utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:42

Bez sive zone u IT sektoru

Nacrt strategije razvoja industrije informacionih tehnologija vlada će usvojiti u naredne dve nedelje, jedna od mera je i smanjenje poreza i doprinosa na zarade
Autor: Jelena Popadićsubota, 12.11.2016. u 08:30
(Фото Ројтерс)

Kada je pre oko mesec dana Savet za ekonomski razvoj preporučio da se odobri 22,8 miliona evra podsticaja za šest stranih kompanija, među kojima je i „Endava d.o.o. Beograd”, predstavnici srpskog IT sektora prvi put su se ozbiljno naljutili na državu. Kako kažu, na ovaj način država se debelo umešala u tržišnu utakmicu jer je omogućila ovim kompanijama da preuzmu najkvalitetnije kadrove na tržištu rada.

Svaki podsticaj IT industriji je od izuzetnog značaja, ali mora biti utemeljen na ozbiljnim analizama, kaže za „Politiku“ Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Podsticajne mere za zapošljavanje u IT sektoru, koje je definisalo ovo ministarstvo, odnose se pre svega na prekvalifikaciju, dokvalifikaciju i kontinuirano učenje.

Dvostruko veći izvoz od uvoza IT usluga
Važnost IT sektora najbolje ilustruju podaci o izvozu. Izvozni prihodi od IKT usluga u periodu od 2008. do 2015. godine utrostručeni su, a prihodi od kompjuterskih usluga povećani su četiri puta. Ukupan izvoz IKT usluga u 2015. godini dostigao je 678,3 miliona evra, dok je neto izvoz 317,4 miliona, što znači da imamo skoro dvostruko veći izvoz od uvoza, što je jedan od najvažnijih pokazatelja doprinosa industriji. Stoga će država pomoći dalje razvijanje kompjuterskih proizvoda i usluga po kojima će Srbija biti prepoznatljiva.

Najkasnije u naredne dve nedelje vlada bi trebalo da usvoji Nacrt strategije razvoja industrije informacionih tehnologija od 2017. do 2020. godine.

Naša sagovornica ističe da država planira toliko da olakša uslove poslovanja da više neće biti isplativo poslovanje u sivoj zoni.

– Glavni prioriteti strategije su razvoj uspešnih preduzeća i proizvoda u IT oblasti, unapređivanje administrativnog okruženja, jačanje kadrovskih potencijala i modernizacija poslovanja u svim privrednim granama upotrebom IT. Ovaj dokument pravili smo u saradnji sa privrednicima, investitorima i kolegama iz drugih ministarstava tako da zaista sadrži smernice za rešavanje konkretnih problema – objašnjava državna sekretarka.

Nedostatak kadrova, glavni je problem IT sektora, upozorava naša sagovornica napominjući da nisu preterane procene da bi na našem tržištu trenutno moglo da se zaposli čak 30.000 IT stručnjaka. Godišnje u Srbiji diplomira između 1.000 i 1.500 mladih ljudi koji mogu da rade u ovoj oblasti, a cilj je da se do 2020. taj broj poveća bar petostruko.

Nije dovoljno samo povećati upisne kvote na fakultetima, mišljenje je naše sagovornice, već se mladi moraju uputiti u ovu oblast od osnovne škole. Izvesno je da će već od sledeće godine, naši osnovci, imati novi predmet – informatiku i programiranje. Na taj način država, na dugoročnom planu, rešava probleme sa nedostatkom kadrova.

– Jedan takav predmet uči decu algoritamskom razmišljanju i priprema ih za savremeno informaciono okruženje. Obezbedili smo besplatan vajfaj za 1.800 škola u Srbiji umrežavanjem škola na Akademsku mrežu Srbije, a u planu je opremanje škola računarima ili tabletima. Ipak, dok ne stasaju nove generacije stručnjaka država će sufinansirati programe dokvalifikacije, prekvalifikacije i kontinuiranog učenja. Pripremili smo programe dodatnog obrazovanja za fakultetski obrazovane ljude, a stručnjacima sa srednjom stručnom spremom pružićemo podršku za dalji razvoj – ističe naša sagovornica.

Elektronsko plaćanje državnih taksi
Kada je u pitanju administrativna podrška radu IT kompanija državna sekretarka Tatjana Matić napominje da će biti usvojen zakon o elektronskom dokumentu i uslugama od poverenja kojim će biti razvijena podrška elektronskom plaćanju, razmeni elektronskih isprava i komunikacija građana i privrede. Na ovaj način biće pojednostavljeno poslovanje samozaposlenih kojih ima jako puno u IT industriji, a za građane najvažnija novina biće – plaćanje državnih taksi elektronskim putem.

Ona je svesna da mnoge IT kompanije posluju u sivoj zoni, što je nemoguće u potpunosti iskoreniti. Kako bismo se izborili sa sivom ekonomijom, kako kaže, moramo uvećati ulaganja u IT sektor. U Srbiji se u ove svrhe izdvaja 62 evra po stanovniku, a u Evropskoj uniji skoro deset puta više (prosečno 600 evra po stanovniku). Iako se IT industrija uspešno razvija i bez posebnih olakšavajućih mera fiskalne politike država bi trebalo da uvede određene poreske olakšice radi dodatnog podsticaja. Razmatra se smanjenje poreza i doprinosa na zarade u ovoj oblasti, ali tek krajem 2017. godine, nakon isteka aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Država će sklapati međunarodne ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i poreske kredite za ulaganja.

Preduzeća iz ove oblasti imaće podršku države kroz bilateralnu saradnju za razne nastupe na javnim tržištima, učešće na sajmovima, otvaranje predstavništava u inostranstvu i jačanje marketinških kapaciteta.

Osim toga, važno je podsticati investiranje u IT sektor, podržati početnike u ovom poslu, start-ap preduzeća, ali pomoći IT udruženjima (tehnološki parkovi, klasteri i habovi).

– Dešava se da mladi ljudi uspešno pokrenu novo preduzeće, razviju dobar proizvod ili uslugu i nakon toga stagniraju. Oni su dobri programeri i inovatori, ali moraju da nauče da plasiraju svoj proizvod, osvajaju tržište i razviju biznis, da budu uspešni menadžeri i trgovci. To nije lako, a država će im pomoći da razviju održiv biznis – ističe državna sekretarka.

Baš zbog toga u planu je razvijanje regionalne mreže IT udruženja, pogotovu u nerazvijenim oblastima, kako bi se podstaklo zapošljavanje. Veliku ulogu u ovom poslu imaće Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje bi trebalo da preporuči opštinama da pomognu novim kompanijama ustupajući im određeni poslovni prostor, smanjujući im troškove za struju, vodu i druge vrste nameta.


Komentari18
ea79f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Kraljev
Drzava bi da zanje a nije sejala ,lepo bogme pa ti momci su sve sami postavili na svoje noge bez grama pomoci drzave i sad su siva zona,
Nikola Mircic
Drzava treba da omoguci integraciju sa internacionalnom infrastrukturom placanja i primanja novca. Prvenstveno da omoguci firmama da mogu da prodaju usluge i proizvode koristeci za naplatu najpoznatije sisteme placanja sa najvise internacionalnih korisnika (kupaca) kao sto su PayPal i Stripe. Svakako da PayPal-u niti Stripe-u mi nismo proioritet jer smo malo i siromasno trziste, ali tu drzava treba da uskoci sa subvencijama i plati tim kompanijama da ubace Srbiju u svoju infrastrukturu. U tom slucaju smo "izgradili digitalni autoput" kojim nase firme mogu ravnopravno da izvoze svoje proizvode i usluge.
Stefke
Kada jedna nastavnica engleskog jezika postane drzavni sekretar po stranackoj liniji, tesko je od nje i ocekivati da razume sustinu problema ove ili neke druge usluzne delatnosti. Svaka cast na angazovanju ali ona ipak nije dovoljno kompetentna, niti su to drugi ljudi u cijem je opisu da urede ovu oblast, niti su razumeli sistinu problematike koju treba resiti. IT usluge se kao mantra ponavljaju u medijima svaki dan, kao da ce svih 7mil. Srba samo time da se bavi, kao da ne postoji ni jedna druga usluzna delatnost npr. medicinske usluge, koje su prikladnije obicnim zenicama i sredovecnim nezaposlenim licima, a itekako su trazeni na listi najtrazenijih poslova EU. Problem je siva zona u IT industriji i virtuelne valute, tu ne vidim da su bilo sta novo ponudili, i start-up kompanije, super je da podrzite jedan Strawberry, i da vam on posle godinu dana ode u Bugarsku jer mu tamo nude vise para, to nije strategija vec kratkovidost, i ne samo oni, 30 IT kompanija je otislo u Sofiju. Why ?
Ortega
Stefke, prvenstveno su otišli u Bugarsku zato što je ona članica EU, a Srbija nije. Inače mi smo jeftiniji i od Kineza, samo su doprinosi za državu ogromni. Irska je na primer ukinula porez za IT kompanije i tako dovela sve vodeće u tu zemlju.
Preporučujem 2
Шошана
ИТ сектор је много заступљен и у електротехничким институтима, али су они најсивља могућа зона ове државе и њих нико не сме да пита за пословање и за плаћање пореза овој држави. Доживотни иу вечити директори ових института користе ИТ сектор ради сосптвеног богаћења убацујућу у уговоре приватне фирме из ИТ сектора које не раде ништа, или беспотребно нуде сцвоја софтверска решења које институти имају одавно развијена. На овај начин се огромне своте новца сливају у приватне џепове ових директора и наравно власника тих малих фирми које обично имају само једног запосленог.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Sta ce nam nacrt, odnosno nova strategije razvoja industrije informacionih tehnologija, ako vec imamo vazecu Strategiju razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija, od 7. marta 2013. godine.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja