petak, 10.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.11.2016. u 22:00 Jelena Stevanović
Izabran 45. predsednik SAD

Protiv Trampa su bili svi, osim birača

Njujorški biznismen bez dana političkog iskustva pobedio je Klintonovu na čijoj strani su bili finansijeri, mediji, estradne i holivudske zvezde kao i sva istraživanja javnog mnjenja

Jedini čovek koji je razumeo šta ljudi stvarno misle i osećaju u Americi – postaje njen predsednik, obećavajući da se vraćaju dobra stara vremena.

Donald Tramp je pobedio na izborima i biće 45. šef Bele kuće. Njegov trijumf nad Hilari Klinton skoro da niko nije predvideo. Podbacile su sve prognoze i ankete, svi komentatori koji su predviđali glatki prolaz bivše prve dame, pokazujući da žive u kuli od slonovače i ne shvataju šta se dešava u zemlji. Mediji, političari i intelektualna elita iz Vašingtona i Njujorka ubeđivali su stanovnike Ohaja ili Pensilvanije da su sve veća etnička šarolikost zemlje, globalizacija i takmičenje sa jeftinom radnom snagom neminovnost i da samo neobrazovani glupaci to ne vide. Glas za Trampa bila je osveta bele Amerike.

​Hilari Klinton se ipak obratila biračima
Gubitnica na ovim izborima ipak se juče obratila podržavaocima i zaposlenima u štabu u Njujorku objašnjavajući da je čestitala Trampu i ponudila mu pomoć u rukovođenju zemljom.
„On će biti naš predsednik”, uverila je Hilari Klinton birače koji su možda još bili u neverici.
„Nadam se da će biti predsednik svih nas.”
Hilari Klinton je podsetila glasače na pravilo mirne predaje vlasti, čime bi trebalo da predupredi eventualne proteste ili čak i nemire pojedinih glasača demokrata.

Njujorški biznismen bez dana političkog iskustva i sa „pedigreom” zvezde rijaliti programa pokosio je bivšu prvu damu, senatorku i državnu sekretarku koja se za funkciju predsednika spremala poslednjih 30 godina. Učinio je to i sa daleko manje volontera i zaposlenih u štabu, reklama i donacija. Kampanja mu je bila haotična, štab često neorganizovan.

Politički analitičari su tvrdili da neko ko je toliko politički nekorektan kao Tramp nema šta da traži u trci za Belu kuću. Ismevali su ga kao političkog neznalicu koji ne zna osnovne postulate vođenja kampanje ili politike. Ipak, on je znao bolje. Osetio je bes koji veliki broj građana doživi kada, pozivajući kol-centar, čuju da treba da okrenu nulu da bi sa operaterom razgovarali na engleskom jeziku.  Uplašeni za identitet, jezik, sigurnost i privilegije, beli Amerikanci su se okrenuli autsajderu koji nikada nije vršio nijednu izbornu funkciju, ali je obećao sledeće: izgradiće zid prema Meksiku, zabraniti muslimanima ulazak u SAD, proterati 11 miliona ilegalnih imigranata, biti neumoljiv prema teroristima i raskrstiti sa ugovorima o slobodnoj trgovini koji preplavljuju zemlju jeftinom kineskom robom i sele poslove preko granice.

Istovremeno, zemlja za koju mnogi, pa i Hilari Klinton i Barak Obama, veruju da je svetionik demokratije i slobode, primer koji moraju da slede sve ostale nacije – ili će na to biti naterane bombama – za predsednika je izabrala čoveka koji je meksičke došljake nazvao silovateljima i narko-dilerima, a žene rugobama i debelim svinjama. Njegov repertoar upotpunilo je i sprdanje sa hendikepiranim novinarom, pretnja Hilari Klinton da će je smestiti u zatvor i obećanje da će ubijati čak i porodice terorista i u Gvantanamo dovoditi nove zatvorenike. Ipak, sve to nije bilo važno jer je obećao Amerikancima nostalgičnim za starim vremenima da će sve opet biti kao pre.

I pored toga što je američkoj ekonomiji odavno krenulo nabolje posle recesije i što je opasnost od terorizma prenaduvana, Tramp je ubedio deo nacije da zemlja ekonomski propada, da će je progutati neman islamskog terorizma i to sve zbog nesposobnog predsednika i njegove kandidatkinje. Poruka je bila jasna: igrajte na sigurno, nemojte da posle Afroamerikanca sada izglasate još i ženu!

Glas onog ko govori šta drugi misle

Tramp ulazi u Belu kuću iako je najveća većina medija navijala za njegovu konkurentkinju, objašnjavajući biračima da ih čeka zora autoritarizma u slučaju njegove pobede. Sada će se preispitati uticaj koji mediji zaista imaju na ljude. Izgleda da su se malo zaigrali kada su ubeđivali naciju da mora da izabere ženu koja je zarad karijere pristajala na javna poniženja svog supruga, ugrozila državne tajne koristeći privatni mejl u Stejt departmentu i uzimala nepristojno mnogo novca od stranih vlada i domaćih bankara. Čekovi sa Volstrita dokazivali su da o njenom integritetu nema ni govora. Hilari Klinton je u očima javnosti ostala oportunista i korumpirana političarka sklona neistinama kao onda kada je kazala da nije poslala ni primila nijedan mejl sa poverljivim informacijama, a FBI ju je uhvatio sa nekoliko. Uz takvu konkurenciju, Tramp je još ispao neko ko će izgovoriti i poslednju nepromišljenost ili uvredu, ali da će makar to misliti iskreno, za razliku od bivše prve dame za koju se verovalo da će reći bilo šta da bi bila izabrana. Tramp je očigledno pobedio i zato što je govorio ono što su mnogi Amerikanci mislili ali nisu smeli da izgovore iz straha od osude, kao na primer da je 11 miliona ilegalaca ipak previše.

Do zaključenja ovog broja prebrojano je da je Tramp osvojio 279 elektorskih glasova, a 270 je bilo potrebno za pobedu. Hilari Klinton je imala 228. Ipak, ona je po istoj računici osvojila nešto malo više pojedinačnih glasova Amerikanaca od Trampa – 59.414.096 nasuprot 59. 229.732.

Mediji, profesori i analitičari ubeđivali su nas da za Trampa glasaju samo stariji ruralni belci bez škole koji su izgubili posao ne zato što su se radna mesta preselila u Bangladeš, već zato što nisu držali tehnološki korak sa svetom. Ipak, nemoguće je da njih u Americi ima toliko da bi samo na osnovu njihovih glasova Tramp doživeo ovakav uspeh.

Za njega su glasali belci, to je jasno – mediji pišu o nezabeleženom odzivu belih birača na glasanje – ali je među njima bilo i vrlo obrazovanih i bogatih. Nekima od njih smetalo je što gube pozicije koji su nekada imali u društvu. Španski je postajao ravnopravan sa engleskim, Afroamerikanac je osam godina bio predsednik, a crna manjina je mesecima blokirala puteve i trgove protestujući i tražeći pravdu. Tramp im je stalno obećavao da će „Amerika ponovo biti velika”, a za mnoge je to značilo povratak u „dobra stara vremena”, kada su belci bili apsolutna većina i kada se sve proizvodilo u SAD a ne u Kini. Prijalo im je i da čuju da se poreski novac više neće trošiti na smene režima i uvođenje demokratije gde se ona svakako ne može uvesti, već na izgradnju infrastrukture i fabrika u SAD.

Belci iz unutrašnjosti Amerike smatrali su da su manjina u sopstvenoj zemlji i na ovim izborima su se, kako je preneo „Vašington post”, tako i postavili: nisu stvari prepustili slučaju, nisu apstinirali, organizovali su se i glasali. Sa druge strane, Hilari Klinton je mislila da pobedi zahvaljujući glasovima stvarnih manjina, afroameričke i latinoameričke, ali je oni nisu podržali u meri u kojoj je njoj to bilo potrebno. Njen poraz je šamar i Obami koji joj je svesrdno pomagao poslednjih meseci, ali i intelektualnoj eliti koja je statistikom i blaćenjem Trampovog karaktera nameravala da utiša narodno nezadovoljstvo.

Hilari Klinton izbegla da prizna poraz

Zemlja je podeljena. Posle izuzetno prljave kampanje u kojoj je Tramp nazivao suparnicu „korumpirana Hilari”, a ona njega rasistom i neuračunljivim čovekom kome se ne smeju poveriti nuklearne šifre – nije ni moglo biti drugačije. Što je za jedne poželjno, drugima je neprihvatljivo. Mnogi Amerikanci na društvenim mrežama tvrde da ih je sramota što je Tramp izabran i tvrde da će se raspitati kako da imigriraju u Kanadu. Tramp se obratio svima u pobedničkom govoru pozivajući na jedinstvo nacije i tvrdeći da će biti predsednik svih. Njegov govor je bio neuobičajeno odmeren. Čak nije pretio konkurentkinji da će je poslati u zatvor, već joj je čestitao na dobroj borbi i zahvalio joj na tome što je služila njihovoj zemlji.

„Oni koji su bili zaboravljeni nikada više neće biti zaboravljeni”, kazao je Tramp, aludirajući na svoje biračko telo.

Demokrate su dugo osuđivale Trampa zbog toga što je osporavao legitimitet izbora (na kojima je, ironično, pobedio) tvrdeći da time izaziva nemire i podriva poverenje koje građani imaju u institucije. Preksinoć, međutim, njihova predstavnica nije htela da prizna poraz pred biračima i održi takozvani gubitnički govor u kojem drugoplasirani poziva na saradnju sa novim predsednikom. Tramp je kazao da ga je nazvala telefonom i čestitala mu, ali su je njeni podržavaoci uzalud čekali.

Tramp je osvojio većinu u svim tradicionalnim republikanskim državama i pored toga što nije imao veliku podršku svoje partije, ili možda baš zbog toga. Išlo mu je u prilog što ga je odbacila elita jer je ovo godina kada ljudi odbacuju viziju sveta koju im naturaju uski politički, ekonomski i intelektualni krugovi. Prvo je bio „bregzit”, onda je došao Tramp. Takozvane neopredeljene države (za koje se nikad ne zna kako će glasati), za koje se prognoziralo da će prevagnuti na njenu stranu, ipak su otišle njemu. Ostala su joj samo demokratska uporišta poput Kalifornije, Oregona ili Njujorka.

Kada je u junu prošle godine objavio da se kandiduje, Tramp je ismevan kao egzibicionista koji će brzo da potone ili marketinški znalac koji sve to radi da bi stvorio publiku za izrazito desničarski medij koji je navodno nameravao da pokrene. Ipak, pobedio je sve iskusne političare, prvo u stranci, a onda i u zemlji. Sa mnogima od njih moraće da sarađuje jer Kongres odobrava budžet i potvrđuje predsednikov izbor za ministre i sudije Vrhovnog suda.

Istog dana održani su i izbori za Kapitol hil, gde je u oba doba većinu zadržala Republikanska stranka. To znači da će Trampu biti nešto lakše da sa njima sarađuje nego da su zavladale demokrate, ali ne previše – isuviše je zle krvi palo između partije i čoveka koji ju je vratio u Belu kuću.

Iako su mu politički stratezi savetovali da snizi ton i povede računa o tome šta priča, Tramp je do kraja slušao samo svoje instinkte i udarao žestoko po rivalki, Obami, sistemu, kolegama republikancima. Mnogi se pitaju hoće li se primiriti kada se bude uselio na najvažniju adresu u Vašingtonu. Ali, zašto bi? Sada tek ima dokaz da je sve vreme bio u pravu.

Komentari73
1487e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marijana
Zapanjena sam pisanjem Politike, pre svega Milana Misica, sve vreme pre i posle izbora u Americi. Tako ostrasceno potpuno netacno propagandno pisanje se nicim ne moze opravdati, makar bilo i kopiranje propagande pojedinih Sorosevih glasila. Najmanje sto je normalno ocekivati posle svega, posle ishoda izbora koji je pokazao totalnu ostrascenost i politicku nepismenost Misica, bi bilo ostavka.
gloria
Amerikanci mora da nisu toliko blesavi. šteta što i u Srbiji ne postoji neki Tramp.
Радо Мир
Потпуна аналогија са појединим спортским турнирима, где домаћин (организатор), свим средствима крчи себи пут до финала, као што и у другој групи 'гура' противника који му највише одговара за финале. Тако су и Масмедији у рукама америчког хегемона подржавали Трампа док није 'ушао у финале'. Е, само се кабал мало зарачунао за финале. Упорна публика, за коју се ваљда и игра утакмица, није дозволила судијама да покраду 'мање лошег' такмаца.
Мирко
И да завршим, зашто би неко крио, у потпуно анонимној анкети, да ће гласати за Трампа? Или, још горе, који су то стручњаци који знају ко ће гласати за њега и то јавно и гласно све време трубе, али не знају како да дођу до њих приликом анкетирања? Било би смешно, да није у питању манипулација незапамћених, светских размера! А зашто? Зато, јер је Трамп изазвао неолибералне глобализаторе из сенке, оне праве управљаче Америке и света, који и америчког председника користе за своје циљеве као неку луткицу на концу. Трамп је је сада успео немогуће, да победи те управљаче из сенке и сада постоје три могућа пута: 1.Да се они са њим договоре, да он не дира у њихове неолибералне глобалистичке светиње, а да му за узврат они препусте нешто праве власти, 2. Да их он, уз помоћ народа и светског антиглобалистичког покрета, раскринка и порази и 3.Да га они елиминишу, што је, нажалост, и највероватније разрешење ове титанске, тек започете борбе. Ко преживи, причаће унуцима.
Радо Мир
Са свиме што сте изнели могу да се сложим. Само да додам у вези тачке 1. Ако Трамп понови Обамину грешку и не искорени у потпуности 'неоконсе' и њихове кадрове из администрације, ништа није направио. Обама је тако прихватио Килари коју је победио на изборима и ... пресела му је. А када се на то дода да је Обомби пола кабинета (по изјави Асанжа у последњем интервју-у) поставила Сити банка, онда ту од председниковања и промена нема ни 'п'. Поздрав
prof.Milan K.Pešić
Mirko pogodili ste tacno u metu. Medija prenebegavaju sustinu da je izabran kandidat koji kako-tako obecava da ce biti Predsednik gradjana Amerike a ne bankarsko-vojnoindustrijske-energetske-medijske-zabavnoindustriske, svemocne grupice, koja je izgubila i poslednje tragove osecanja za stvarnost. Ne ocekujem da sa Trampom nastane kraj nekoliko stotina godina sto javne-sto u senci, vladavine nekoliko najbogatijih bankarskih porodica. Dovoljno je da od jucer pocne POCETA KRAJA ove prakse njihove vladavine Svetom kroz manipulacije, krvave zavere i ratove,...Ako Tramp popusti pred pritiscima, neraspolozenje naroda ce se okrenuti i protiv njega i onih koji pritiskaju. Ako ga ubiju, nezadovoljstvo moze da preraste u otvorenu pobunu. Uostalom po alternativnim medijima se siri nesto sto izgleda kao "probni balon" neceg takvog, od strane Dr.Stiva Piecenika vladinog strucnjaka za psiholoski rat, drzavne puceve i terorizam. Izgleda da neko priprema Amerikance i na takav razvoj dogadjaja,...
TXRS
Pitanje elktorskih glasova nije nesto sto ima: dobro/lose odgovor. Elektorski glasovi su uvedeni da bi se postigla ravnoteza izmedju velikih i malih drzava u SAD. Zato je i ustav SAD ustrojen da ima dvodomi parlament. Kada ne bi bilo elektorskih glasova, sve izborne kampanje bi se usresredile da pobede u velikim gradovima, ili mnogoljudnim drzavama, ne vodeci racuna o ruralnim sredinama.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja