vezi sa već realizovanom prodajom kompanije „Osram” (ponovo Kinezima). I ne samo to, Nemačka pokreće kampanju u okviru EU da se kineskim kompanijama ograniči mogućnost kupovine važnih tehnoloških kompanija.

Novi trendovi praćeni su i promenom globalizacijskog rečnika. U igru se sada vraćaju pomalo zaboravljeni atavistički pojmovi kao što su nacionalni interes i strateške tehnologije, opasnost po javni red ili bezbednost, sigurnost snabdevanja itd. U tom kontekstu posebno se naglašava opasnost da telekomunikacije i energetika dopadnu strancima.

Nemačka nije jedina razvijena zemlja koja je počela da otkriva mane globalizacije i koja ima rezerve prema kineskom kapitalu, niti su te rezerve vezane samo za prodaju visokotehnoloških kompanija.

Na drugom kraju sveta, u Australiji, blokirane su dve kineske kupovine koje nemaju veze sa visokim tehnologijama. Vlada je sprečila prodaju ogromnog agrokompleksa i jedne kompanije za distribuciju električne energije. U oba slučaja, nacionalni interes, ta demodirana kovanica, naveden je kao razlog zabrane.

Spisak blokiranih kineskih kupovina, ali i aktuelnih kupovina koje su sada pod znakom pitanja, sve je duži, a argumentacija kojom se kupovine osporavaju sve je bogatija. Pored već pomenutih argumenata, tvrdi se i da Kina sve više otežava prodaju svojih kompanija strancima.

Biće zanimljivo videti kineski odgovor na ovakve blokade. Kinezi su već poručili da su nemačke investicije u Kini deset puta veće od kineskih investicija u Nemačkoj, da je 8.200 nemačkih kompanija aktivno u Kini, a 2.000 kineskih u Nemačkoj itd. Tihi ekonomski rat polako izlazi iz senke i postaje sve intenzivniji.

Možda na nove globalne trendove i ograničenja ne treba gledati tako strogo. Velika je verovatnoća da će državama poput Konga, Burundija ili Centralnoafričke Republike biti dozvoljeno da na Zapadu kupe sve što požele, ako budu razmišljale u tom pravcu i ako budu uspele da namaknu potreban broj milijardi. Ni Srbiju niko ne sprečava da već danas, ili sutra kada bude prodala sva svoja dobra, dobijeni novac upotrebi tako što će nešto pazariti na globalnom tržištu kompanija.

Konačno, upravo taj reciprocitet, ta ravnopravnost među državama i jeste u samoj biti globalizacionih procesa. Mi kupujemo kod vas, vi kupujte kod nas. Svi su jednaki i svi imaju istu šansu… osim možda Kineza, koji kao za pakost imaju i novac i strategiju.

U svetlu poslednjih zbivanja postavlja se pitanje da li Srbija može nešto naučiti od Nemačke ili, možda bolje, od Australije? Ima li potrebe da se redefiniše razvojna politika kakva se vodi već deceniju i po? Ako velike države, koje imaju snage da zaštite svoje nacionalne interese, strahuju od moćnih stranih investitora, da li bi i tranziciona nejač trebalo da bude zabrinuta za svoju budućnost?

Naravno da ne. Paranoja je slabost velikih. Kada su mali u pitanju, ko će bolje brinuti o njihovoj budućnosti od dobronamernih stranaca? Uostalom, istorija i iskustvo su nas naučili – ništa tako dobro svrab ne češe kao tuđa ruka.

Poslovni konsultant
www.nkatic.wordpress.com

Komentari37
42611
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dubravko Jovanovic
Da, da, a kad Bayer kupuje monsanto, to je u redu? Problem je što svako gleda isključivo svoj uski interes, kada je zapadni kapitalizam bio u opasnosti da pukne, a to je bilo 80-tih!), otvorili su jeftinu proizvodnju u Kini i spasli svoj sistem uzimajući ogroman ekstraprofit. Trideset godina kasnije to stiže na naplatu i sada Kina ne valja... Kapitalizam traži stalni rast, kako bi funkcionisao, a došlo se u situaciju da to nije moguće jer se resursi već sada troše duplo više nego što se obnavljaju (to je zvaničan podatak), pa se podatci o "rastu" falsifikuju. Znajući to, svi pokušavaju da otmu sve što mogu i pripreme se za mračnu budućnost, svi osim nas... kao i obično.
Aleksandar Mihailovic
Osvetljeno sa prave strane, a kao šalu tumačim zaključak o dobronamernim strancima. U današnja vremena strani kapital u nekoj državi i vlasništvo nad fabrikama je samo kao ubod komarca sa više rilica u ekonomiju i finansije države domaćina. Isisaće sve i odneti u svoju matičnu državu a ostaviti dugove. To bi bilo moguće jedino u uslovima stvarno ravnopravnih odnosa na svetskom ekonomskom i finansijskom tržištu. Strani investitori najčešće parama odštampanim u toku noći kupuju fabrike, dobijaju još i subvencije, plaćaju jeftinu najamnu snagu, svojim matičnim firmama izvoze po damping i netržišnim svetskim cenama, a ista to prodaje i zarađuje. U državi gde se proizvodi se na račun izvoza podižu krediti, proširuju kapaciteti, iskazuju veliki materijalni troškovi i gubici, ili poslovanje na pozitivnoj nuli, država se mnogo ne može da ovajdi, a kada se oseti pravi trenutak "investitori" koji su agresivno isisavali sve što su mogli odlaze i ostavljaju po najčešće dugove ili prazne kase.
slobodan
A deda Mile Pavin kaze da kad je on bija mali ï zivija negde u Lici,da je slusa sta stariji pricaju dok pijuckaju divku u jutarnjim satima,pa veli kako je cuo vise puta: "Cuj,doci ce ovdje i zavladati neki mali zuckasto crni-prosto ce se usunjati.Eh,vidjecemo mi kako ce nam tad biti?""Gospodin Katic samo ovo ,bogumi,potvrdjuje,pa vi vidite sta nam se desava i sta ce nam se desavati?
jeremija
Zar je moguće da ste postali kineski lobista,a toliko lepih i pametnih članaka ste napisali.Sramota!Mi smo svi glupi kada ne vidimo sva ta dobra što nam je globalizacija donela,koliko nam dobro donosi rasprodaja svega,i gosn Katiću mi svojom glupošću da držimo slovo nemcima ili nekima koji su svoje sačuvali?
sobran
Lepo je pricati o Nemackoj i Kini (koliko god sarkasticno bilo), pricati o ekonomskom patriotizmu i protekcionizmu, dok ne primetimo da nam je Hrvatska preuzela neke od najboljih delova proizvodnje i trzista koje imamo. Recoprocitet, naravno, ne postoji. Pomisli covek da je to neki fetis, neka fora sa primitivnim obelezavanjem teritorije, a to je da na potezu od Terazija do Slavije mozemo da kupujemo samo u njihovim prodavnicama. Frikom, Stark, ... ?Nema veze, pogledajte samo Nemacku i Kinu. Nisam kriv, sve napisano je istina, a videcemo kako ce izgledati i da li ce postojati ekonomski patriotizam i 'na Srpski nacin'. Hrvatski nacin vec poznajemo i mislim da nas sve veoma kosta, a koliko nas kosta najbolje se vidi na kraju godine, kada prihodi pocnu da iscezavaju iz zemlje u smeru zemlje vlasnika kapitala.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja