nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:59

Začetnik „proze novog stila”

U Trsteniku, na književnoj manifestaciji „Savremena srpska proza”, održan je okrugli sto o stvaralaštvu akademika Dragoslava Mihailovića
Autor: Zoran Radisavljevićnedelja, 13.11.2016. u 14:00
Драгослав Михаиловић (Фото: Танјуг/С. Радовановић)

Trstenik–U Narodnoj biblioteci „Jefimija”, u Trsteniku, u okviru književne manifestacije „Savremena srpska proza”, koja se održava 33. put, upriličen je okrugli sto o stvaralaštvu akademika Dragoslava Mihailovića (1930), našeg poznatog pisca, pod naslovom „Svi putevi vode ka stvarnom”.

Mihailović je autor kultnih dela: „Frede, laku noć”, „Kad su cvetale tikve”, „Petrijin venac”, „Uhvati zvezdu padalicu”, „Zlotvori”, „Čizmaši”, „Kratka istorija satiranja”, „Jalova jesen”, „Crveno i plavo”, „Treće proleće”, „Majstorsko pismo”, „Gori Morava”, „Lov na stenice”, „Goli otok” (I–V)...

U svojim pričama, romanima i dokumentarnoj prozi, ističe Mihajlo Pantić, Dragoslav Mihailović iscrpno tematizuje nemoć čoveka da se odupre tragičkom pritisku istorije i ideologije, time temeljno određujući neorealistički poetički tok moderne srpske književnosti, u kojem pripovest „Kad su cvetale tikve” (1968), zauzima centralno mesto. Život dat u elementarnom vidu, još češće unižen i neostvaren, pun trpljenja, zla i patnje, i to iz razloga koji se ne daju uvek racionalizovati, kojim žive Mihailovićevi junaci, čini podlogu za razvijanje tragičkih vizija ljudskog postojanja. Koristeći se različitim jezičkim kodovima, od gradskog slenga, do dijalekatskih idioma, i primenjujući celu skalu narativnih postupaka, od skaza, preko dokumentarnosti i snižene (infantilne ili redukovane) tačke gledišta, do objektivizujućeg, hroničarskog opisivanja zbivanja, Dragoslav Mihailović stvorio je poseban, prepoznatljiv tip pripovetke, paradigmatičan za jednu poetičku stranu srpskog pripovedanja u drugoj polovini XX veka.
Jovan Delić je govorio o lirskom, poetskom, porodičnom romanu „Gori Morava”, smatrajući da bi ovo delo, vrednosno, trebalo staviti uz rame s glasovitim knjigama „Kad su cvetale tikve” i „Petrijin venac”. Nigde tako, kao u ovom romanu, Mihailović nije združio snažne emocije i tragične sudbine svojih junaka, sa humorom i groteskom. Samo je u nekim svojim najboljim pripovetkama tako uspelo iskoristio dečju psihološku i frazeološku tačku gledišta. Nigde tako, kao u ovom romanu, Mihailović nije dočarao nemogućnost prave, duboke i neposredne komunikacije među decom i ljudima, posebno među najbližima. Porodični roman se preobražava u „knjigu mrtvih”, pa otuda poenta kao pitanje: „Čija to duša ovuda tumara”?
Svaki novi razgovor o Dragoslavu Mihailoviću, naglašava Marko Nedić, s razlogom, započinje isticanjem neporecivog značaja koji je njegova proza u evolutivnom i poetičkom smislu imala za promene i razvoj srpske proze krajem šezdesetih i tokom sedamdesetih godina prethodnog veka. S nekoliko pisaca svoje književne generacije (A. Tišma, S. Selenić, Ž. Pavlović), i jednim brojem mlađih proznih stvaralaca, začetnik je jednog od nesumnjivo najvitalnijih tokova novije srpske proze – „proze novog stila”, ili stvarnosno-kritičke proze, kojim je na modernim poetičkim premisama obnavljan, revitalizovan i nastavljen središnji pravac srpske proze započet u drugoj polovini HIH veka, u kojem je priča o neposrednoj stvarnosti ispisivana sredstvima optimalno prepoznatljivog narativnog rukopisa. Njegove tri knjige iz tog vremena, pripovedačka zbirka „Frede, laku noć”, i romani „Kad su cvetale tikve” i „Petrijin venac”, nesumnjivo su doprinele krupnim promenama koje su se dešavale u srpskoj književnosti, posebno u njenoj prozi, posle talasa njene radikalne modernizacije, krajem pedesetih, i početkom i sredinom šezdesetih godina.

Objavivši prve knjige, krajem šezdesetih godina prošlog veka, objašnjava Radivoje Mikić, Dragoslav Mihailović je naišao na vrlo lep prijem i kod čitalaca i kod kritike. A to može da znači samo – da se ovaj pisac pojavio u trenutku kad kao da se čekalo na njega. Pripovetke i romani sa tematikom vezanom za Drugi svetski rat, kao da više nisu privlačili veću pažnju, dok su predstavnici različitih struja modernog proznog izraza, na jednoj strani, uplovili u neku vrstu hermetičnosti, a, na drugoj strani, u ponavljanje onoga što je avangarda između dva rata već uvela kao književni eksperiment. Otuda je pojava pisca koji i sam donosi vrlo velike i važne novine, prevashodno u tehnici pripovedanja, ali koji, ni po koju cenu, ne želi da zlostavlja čitaoca, koji, uz sve to, nastoji da podlogu za tragičko viđenje ljudske sudbine pronađe u sferi svakodnevnog života, tzv. sveta socijalno/kulturne periferije. A kad je Mihailović počeo da objavljuje knjige svoje dokumentarne proze pod naslovom „Goli otok”, njegove pripovetke i romani su dobili dodatnu vezu sa onim oblicima ljudske  egzistencije koji su, na jednoj strani, svedočanstvo o patnji i stradanju, a, na drugoj strani, su ukazivanje na to da književnost i danas ima obavezu da se okrene onoj sferi ljudskih iskustava u kojoj se ogleda užasna stvarnost jednog doba.

Umesto klasične besede, Dragoslav Mihailović pročitao je odlomak iz treće knjige „Goli otok”, pod naslovom „Telo i duša”.

Sa ovog skupa, kao i uvek dosad, biće objavljen zbornik radova.

 

Ko se sve obrukao

U polemičkom izlaganju, Milisav Savić je rekao: „Ovaj skup ne može da zameni onaj koji nikad nije organizovan na Filološkom fakultetu i na  Institutu za književnost, tako da naš najveći živi prozni pisac nema nijednu knjigu o svom delu, sem jednog tanušnog zbornika u redakciji Mihajla Pantića. Odavde iz Trstenika treba uputiti apel da se takav skup što pre održi. Takođe, ni na jednom našem fakultetu nije odbranjen doktorski rad o Mihailoviću. To već ostavljam savesti svih profesora, ne samo ovde pristutnih. Povodom ovog skupa, propisno se obrukalo i Ministarstvo kulture: ko je doneo sramnu odluku da se finasijski ne podrži skup o Mihailoviću”?

Na naše pitanje, kako se njegov zavičaj, Ćuprija, poneo prema njemu, akademik Mihailović kratko je rekao: „Ne raspadaju se od ljubavi“.


Komentari3
f44b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгана Димитријевић
Не може се спорити да је Драгослав Михаиловић један од најзначајнијих српских писаца, лепо је што је и из Поморавља јер оно оскудева у односу на Војводину и динарске крајеве писцима великог формата, стога са великим поштовањем према Милисаву Савићу исказујемо слагање, али ако је Михаиловић највећи живи, а јесте изгледа, и ако је прилично усамљен на врху, колико је онда тужно стање у српској лепој књижевности?! Михаиловић је ипак у врло важним елементима недовршен класик, а нема изгледа да ћемо то довршавање гледати. То је можда и због тога што реални интерес за књижевност у друштву опада а истовремено су катедре на важним факултетима запосели кланови који имају своје "интересне писце". Ево погледајте списак учесника са овог скупа, зар он увек није готово исти ма о ком се писцу радило?! И тако по жиријима за књижевне награде, по редакција најбогатијхих издавача, на телевизијама и др... Не постоји могућност субверзије, у односу на кланове, било ког младог писца или тумача књижевности.
Рода
О Михаиловићу и његовим књигама треба да објављујете један чланак недељно.
Зоран Николић (Ваљево)
Трагедијска лепота и истина српског језика дала је виши смисао патњи постојања сваког Михаиловићевог јунака...Уистину велики приповедач на српском језику, писац приповеди мученика и тајноносаца овоземаљских, тајни бивства чудесног које носе не знајући зашто и не знајући куда...Диван текст о величанственом писцу! "Политико", браво!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja