petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 12.11.2016. u 21:05 Ivana Albunović

Tri klanice čekaju izvoz za Kinu

U Kragujevcu očekuju da će kineska kompanija CMEK, sa kojom pregovaraju već godinu dana, početi otkup i preradu junadi
Шумадија би могла годишње да извезе 50.000 тона јунетине у Кину (Фото Д. Јевремовић)

Srbija bi mogla da dobije šansu za izvoz junećeg mesa u Kinu ali tek pošto kineske vlasti i zvanično objave da tri srpske klanice – „Neoplanta”, „Đurđević” i „Juhor” ispunjavaju uslove za plasman na to tržište.

Ta vest bi konačno mogla da aktivira memorandum o saradnji koji su pre više od godinu dana potpisali grad Kragujevac i kineska kompanijom CMEK o izvozu najmanje 50.000 tona junećeg mesa godišnje sa područja Šumadije. Tada je objavljeno da su predstavnici te kompanije ozbiljno zainteresovani za ulaganja, da nameravaju da grade klanicu i organizuju otkup junadi za izvoz u Kinu. Osnovano je i srpsko-kinesko preduzeće za otkup stoke, ali se do danas ništa nije dogodilo. Kragujevačke vlasti sada najavljuju da bi u srpskim klanicama koje su dobile sertifikate CMEK radio uslužno klanje životinje iz otkupa od domaćih proizvođača i dalje organizovao izvoz.

Ako Srbija namerava da iskoristi ovu šansu moraće da krene praktično od nule i uveća proizvodnju junadi za najmanje 60 odsto, poručuju stručnjaci iz sektora agrobiznisa. Čak i ako se izuzme daljina tržišta, pitanje konkurentnosti cene našeg mesa i manjak stoke taj ambiciozni poduhvat mogao bi da bude ostvariv samo uz potpunu podršku države i bankarskog sektora. Količine mesa kojima trenutno raspolažemo su male za potrebe Kine, a stočari teško mogu da se upuštaju u ozbiljne investicije ukoliko nemaju sigurnog kupca i dugoročne garancije.

– Godišnje proizvedemo oko 85.000 tona junećeg i goveđeg mesa. Trenutno ne raspolažemo tolikim količinama za izvoz. Eventualno bi i mogli da prikupimo, ali bi domaće tržište ostalo u deficitu. To je daleka destinacija, kako bi se kompenzovali troškovi transporta? Pitanje je da li možemo da obezbedimo i kvalitet i kontinuitet i da se sve to ne svede na jednu isporuku – kaže analitičar Vojislav Stanković. On ističe da EU nedostaje oko 300.000 tona mlade junetine godišnje i da bi za Srbiju to bio rentabilniji posao.

– Moramo da počnemo da finansiramo izvozne programe. „Peti čerek” će ostati na domaćem tržištu. Prvi bi mogao da bude kako ispuniti kvotu za bescarinski izvoz junećeg mesa na tržište EU – ističe naš sagovornik.

Kakva nam je početna pozicija u trgovni sa Kinom jasno pokazuju podaci Ministarstva trgovine prema kojima 2015. godine na to tržište nije otišao ni kilogram mesa iz Srbije. Ove godine izvezeno je svega sto tona i to – svinjskih iznutrica.

Studija FAO i OECD-a o proizvodnji i potrošnji mesa u narednih 25 godina ukazuje da će realan rast potrošnje imati samo Kina i pojedine države severne Afrike, dok se u EU prognozira stagnacija potrošnje. Najveće količine goveđeg mesa Kina uvozi iz Australije, Novog Zelanda i Urugvaja. Nedavno je ukinuta trinaestogodišnja zabrana uvoza ove vrste mesa iz Amerike i Kanade ali po pisanju kineskih medija rigorozne kontrole su i dalje na snazi. Da li u takvim okolnostima postoje realne šanse da se poveća proizvodnja u ovoj strateškoj oblasti i iskoriste nove mogućnosti?

– Stanje u govedarstvu je teško i to je posledica turbulencija u proizvodnji i plasmanu mleka. Izvoz junećeg mesa takozvanog „bebi-bifa” u EU je na nivou statističke greške, odobrena kvota od 8.700 tona praktično je samo okrnjena – kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Kako objašnjava, polovina srpskog izvoza svela se na izvoz žive stoke i to teladi, tako rasprodajemo svoj potencijal i ne koristimo mogućnosti za uvećanje vrednosti proizvodnje kroz plasman govedarskih proizvoda na strana tržišta.

– Ako već postoji interesovanje kompanija iz Kine znači da su oni prepoznali naše mogućnosti. Isto je i sa EU, ali izgleda da samo mi to ne vidimo – kaže Mihailović ističući da bi realizovanje bar dela planova bila šansa za novu podelu rada u zadrugama koje su u zlatno doba proizvodnje junećeg mesa bile nosilac posla.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku na kraju 2015. godine Srbija je imala oko 470.000 grla muznih krava i steonih junica, što je potencijal za uzgoj oko 360.000 grla teladi koja se mogu koristiti za reprodukciju i tov.

– Kada je reč o količini junećeg mesa za koje nam se pruža prilika da isporučimo u UE i Kinu potrebno je da proizvedemo oko 250.000 grla junadi, što je rezultat iz 1991. godine. I u postojećim uslovima iz domaće proizvodnje može, za početak, da bude obezbeđen dovoljan broj grla teladi za tov, ali ako se smanji sivo tržište – smatra Mihailović.

Komentari8
3aa35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dijaspora DiplIng
Njemci izvoze ogr.kolicine svinjske glave noge .koze sa masnim slojevima i neke unutrasnjice(Koliko se sjecam iz novin.clanka srce i bubrezi )odn,Pilece drobnine sa nogama to su svi g.n namirnice kod njih se slove kao specialiteti!Nesto drugo!Kod nas u blizini m.o. Otvorili 2 Biotrgovine,Sirbija (Vojvodina))zbog manjkavosti sredstava bez da su svesni uzgajaju "Bioprodukte "koji kod nas duplo i vise kostaju.od industrijskih.Srbija nece moci konkurirati sa EU ind.uzgajacima za dogledno vreme ali zato sa bioproduktima!
goran
ovde je samo pitanje cene koju kinezi mogu da ponude.a znamo da oni ne mogu da ponude korektnu cenu.jednostavno kina ima bar petinu stanovnistva a to je oko 250miliona koja je polugladna,hoće reći da nikada nisu i nece probati a verovatno ni videti kvalitetno junece meso kako moze u srbiji da se proizvede.slična je priča i sa jagnjetinom,kao prica hoće kinezi nasu jagnjetinu,hoće ali po ceni od 10evra po jagnjetu,odnosno da bude ekonomski isplativije od raznoraznih biljaka,pirinca i ostalih trava kojima se 90% ovog naroda hrani.dodao bih tu jos neke stvari ali tada mi sigurno ne bi objavili ovaj komentar.zato je najpametnije okanuti se te price sa kinom i raditi ono sto smo radili kada smo bili ozbiljna drzava.pa mi smo jos 1899.brendirali jagnjetinu i prodavali je austrijancima po paprenim cenama.zapad zna sta je kvalitet i bez problema hoće i može to da plati.pricam iz ličnog iskustva jer sam prodavao jaganjce austrijancima i italijanima,nisu pitali za cenu...
Vladimir P.
Neoplanta je vec prisutna sa svojim proizvodima u Kini i veoma mi je drago sto je tako.
novosadjanin
Prisutna jedino ako racunas pastete koje poneki nas turista odnese sa sobom u koferu. Njihove proizvode ni ovdasnji malo bolje stojeci kupci ne uzimaju u ruke.
bosa s
Kinesko trziste je preambiciozno za ovakve proizvode i za kapacitete Srbije. Fokusirajte se na loklno i regionalno trziste i najdalje Evropu. Ovakvi planovi su dokaz loseg planiranja.
Zoja
Prvo, ovo su price za narod. Drugo, osim mozda strateskih investicija, kineski predsednik/premier se ne bavi ugovaranjem uvoza par stotna/hiljada tona mesa, to rade privatne firme, trgovci. Protokol o saradnji je neformalni dokument. Ovo sve izgleda kako mali Perica zamislja biznis i medjunarodnu saradnju, sudeci po onoj recenici: "molicu kineskog premijera da kupi od nas..."

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja