sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:33
POGLEDI

Argumenti u prilog senata

Postoji potreba da na taj način bude podstaknuta dalja demokratizacija ( samostalnost i autohtonost zakonodavne vlasti) i da u političkom pogledu tako bude prevladana regionalna nejednakost
Autor: Čedomir Antićpetak, 11.11.2016. u 08:15

U vreme kada je donošen Ustav iz 1990. godine jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu razgovarao je sa kolegom koji je bio jedan od njegovih pisaca. Budući da je ustav donesen na brzinu, potajno, kako bi Miloševićev režim prikrio neuspeh sa „vanstranačkom demokratijom“ i izbegao demontažu režimskih poluga moći, nije bilo ni debate oko ustava. Jednopartijska skupština prihvatila je uspostavljanje Druge republike, višestranačke i demokratske, uz retke zahteve za korenitim reformama. Ovaj profesor pravne istorije zatekao je svog kolegu ustavotvorca pitanjem zašto nije uveden gornji dom parlamenta. Iznenađeni se brecnuo: „Odakle mi plemstvo?“

I zaista, sve zamisli o uspostavljanju gornjeg doma (senata) Narodne skupštine, kod nas su uvek izazivale podozrenje. Čitali ste kako docent Pravnog fakulteta u Kragujevcu i danas veruje da su u 19. veku austrougarski agenti želeli da napune srpsku skupštinu školovanim i bogatim, što je naravno drugo ime za izdajnike i eksponente Beča. Nepoverenje je pratilo i nepoznavanje teme. Radikalski tribun Rajko Tajsić, inače retko pismen i načitan čovek, vlasnik biblioteke od stotinak knjiga, pitao je osamdesetih godina 19. veka bez ironije šta to znači zalaganje za „gornji dom“ – da li da će svi u budućnosti imati kuće na dva sprata?

Najuspešniji dvodomi parlamenti nastajali su u dugotrajnim sukobima aristokratije i demokratije. Evolucijom, kompromisom... Senat je po pravilu trebalo da zaustavlja i usmerava mladu demokratiju. Iako socijalno i nacionalno homogena, Srbija 19. veka imala je potrebu za gornjim domom. Senat je u našoj ustavnoj praksi postojao svega dve godine u vreme državne nezavisnosti (1901–1903) i jedva deceniju u jugoslovenskoj monarhiji (1931–1941/6), ali u ranijim razdobljima su „kvalifikovani poslanici“ (prema Ustavu iz 1888), te „imenovani poslanici“ (prama Ustavu iz 1869, ali i Skupštinskom zakonu iz 1858) u stvari predstavljali gornji dom. U skupštini u kojoj su prevladavali oni koji su verovali da vojsku, poreze i činovnike treba ukinuti, a bilo je i onih koji su od kneza tražili kišu, potreba za gornjim domom bila je logičnija nego u većini drugih demokratija. U vreme Svetoandrejske skupštine (1858) britanski reformator Brajt tvrdio je da „čak i demokratski Srbi“ poznaju potrebu za gornjim domom. Da je kasnije, u vreme kada je parlamentarne radikalske vlade podržavalo i 90 odsto birača, senat ipak bio potreban kao nekakva ravnoteža, govori i teza istoričara ekonomije Majkla Palarea. On je tvrdio da je politički trijumf sela (radikala) doveo do preteranog poreskog opterećivanja gradova, krize modernizacije i podele u narodu. Posledice su bile brojne: od kasnijeg uspona komunista, do autohtonih korena savremene „Druge Srbije“.

Kratkoveka iskustva sa senatom u srpskoj monarhiji, pokazala su međutim da je narod birao radikale senatore. Iako je većinu članova senata imenovao monarh, ovi se nisu pokazali kao njegovo oruđe.

Srbija danas ima skupštinu slabog ugleda. Poslanici imaju malu samostalnost – tamo je stranačka pešadija, kvorumaši... Jedno nedavno istraživanje pokazalo je da stranačka oligarhija iz javnih preduzeća upravlja svojim štićenicima u parlamentu. Danas kada je Miloševićev režim odavno srušen nema potrebe za proporcionalnim izbornim sistemom. Promena načina izbora poslanika i uvođenje većinskog izbornog sistema svakako bi doprineli demokratizaciji, ali ne previše. Umesto stranačkih oligarhija poslanike bi birala siromašna izborna jedinica i pronašla bi ih pretežno u lokalnim moćnicima ili njihovim kreaturama. Izvršna vlast bi ih po potrebi kupila.

