petak, 26.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:11
LOVAČKA PRIČA

Gospodari Zmajeve reke

Srndać je bio na desetak metara od mene, ali nisam podigao pušku, nisam imao srca. To je svet koji poštujem, a izgleda i oni mene jer sam se ovde sa medvedom mimoišao na pet metara i svako je produžio svojim putem, bez svađe i rasprave – veli Dušan Broćić, lovac iz Guče
Autor: Gvozden Otaševićponedeljak, 14.11.2016. u 16:00

Zmajeva reka na Čemernom – Mlada krmača tek se beše oprasila i osmoro mladih, samo je tri dana kako su se ispilili, trčkaralo je za majkom kroz jesenje lišće na Čemernom, čekajući da im „podeli” ručak. Spustila se u nepristup, u dnu strane koju ljudska noga ne može da savlada, spremna da ukoliko oseti uljeza u blizini odmah skoči.

Ostavljajući tu divlju porodicu vraćali smo se uzbrdo, pa kroz hranilište, stopu po stopu jer se brže ne može. Dragan Đurašević je odjednom pustio korak požurujući nas, pokazavši glavom na kapitalca, krupnog i nervoznog, kako nas posmatra sa uzvišenja, udaljenog dvadesetak metara.

– Ljut je, kopa nogama, ne treba ga dirati – reče putovođa upola glasa i pohita.

Kad smo se domogli sigurnog terena, Dragan priča da vepar ima, može biti, oko 160 kilograma, bez sumnje je gospodar svoje zajednice i Zmajeve reke. U tom čoporu, kaže, živi oko 38 svinja sa mladima, snimljenih telefonom.

– Ova krmača prasila se i proletos u martu, kad je imala sedmoro. Pre tri dana oprasila se baš u onom lišću gde ih sad doji, oba puta nije udavila ni izgubila nijedno – opisuje Đurašević, koji iz ivanjičkog sela Luke dolazi u ovaj zaselak Gornjeg Dupca, da bi hranio divljač.

Prst upire u visove Čemernog, južno od sela:

– Ovaj, nama najbliži je Mrčajevac od 1.319 metara. Tu izvire Zmajeva reka, prolazi ovde ispod i uliva se u Lučku, a ova u Moravicu.

Narod, kojeg inače nema, svojoj reci je skratio ime u Zmajevac, a dva narodna naziva ima i druga nepredvidiva bujičarka, što izvire na suprotnoj strani iste planinske padine i putuje do Lučana: Bjelica ili, ređe, Belica.

Rajskim surdupima i šumom – bukva i smrča uz gdekoji grab i jasen – gazduje Lovačko udruženje „Dragačevo” (osnovano 1902), sa ukupnom površinom od 45.345 hektara, produktivnom 42.000, korisnom za svinje 10.000 a za srneću divljač 15.000 hektara.

– Ovde se slobodno kreće oko 600 srna i 80 svinja, a za ovu sezonu predviđen je odstrel 34 svinje i 32 srndaća. Godišnja članarina za članove je 9.000 dinara i oni ne plaćaju odstrel – pripoveda Miodrag Ćurčić, upravnik lovišta.

Zmajeva reka je najjužnija tačka opštine Lučani, čak 30 kilometara udaljena od Guče, kroz useke i gudure. Na obali, pored gorskog druma, otisnute su stope srndaća i svinje iako nagib izgleda nesavladiv, oko 75 stepeni. Zverke to lako prebrode pa drugi putovođa, Dušan Broćić iz Guče, besedi kako mu se nekad učini da srndać može da se uspenje i pod uglom od 90.

– Jedan je bio na desetak metara od mene ali nisam digao pušku, nisam imao srca. To je svet koji poštujem, a izgleda i oni mene jer sam se ovde sa medvedom mimoišao na pet metara i svako je otišao svojim putem, bez svađe i rasprave – veli Broćić.

Pravi, najbolji lovac u Zmajevoj reci zove se – vuk.

– Kad ostala divljač miruje zbog nevremena, on neumorno lovi, koristi njihovu neopreznost. Glavna poslastica mu je lovački pas, njega će zaklati uvek pre nego srndaća, ako već može da bira. A u čoporu, za širenje familije zaduženi su jedino glavni mužjak i njegova izabranica, dok svi drugi samo paze na mladunce.

Broćić nas vodi do zatvorene čeke u Zmajevoj reci, na jednom izbrešku okruženom šumom. Drveni vidikovac s kojeg se lepo vide visovi Čemerna bio je neophodan lovištu kroz koje se muvaju medvedi, vukovi i divlje svinje. Odatle lovac posmatra brojno i zdravstveno stanje divljači, a može i da zanoći jer baš tada šuma oživi pošto rečene vrste u poteru za plenom kreću tek od sumraka.

U selo smo se vratili takođe džipom, na okrepu, a u naseobini od 94 kuće i 204 duše okupilo se više naroda nego što ima Gornjodupčana. Bar stotinu lovaca pristiglo je iz svih sela Dragačeva i još dva puta toliko namernika jer je, beše subota, ovde svečano otvaran Lovački dom koji nose ime „Milenko Rudinac”, po narodnom tribunu i meštaninu (1953–2015) koji je cela veka nastojao da ovo lovište postane zajednička tekovina zavičajaca, i prostor kojim će se ponositi.

– Dragačevo u šest svojih društava ima 550 lovaca, i stotinu lovnih objekata, uključujući i fazaneriju u Vranjici. Sve što na ovaj način budemo ulagali u naš kraj vratiće nam se višestruko – kazao je na otvaranju Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga.


Komentari2
e69bb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ненад Б. Башта
Mиленко Рудинац, имао сам част да познајем и привилегију да будем у друштву тог великог Човека.
Vida
Pozdrav lovcima koji cene i cuvaju prirodu, koji zimi prehranjuju divljac, koji triput razmisle pre no sto opale, kojima je lov drugarska setnja kroz prirodu a ne pohlepa za mesom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja