Rast deonica nekih od najmoćnijih industrija, poput vojne i farmaceutske, nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD možda ima i dublju logiku od puke nade u to da će kandidat Republikanske stranke ispuniti svoja obećanja iz kampanje. Tramp jeste uveravao glasače da će raskinuti veze predsedničke administracije sa uticajnim industrijalcima i njihovim lobistima i srušiti sistem koji oličava njegova poražena protivkandidatkinja Hilari Klinton. Ali, milijarderov prelazni tim je, uprkos tome, ispunjen vašingtonskim insajderima u trgovini uticajem, piše sajt za istraživačko novinarstvo „Intersept”.

Prelazni tim, kakav prave oba kandidata za predsednika Amerike, definiše konkretne politike u raznim oblastima i sačinjava spisak više od 4.000 potencijalnih nameštenika za pozicije o kojima odlučuje prvi čovek SAD, od onih za njegov najuži tim u Beloj kući do nižih zvaničnika zaduženih za vojsku, trgovinu i druge sektore. Taj tim, drugim rečima, razrađuje načelna stanovišta predsednika i određuje sastav administracije koja će ih sprovoditi u delo.

U prelaznom timu Trampa je, između ostalih, Erik Julend, lobista čuvene bankarske korporacije Goldman Saks, koju je novi predsednik koristio u svom poslednjom predizbornom spotu ilustrujući, kako je rekao, „korumpirani politički establišment”.

Tu su i Majkl Katancaro, koji radi za braću Kouk, naftaše i „Volta Diznija” i drugi, koji predstavljaju „Etnu”, „Verajzon” i razne korporacije, piše „Intersept”, kojim rukovodi Glen Grinvold, novinar koji se proslavio razotkrivanjem podataka o zloupotrebama američkih bezbednosnih službi, uključujući i one iz vremena kada je državna sekretarka SAD bila Hilari Klinton.

I „Njujork tajms” piše da su u Trampovom prelaznom timu poznati lobisti dobili priliku da se pitaju za one sektore u kojima su ključni igrači upravo njihovi klijenti.

Malo pre izbora, kako je izvestio „Politiko”, Trampov prelazni tim je održao radni doručak u prostorijama poznate advokatske firme „Bejker Hostetler”. Na njemu su bili lobisti Volstrita, Saudijske Arabije, Južne Koreje, pa i onih koji su zainteresovani za zaživljavanje Transpacifičkog partnerstva, ugovora o slobodnoj trgovini u pacifičkom regionu, čije je usvajanje Tramp obećao da će sprečiti kako bi zaštitio slabo plaćene i obrazovane radnike, ubeđene da im je ta vrsta međunarodnih trgovinskih aranžmana samo naštetila.

Ni Klintonova se u svom prelaznom timu, naravno, nije odrekla usluga lobista, ukazuje „Intersept”. Njoj su se pridružili Ken Salazar i Tom Donilon, dvojica nekadašnjih zvaničnika administracije Baraka Obame koji sada predstavljaju velike pravničke firme.

Tramp je, pre nego što je dobio nominaciju Republikanske stranke, poručivao da se neće oslanjati na superpakove, organizacije koje prikupljaju novac za kandidate, premda formalno nisu vezane za njihove štabove, i koje se sumnjiče da su nešto diskretniji mehanizam za učvršćivanje veza s lobistima i indirektan protok novca njihovih klijenata. Toga se Tramp, podseća „Intersept”, držao dok nije izborio nominaciju, da bi potom prihvatio novac koji su mu prosleđivali lobisti i posegao za strategijama superpakova za obezbeđivanje finansija.

Koliko su veze sa lobistima i ovog puta uticale na politiku jednog američkog predsednika – što će Tramp i zvanično postati u januaru, kada bude primio dužnost od Obame – trenutno se ne zna. Ali, u njegovom prelaznom timu su, na primer, i oni koji su u ime naftaša i drugih iz sektora „prljave energije” lobirali protiv strožih ekoloških propisa i mera za usporavanje klimatskih promena, kao i zastupnici interesa velikih čeličana kojima smeta konkurencija iz Kine.

Tramp je tokom kampanje rekao sve što su oni želeli da čuju: da će povećati proizvodnju nafte, pocepati međunarodni sporazum o borbi protiv globalnog zagrevanja i, uopšte, baciti ekologiju pod noge, te da će obuzdati Kinu, makar i potezima koji bi dve najveće svetske privrede, u doba kada se ekonomska kriza još oseća, uveo u trgovinski rat.

I berze su prvim reakcijama na Trampovu pobedu već pokazale visoka očekivanja od milijardera koji je obećao labavljenje propisa za bankarsko poslovanje, pooštrenih naročito nakon pucanja špekulativnih mehura 2008. godine i početka globalne ekonomske krize.

Najavio je i smanjenje poreza, naročito za imućnije slojeve, u čemu Tramp sledi klasičnu republikansku, za mnoge ekonomiste spornu tezu da će njihovo dodatno bogaćenje izazvati „efekat prelivanja” i na siromašnije građane. Za početak, to bi, kako proračunavaju ekonomisti čiju procenu prenosi „Atlantik”, trebalo da uštedi prosečno oko milion dolara svakom pripadniku najbogatijeg 0,1 odsto Amerikanaca.

Oni s najmanjim primanjima, iz grupa stanovništva koje godišnje ne zarade više od 50.000 dolara, zapravo su većinski, i to s desetak odsto razlike, glasali za Klintonovu, pokazuju postizborna istraživanja. Srećnicima s višim zaradama, uključujući i one čija su primanja veća od četvrt miliona dolara, Klintonova i Tramp su bili gotovo podjednako dragi, ali je republikanac ipak osvojio nešto više njihovih glasova.

Tramp je, kao, uostalom, i Klintonova, vojnu industriju obradovao poručujući da će povećati budžetska izdvajanja za armiju, pa je, kako je javio „Volstrit džornal”, posle vesti o njegovom uspehu porasla vrednost deonica proizvođača oružja. Skočili su, preneo je Rojters, i berzanski indeksi farmaceutske industrije, ne samo u SAD nego i Evropi, jer Klintonova joj je pretila ograničavanjem cena, dok je od Obamine administracije sklanjala gotovinu u inostranstvo kako bi izbegla poreske propise. Sada se, nakon pobede Trampa i njegovih republikanaca, koji su potpuno preuzeli kontrolu nad Kongresom i Senatom, i ta industrija uzda u promenu politike na vrhu SAD.