Argument u prilog uvođenja senata kod nas predstavlja potreba da na taj način bude podstaknuta dalja demokratizacija (samostalnost i autohtonost zakonodavne vlasti) i da u političkom pogledu tako bude prevladana regionalna nejednakost. Senatori, njih recimo tridesetoro, mogli bi biti birani u velikim izbornim jedinicama koje ne bi imale veze s regionima. Deliberativna funkcija senata činila bi rasprave u skupštini ozbiljnijim i argumentovanijim, mogućnost da zakoni budu vraćeni ili da konačno propadnu u jednoj ovakvoj ustanovi dala bi podsticaj našem parlamentarizmu. Veličina izbornih jedinica učinila bi da stranke ne mogu lako i bilo koga da nametnu kao poslanika, baš kao što u skupštinu neće dolaziti lokalni kneževi ili pajaci.

U vreme ustavne reforme vlada će kao jedan od argumenata pominjati uštedu. Umanjiće broj narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, što je nesumnjivo dobrodošlo. Narodna skupština sa stotinu poslanika i Senat sa tridesetoro članova i dalje bi činili budući Dom skupštine značajno jeftinijim od sadašnjeg.

Napredni klub


Komentari20
b7be5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Prednost DVA Doma
Sa DVA Doma u Parlamentu lakše bi se realizovali najvažniji srpski nacionalni interesi u XXI veku : 1). OBNOVA Kraljevine Srbije u kojoj Kralj ima PROTOKOLARNU funkciju, a vlast pripada narodu preko NEPOSREDNO izabranih predstavnika ; i 2). RAVNOPRAVNA REGIONALIZACIJA Srbije (4 pokrajina bez autonomije u državnim nadležnostima).. Ko je protiv toga, taj ne shvata šta su srpski nacionalni interesi !!
Angažovana ELITA
Najvažnije je da se srpska elita (iz svih oblasti društva) angažuje u političkom životu i spreči pojavljivanje stranačkih primitivaca u parlamentu Srbije, koji uništavaju srpsku javnu scenu i kulturu. Možda bi to lakše bilo preko DVA doma: Dom pokrajina (neposredni izbori na lokalu, gde građani poznaju porodicu političara) i Dom građana (kandidati preko stranaka).
Preporučujem 4
dragan
Prošlovremensko pisanije autora, bez ikakvog smisla. Ali ipak ima ikoristi za čitaoce. Taj "dom", za kojim kuka, ima samo jednu svrhu a to je da zaštiti interese privilegovane klase. Drugi mogu da uživaju u igranju rijalitija koji se zove demokratija ali igra prestaje kada se ugroze interesi privilegovanih i sve vraćaju na početak. I tako ponovo sve dok njihovi interesi nisu u potpunosti zaštićeni. A šta je korisno u tom članku? Sada je jasno koliko je zapadna demokratija licemeran sistem koji nema nikakve veze sa "demos"-om. Pošto kod nas nema klase "plave krvi" koga će da štiti "dom"? Najbogatije, elitu koja ni po čemu nije elita (osim po novcu). To nam je, istina nenamerno, lepo objasnio pisac članka. Mnogo bolje bi bilo da se o promenama Ustava raspravlja o tome da se direktnim biranjem građana bira političar koji će imati najveću vlast u državi a ne kao do sada- građani direktno biraju ličnost za funkciju koja je protokolarna a stvarnu vlast ima onaj koga biraju stranke.
Konstantin Popović
Sve smo probali, i monarhiju i jednopartijski komunizam i evo sad demokratiju. Može referendum?
Dragan Pik-lon
Gospodine Anticu, ako vam kojim slucajem fali srpsko plemstvo,imate ga iza granice.Otisli su milioni pre i posle zabrane kraljevskoj porodici da se vrati kuci.Cak sta vise ima vise Srba u inostranstvu nego u Matici.Narocito plemstva!Pozdrav iz slobodnog sveta!!!
Mitar
Koju dinastiju Obrenović/Karađorđević
Preporučujem 0
potomci srpskog plemstva
Ima i u Srbiji potomaka srpskog plemstva. Naime, svi oni koji su odlikovani za zasluge u borbi za slobodu Srbije u XIX veku, su plemići i potomci se mogu ponositi svojim precima. A u širom smislu, svaka srpska kuća koja slavi krsnu slavu bez prekida više od 500 godina je potomak plemstava iz doba Nemanjića !!
Preporučujem 2
Prikaži još odgovora
Lajavi
Stran mi je svaki pokušaj institucionalizacije elitizma u Srbiji. Zato sam protiv ovakvih inicijativa. O uvođenju monarhije ne želim ni da razmišljm. Čista budalaština.
Realnost ELITE
U sportu navijaš za najbolje : Novaka, košarkaše, vaterpoliste, odbojkaše,.... a nećeš da imaš ELITU u obrazovanju, politici, medicini, advokaturi,.... Stvarno čista budalaština !!
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja