nedelja, 13.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:57

Čuvar sećanja na podunavske Švabe

Jedinstveni muzej u Evropi posvećen podunavskim Švabama nalazi se u Sremskim Karlovcima
Autor: Višnja Aranđelovićnedelja, 13.11.2016. u 08:05
Стјепан Седер, оснивач Завичајне куће, музеја који верно дочарава живот подунавских Шваба и чува предмете у домаћинству које су вековима користили (Фото В. Аранђеловић)

Sremski Karlovci – Karlovčanin Stjepan Seder osmislio je muzej u znak sećanja na podunavske Švabe, pokrenuo Festival kuglofa i izdaje jedini medij na nemačkom jeziku u Srbiji, časopis „Fenster”. Ipak, kaže da u njegovim venama teče najmanje nemačke krvi.

​Tajna dobrog kuglofa
Stjepan Seder sakupio je i objavio recepte čuvenog kolača vojvođanskih krajeva, poreklom iz Nemačke. Među tim receptima nalazi se i nekoliko onih koje je sam osmislio, a čitaocima „Politike” poklanja jedan tradicionalni za starinski kuglof:Zamesiti testo od 500 grama brašna, oko 100 grama kvasca, potopljeno u 250 grama mlakog mleka, dodati malo soli, 130 grama šećera, isto toliko putera i suvog grožđa, tri jajeta, malo limunove kore.
Testo dobro izraditi varjačom, dok ne postane glatko i dok počne da se odvaja od varjače i odlepljuje od dna suda.
Zatim testo sipati u podmazanu modlu za kuglof i ostaviti da naraste.
Kada naraste, testo premazati razmućenim žumancetom i peći oko jedan sat.
Pečeni kuglof izvaditi iz modle, staviti ga na plitak tanjir i posuti šećerom u prahu.
Služiti uz belu kafu, kakao ili čaj.

„Majka mi je Srpkinja, a otac Nemac rođen u braku Nemca i Hrvatice. Tek mi je pradeda čistokrvni Nemac”, objašnjava Seder, jedan od retkih čuvara kulturnog nasleđe podunavskih Švaba.
Priča nam da u Sremskim Karlovcima i danas živi veliki broj žitelja nemačkog porekla. Tome svedoče prezimena koja se mogu videti u telefonskim imenicima poput Merc, Rajnziger, Muler, Švarc... Međutim, Seder kaže da je malo onih koji uopšte govore nemački jezik.
„Znate, u Sremskim Karlovcima živi oko 15 nacionalnih manjina, a onih koji se izjašnjavaju kao Nemci prema poslednjem popisu svega je 72. Imajući u vidu prezimena na koja nailazimo njih je mnogo više, ali su se s vremenom asimilovali i nisu sačuvali svoj jezik”, priča Seder.
Nije oduvek bilo tako, sve do Drugog svetskog rata Nemaca je bilo oko 12 odsto i držali su do svog nasleđa. U Vojvodini su živeli vekovima. Naselili su Panonsku niziju početkom 18. veka, a u Sremske Karlovce 1739. godine stigle su 52 nemačke porodice. Tu su, priča nas sagovornik, osnovali Švapsko seoce.
„Naseljeni u Panonsku niziju kako bi odbranili Austrijsko carstvo od osmanskog napada, ali i popunili carsku kasu. Sa sobom su doneli i svoje navike, razvijenu tehnologiju, naprednu poljoprivredu…”, upoznaje nas Seder sa podunavskim Švabama.

                                                                    Foto lična arhiva

Posle Drugog svetskog rata Nemci u Vojvodini su proganjani i likvidirani. Većini je konfiskovana imovina, dok su pošteđeni samo pripadnici NOB-a, i oni koji su bili u mešovitim brakovima ili iz njih potekli.

„Ali čak i kada su ispunjavali te uslove imovina bi im bila nacionalizovana. Tako im je, prema podacima profesora dr Nikole Gaćeše, oduzeto oko 600.000 hektara. Oduzimane su im fabrike, manufakture, brodovi, pa su u velikom broju napuštali zemlju i odlazili u Nemački i Austriju. Na taj način države se odrekla visokokvalifikovane radne snage i odličnih poslovođa – dodaje naš sagovornik.

Kako je izgledao život podunavskih Švaba Seder je dočarao u muzeju, Zavičajnoj kući u kojoj je predstavio dom jedne skromne porodice iz druge polovine osamnaestog veka. Tu je izložen autentičan nameštaj, nošnje, ali i alat uz koji su lakše krunili kukuruz, pravili vino, prali veš…

„Kada sam čuo da se prodaje ta kuća, pomislio sam kako će onaj ko je kupi da je sruši. Odlučio sam da je sačuvam, pa sam je uz finansijsku pomoć jednog prijatelja kupio. Budući da su zidovi i podovi od blata, a krov od trske, morao sam da je popravim. Sada je spremna da izdrži još 300 godina – priča Seder, inače pravnik u penziji.
Ovaj jedinstveni muzej u Evropi posećuju đaci koji u Sremske Karlovce dolaze na ekskurziju, štićenici domova za stare, ali i grupe studenata turističkih fakulteta iz Nemačke i Austrije. Stjepanova želja je da dovede vodu do muzeja, a kada finansijski uslovi dozvole napravi i restoran u kojem bi se služili nemački specijaliteti – vajsvurst, fišpan, štrudle, tašci uz nezaobilazno pivo i šnaps, kako se na nemačkom kaže rakija. I naravno, iz lokalpatriotskih razloga – karlovačko vino.

Dok to ne ostvari, pakuje primerke „Fenstera” da ih pošalje put Brazila, Argentine, SAD, Australije i smišlja kako da unapredi Festival kuglofa, na kojem se u proleće izlažu antikviteti, umetnička dela, vina i, naravno, kuglof.


Komentari50
c453a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

smiljka vlagina
Gospdine Seder 1/Ko mi ubi oca 50.tih godina jos cujem mamin jauk na grobu oca? Gospodine seder ; 2.Ko je za vreme hitlerove vladavine tukao Kolarevice (Znas Milasu Kolarevic)i druge srbe bodljikavom zicom u dvoristu danasnje opstine? 3.Ko je za vreme hitlerove vladavine skupljao srbe u sabornu crkvu Karlovaca i slao ih u zloglasne logore? 4, Da li u zavicajnoj kuci Karlovaca cuvas uniformu hitlerove vojske koju su tvoji Sederovi nosili i to spada u vasu tradiciju 5. Srbi su naucili da pravdaju, al ti sada nama sipas so na ranu. Geni su cudo to mi je poznato Karlovci su srpski gad i niko vam nebrani nista al vasu tradiciju negujte u vasim kucama Moj bol koji su mi naneli tvoji preci je ogroman zbog mog oca kojeg i nepamtim i bol mnogih drugih srba Karlovcana (Milade Karlovcanke i dr. ) je i tvoja sramota jel svojim ponasanjem kopas po ranama I opet Geni su cudo
Игор Г.
"Леон Давидович, Сале Земунац" Износите нетачне чињенице не би ли умањили број протераних. Несумљиво да је било доста присталица нацизма међу Подунавским швабама, било је и међу Србима, Љотић, Коста Пећанац. Није спорно ни да су сарадници окупатора и дирекни учесници, само ако су злочинци а не тек моболисани, морали бити суђени и осуђени. Не сме се заборавити да је у то време легализована отимачина свега и свачега од стране припадника Личких, Крајишких и иних не србијанских дивизија. Напослетку Тито је колонизацијом начинио прво етничко чишћење са простора Хрватске. Како је рађено све се вратило као бумеранга с Косовом крајем 90-их. Јадан је народ који баштини логоре, етничко чишћење и масовне гробнице. Не дичите се сличношћу са нацистима, бољшевицима и усташама.
Леон Давидович
Све поруке Игора Г. су антисрпска мржња. Џаба је рећи да је прогон Немаца 1945. био одлука снага антихитлеровске коалиције и да Југославија ту није никаква посебност.А оне који су пак ратовали против 7. СС дивизије или памтили њене злочине над цивилима тешко би неко и уверио у разумевање према Немцима. Што се мене лично тиче познавао сам више домаћих Немаца што из мешовитих породица што чистокрвних и још у доба школовања и касније у послу и сви су били добри људи и добри другови Добро су долазили и за пословне везе са Немачком као пре свега природни познаваоци немачког језика итд. И увек се можемо вратити узроку свег тог зла у страдању народа и то ће увек бити једно име Адолф Хитлер.
Preporučujem 0
Beogradjanin Schwabenländle
@ Сале земунац, много се " трудите " , а ништа не знате, само половично знање, и то не само око овог чланка. Само Ви пишите кад волите да пишете, а истина и чињенице изгледа баш и нису тако важни за Вас. Adio !
Сале Земунац
Коначно решење о Немцима и Немачкој је донето на Потсдамској конференцији 1945. године. Ту је одлучено о поступању са Немачком и Немцима широм Европе. Учествовали су Стаљин, Труман и Черчил, кога је заменио Атли после избора у ВБ. Иначе у Југославији је било, по попису из 1931. године, 500 хиљада Немаца. Од тог броја 250 хиљада је побегло са немачком војском 1945. године. По попису из 1948. године у Југославији је било 55 хиљада Немаца. У саставу немачких оружаних снага погинуло је 38 хиљада Немаца из Југославије. Да се разумемо и мени је жао људи, који су морали да напусте своје домове, а нису ниједним својим поступком то заслужили, али таква је била политика према свим Немцима широм Европе после завршеног рата. Сећате се из историје да је све почело са Судетима и одузимањем од Чехословачке, јер су тамо Немци били већина. После рата сви судетски Немци су протерани.
Nemački novinar- slavsta u penziji
Navodi Saleta su dosta tačni. Zaboravio je da pomene, da se veliki broj Podunavskih Švaba dobrovoljno, posle članstva u zloglasnom Kulturbundu (Kulturnom savezu) odmah posle okupacije Jugoslavije, pristupio još zloglasnijoj SS Diviziji "Princ Ojgen" (Prinz Eugen) Njihovi zločini su poznati. Sale greši u navodu o Postamskoj konferenciji. Orobljenim zemljama (Poljskoj, Čehoslovačkoj itd.) je bilo dozvoljeno proterivanja tamošnjeg stanovništva nemačkog porekla u Nemačku, Jugoslaviji nažalost NIJE. Tito je ipak poterao veliki broj Švaba. Malo je bilo onih koji se nisu ogrešili o druge narode u Vojvodini. U logorima je umrlo oko 40.000 Švaba- uklj. žene i decu u borbama Vermahta i SS divizije Pinc Ojgen protiv Rusa i partizana, poginulo je oko 50.000 Švaba. Koliko su oni pobili Srba i drugih naroda, nikada nije zvanično tačno utvrđeno ali svakako više nego što je pobijeno Švaba. Oni su od Nemačke dobili ogromne odštete i danas i potomcvi dobro žive, ali to zahtevaju i od Srbije!
Preporučujem 2
Леон Давидович
Овде нико не помиње једну јако важну ствар, а то је да је највећи део Немаца цивила отишао још заједно са немачком војском. Остао је само део Немаца, а онда су и ти углавном прогнати. Колективно кажњавање Немца било је 1945. присутно у целој Европи и Југославија ту није била никакво изузеће.Забележени су случајеви у Априлском рату где се Немац бори против Немца окупатора. Али са доласком окупатора већина војно способних прешла је на страну Хитлера и зчогласна 7. СС дивизија најбољи је пример. Један дечак из околин Б. Петровца оставио је овакво сведочанство. Када су се пред крај немачке офанзиве Вајс 1 српске избеглице почеле враћати из снежних планина његова породица наишла је на два Немца поред пута. Били су домаћи Немци и говорили су српски. Нудили су чоколадице, али сви су од њих окретали главе. Рођак овог дечака дечак рођен 1941. пружио је ручицу и узео чоколаду. Немци су рекли "Овако ће и нашу децу прогонити". Показали су избеглицама куда да иду како не би страдали од Немаца.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja