sreda, 24.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.11.2016. u 22:00 Dragan Vukotić

​Iskušavanje đavola

Pre pola godine, na istom ovom mestu, napisao sam da je ravno utopiji očekivati da bilo ko sem Hilari Klinton osvoji demokratsku predsedničku nominaciju. O tome mi je, zapravo, govorilo nekoliko liberalnih američkih intelektualaca, tradicionalnih glasača Demokratske stranke, koji su sa gađenjem isticali da je politička mašinerija dinastije Klinton toliko jaka da nekompromitovani kandidati poput Bernija Sandersa ili, recimo, Elizabet Voren nemaju apsolutno nikakve šanse. Nekoliko meseci kasnije i par dana uoči izbora Amerika nije izgledala ništa drugačije. Miholjsko leto na najboljim svetskim univerzitetima uveliko je bilo u znaku pravljenja dugoročnih analiza „dana posle”, nakon što, naravno, Hilari postane predsednica. Na katedrama Kolumbije i Harvarda uočio sam manjak entuzijazma za kandidatkinju demokrata, ali su neki tvrdili da će ipak „zapušiti nos i glasati za nju”, dok pojedini nisu mogli čak ni to... Nije, međutim, bilo zbora jedino oko stava da će bauk zvani Donald Tramp biti pobeđen i poslat na đubrište istorije, gde mu je i mesto. A onda je svanuo 8. novembar.

NAKNADNA PAMET: Ko je pratio prebrojavanje elektora po saveznim američkim državama i sve izvesniju Trampovu pobedu, mogao je da se zabavi posmatrajući kako na delu izgleda izigravanje generala posle bitke. Analitičari različitih fela koji su se smenjivali u studijima najmoćnijih televizija u SAD reterirali su gotovo trenutno. Odjednom su se setili svih elemenata koji su ukazivali na to da su Amerikanci besni na establišment i da su željni novih lica na velikoj sceni. Neistina. Ko je iole pratio ovu prljavu, ali uzbudljivu kampanju zna da u vodećim listovima i televizijama niko nije dovodio u pitanje dolazak još jednog pripadnika klana Klinton u Belu kuću. Slično je i sa ispitivačima javnog mnjenja i kladioničarima – Hilari Klinton je bila „zicer”, a ko je uložio pare na Donalda Trampa sada zadovoljno trlja ruke. Još jednom se potvrdilo da stvarni život često nema mnogo dodirnih tačaka sa elitnim redakcijama i  univerzitetskim aulama i da istinski društveni procesi i ideje, često neizgovorene, struje daleko ispod slojeva udobnog ćaskanja istomišljenika na „Tviteru”.

Američki birači iznenadili i domaću i svetsku javnost
(Foto: Rojters/Aron Džozefsik)

A ŠTA SE ZAISTA DOGODILO: Uzrok za nastupajuću eru „trampizma” valja tražiti u nedostatku unutrašnje snage Demokratske stranke. Ukratko, demokrate kao da nisu ni pokušale da se odupre pritisku Klintonovih. I kao što precizno primećuje novinar Glen Grinvald, potpuno je bezvredna svaka analiza izbornog poraza koju tabor demokrata bude sprovodio – ukoliko ne bude počinjala i završavala sa unutrašnjim preispitivanjem. Upravo su Berni Sanders i Donald Tramp, svako sa svoje strane političkog spektra, najautentičnija pojava izbora 2016. Demokratski establišment, odlučan da se noktima drži za privilegije koje im očuvanje statusa kvo obezbeđuje odlučio je da zatvori oči i uši za sve glasniju podršku fenomenu Sanders i da u ring pošalje jednu od svojih – Hilari Klinton. Vera u njenu pobedu zasnivana je na pretpostavci da ne može proći gore od osvedočenog šoviniste i populiste kakav je Donald Tramp. Iako po mnogo čemu slični, doskorašnji ljuti protivnici od početka su imali jednu bitnu razliku. Harizma, to jest njen nedostatak, doslovce se prelivala preko malih ekrana u dnevne sobe potencijalnih glasača. I dok je Klinotonova za većinu Amerikanaca do kraja ostala udaljena figura, paket aranžman marketinških stručnjaka, Tramp je obilato koristio direktan jezik uvreda koji su, ispostaviće se, neki birači ipak prihvatili. Posle prve velike pobede, one za republikansku nominaciju, medijskim stručnjacima koji su ga savetovali je poručio da ne mu ne pada na pamet da se menja i na „Tviteru” napisao: „Ja sam ono što sam.” Kao i mnogo puta u savremenoj političkoj istoriji potvrdilo se pravilo da je verovatno najvažniji element kod donošenja važnih odluka percepcija i da su utisci ti koji nezavisno od suštine formiraju svest. Na tom fonu pomalo groteskno izgleda nastojanje milijardera sa Menhetna da se predstavi kao otpadnik od establišmenta koji mu je u suštini sve dao. Sada kad je sve gotovo mehur od sapunice se raspukao i, ako je iko sumnjao, jasno mu je da Donald Tramp ne može biti Robin Hud. Lobisti i predstavnici korporacija na čije savete planira obilato da se oslanja kao da su ispali iz šinjela Hilari Klinton i njene lukrativne fondacije.

DVA ČOVEKA: Scena je i dalje poprilično nadrealna. Barak Obama i Donald Tramp sede zavaljeni u foteljama Ovalnog kabineta Bele kuće. Dva sveta kao da nikad nisu bila bliža. Jedan rafiniran, obrazovan na vrhunskim svetskim univerzitetima, slatkorečivi medijski superstar i drugi prenaglašeni milijarder bez manira, pravi predstavnik stereotipa o samozadovoljnom američkom bogatašu. Govor tela i način komunikacije odaju utisak da je reč o dva paralelna univerzuma koji se nigde ne ukrštaju. To je, međutim, varka, politička fatamorgana. Nekome to može zazvučati jeretički, ali i Obamu i Trampa je na površinu izbacio isti talas, to jest želja građana za promenom. I jedan i drugi su doživljavani kao spoljni glasovi izvan sistema koji će u paramparčad srušiti njegove zarđale delove. Hilari Klinton je istovremeno oduvek percipirana kao šraf u toj škripućoj konstrukciji.

Ovo su, međutim, izbori apsurda, vreme kada se ostvaruje nemoguće. Barak Obama, posle dva mandata, odlazi u istoriju kao izuzetno popularan predsednik. No ipak, svesrdna podrška koju su i on i njegova porodica dali Klintonovoj nisu mnogo pomogli. Ruralna belačka klasa koja je 2008. podržala Obamu ove godine je izglasala Trampa. Teško da je onda ovde reč o ubeđenim rasistima.

GDE SMO TU MI: „Bregzit” i Trampova pobeda izmenili su u razmaku od samo nekoliko meseci politički pejzaž zapadnog sveta više nego za prethodnih nekoliko decenija. Pažljivim analitičarima je dovoljno da prislone uvo na tlo i da iz daljine čuju galop nadolazeće konjice. A ona u Evropu donosi vonj nacionalizma, zatvorenih granica, zidova i lova na veštice, unutrašnje i spoljne neprijatelje... Zato bi valjalo da oni koji se ovde raduju sve izvesnijem dolasku ekstremne desnice na kormilo Evrope uzmu u obzir jedno pitanje: u kojoj će se kategoriji u tom slučaju naći slovenski narodi. Mislite o tome.

Komеntari22
c5afd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Upravo je navijacki ton americkih "mainstream" medija i prognoza univerziteta iz Ivy-League pokazala da su izbori bili obicna namestaljka. Tipovalo se na Klintonku jer je ona vezana za big business, za Wall Street i, posebno, za Sorosa. Racunica je verovatno bila da ce se javnosti pruziti iluzija o novim perspektivama time sto ce u SAD prvi put u istoriji predsednik biti zena. Medjutim, njena vlastohlepivost i srebroljublje bili su suvise upadljivi, njena ratnohuskacka politika posmatrana je sa zabrinutoscu, a kad je izbio skandal sa mejlovima, shvatili su i njeni finansijski sponzori da je djavo odneo salu i da je bolje da se okrenu njenom protivniku i (bivsem?) prijatelju Trampu kada su vec pustili Sandersa da padne. Karte se ponovo mesaju. Partija se nastavlja. Igra se i sa nacionalistickim ulogom. The show must go on.
Spasko
Da primetim Prenaglaseni milijarder bez manira ako mislite na g.Tramp The Kew Forrest scool,Whurton Scholl New York Militery Fordnam Academy bas i nije kako zelite predstaviti.
belen
Šta znači ta odurna fraza „vonj nacionalizma i zatvoirenih granica“. Da li nacionalizam mora uvek biti loš i da vonja, a da su globalizam i kosmopolitizam pozitivni po sebi? Da li zatvorene granice moraju da budu automatski loše? Da li autor drži vrata svog stana i automobila otvorenim i u kuću prima svakog, jer u suprotnom to meni vonja na njegov rasizam? Pametni narodi i države treba pametno da kombinuju zatvorenost i otvorenost. Autor je takođe zarobljenik selektivnog i priprostog tumančenja istorije što se vidi po komentaru o mogućoj sudbini slovenskih naroda, što znači da on samo vidi da se iza brda pomalja nekakav novi Hitler i nkako drugačije. Stvari su se veoma promenile i nemojte stalno mahati tim baukom fašizma i Hitlera, to je velika i demagoška laž jer za vas svaki poziv na odbranu Evrope znači fašizam.
Milo
Autor Trampa naziva "osvedocenim sovinistom", iako to nigde nije osvedoceno. Nazivaju ga i homofobom, iako nikad nije bilo kandidata koji je vise pro LGBT od njega, u istoriji americkih izbora. I dokazanim seksistom ga nazivaju, jer sude na osnovu kriterijuma po kom su svi alfa muskarci seksisti. Nije fer proglasavati ga bez manira, jer bez primera to zvuci samo kao ponavljanje americkog medijskog narativa. Nije tacno ni da Obama odlazi kao "izuzetno popularan" predsednik, osim mozda u tim univerzitetskim krugovima koji su bili ubedjeni u pobedu Klintonovke. A sta ce sa nama u Evropi biti, ne znamo, ali Srbima mnogo gore ne moze biti. Od sad cemo, sva je prilika, sve slobodnije disati.
Божидар Митровић, доктор правних наука
Драгана Вукотића памтим по неким добрим текстовима. Мислим да сам у једном коментару чак изрекао њему лично похвалу. Храбро је признао да је пре пола године дао погрешну процену. То и доликује роду са јуначког Чева. Али све остало нема узрочно последичне везе. Новинару нико није замерио што је пре погрешио јер су сва предвиђања могућа грешка. Али је морао дубље проанализирати узроке дебакла "клинтонових" као корумпираног естаблишмента. Ево у пар речи: они који су гласали за Трампа гласали су против банкСтера - банкара који су уништили производњу у САД! Погледајте цене бакра како скачу. Е али новинар види ту не банду банкара и економске разлоге него нуди фразе "национализма". Замислите се: лист Политика је такође естаблишмент у малом забрану! Мењајте нешто. Тражите таленте. Пустите Бранка Драгаша да коментарише. А не стерилне Погледе дежурних квази политтехнолога. Доста еставлишмента! Где је српска производња, археолошки туризам, извоз, извоз а не продаја свега, а најчешће "себе".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja