Svakoga Hilari Klinton optužuje. I Rusiju i „Vikiliks” i FBI i milione onih koji nisu glasali za nju, a koje je nazvala „vrednima prezira”. Prst nije uprla jedino u one koji su stvarno odgovorni za njen poraz na izborima – u samu sebe, njujoršku i vašingtonsku elitu kojom se okružila i Volstrit čijim je interesima služila.

Donald Tramp je izabran za 45. američkog predsednika na talasu koji je na suprotnu obalu Atlantika već nasukao „bregzit”. Građani su besni ponašanjem elita i žele promene. Buš, Bler, Kameron, Klinton, Obama i razni drugi političari godinama skreću pogled od najširih narodnih masa i zato sada ima da gledaju kako Britanija izlazi iz EU, a Tramp ulazi u Belu kuću.

Svetom vlada samozadovoljna politička, ekonomska i intelektualna elita koja razume narod koliko ga je razumela i Marija Antoaneta. Moćne ličnosti poput Hilari Klinton kreću se samo u krugu laskavaca koji joj puni uši lažima da je najbolja, najpametnija i da sigurno pobeđuju na izborima. Ne uviđajući da studije prestoničkih tinktenkova ne odslikavaju život u Mičigenu ili Pensilvaniji, Demokratska stranka nije shvatila da je Hilari Klinton poslednja ličnost koju sme da nominuje. Ona je zaštitno lice prezrenog establišmenta koje je u Iraku i Avganistanu pravilo karijeru i profite na nafti, dok su ceh podmirili obični poreski obveznici. Iz svetske krize 2008. milioni su ostali bez dobrog posla ili krova nad glavom dok je Volstrit, finansijer kampanje Hilari Klinton, postao još bogatiji.

Zato je i onaj koji ne može da smisli trampizam ipak u utorak izašao na birališta i glasao za Trampa poručujući da više ne može i neće da glasa za navodno manje od dva zla.

Posebno iritira način na koji oni koji vode društvo racionalizuju svoju korumpiranost i greške. Mašu papirima, statistikama i brojevima ubeđujući narod da matematika ne greši, poturaju istraživanja koja navodno pokazuju da „prosvećena” aristokratija zna šta radi i da ako je narod nezadovoljan, onda je – besan. Vašingtonski krugovi vole globalizaciju jer uživaju u dostupnoj i kvalitetnoj robi koju je proizvela gotovo ropska radna snaga sa Istoka i jeftinim kućnim pomoćnicama iz Meksika, ali su propustili da u obzir uzmu perspektivu stanovnika Viskonsina koji je ostao bez posla kada mu se ugasila fabrika i kada je poslao dete u isti razred loše državne škole sa vršnjacima koji ne govore engleski.

Elita, pa i ona američka, toliko je ohola i samozaljubljena da ni u sudaru sa trampizmom nije pomislila da nešto treba da menja kod sebe. Bilo je mnogo lakše satanizovati Trampove birače kao tobože najniži, neobrazovani i jako nezahvalan sloj ljudi koji ne ume da ceni političko zlato poput Hilari Klinton.

Kada je Sanders skrajnut ostao je samo Tramp. Tako je Amerika stigla do trampizma – pogrešnog odgovora na legitimna pitanja. Ko je kriv? Baš oni koji su ga najviše kritikovali.