sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.11.2016. u 22:00 Anica Telesković

„Nacionalna klasa” bez domaćih delova

Jedna od tema razgovora premijera Vučića u Kazahstanu je i bescarinski izvoz „fijata”. - Glavna prepreka je to što je dve trećine sirovina iz uvoza
"Фијат 500Л" (Фото Танјуг/Душан Митић)

Dr­žav­no-pri­vred­na de­le­ga­ci­ja, pred­vo­đe­na pred­sed­ni­kom vla­de Alek­san­drom Vu­či­ćem ot­pu­to­va­la je ju­če u Ka­zah­stan. Jed­na od te­ma raz­go­vo­ra bi­će i iz­voz „fi­ja­ta” u Evro­a­zij­sku uni­ju, ko­ju či­ne Ru­si­ja, Be­lo­ru­si­ja, Ka­zah­stan, Jer­me­ni­ja i Kir­gi­stan.

Su­de­ći pre­ma iz­ja­vi pot­pred­sed­ni­ka vla­de Ra­si­ma Lja­ji­ća, iz­voz „fi­ja­ta” u ze­mlje uni­je bi­će mo­guć ako po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja. Ka­ko je re­kao u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku”, po­sto­ji mo­guć­nost da „fi­jat” iz­ve­ze­mo, čak iako su si­ro­vi­ne pre­te­žno uvo­zne.

„Za­to što su oni već ima­li spo­ra­zum sa Vi­jet­na­mom ko­ji omo­gu­ću­je to za ne­ke pro­iz­vo­de ko­ji ne­ma­ju 50 od­sto do­ma­će si­ro­vi­ne. Ako po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja da se to ura­di, to će bi­ti mo­gu­će”, is­ta­kao je Lja­jić.

Na pi­ta­nje da li Ru­si pi­ta­ju da li je „fi­jat” uop­šte srp­ski pro­iz­vod, Lja­jić je od­go­vo­rio po­tvrd­no. Ali i do­dao da u ovoj fa­zi pre­go­vo­ra to pi­ta­nje još ni­je na dnev­nom re­du. Lja­jić je u in­ter­vjuu za „Po­li­ti­ku” re­kao i da je na­ša pre­go­va­rač­ka po­zi­ci­ja da za­dr­ži­mo po­čet­ni spo­ra­zum ko­ji ima­mo sa Ru­si­jom i ko­ji bi se od­no­sio na ceo evro­a­zij­ski re­gi­on.

„Po­sla­li smo spi­sak pro­iz­vo­da za ko­je bi­smo vo­le­li da bu­du na li­sti. Tra­ži­mo da se do­da ’fi­jat’, se­dam vr­sta si­ra, ži­vin­sko me­so, ci­ga­re­te i še­ćer”, re­kao je on.

To će sva­ka­ko bi­ti jed­na od te­ma raz­go­vo­ra pre­mi­je­ra Alek­san­dra Vu­či­ća pri­li­kom po­se­te Ka­zah­sta­nu. Pred­sed­nik Ka­zah­sta­na Nur­su­lan Na­zar­ba­jev je u ne­ko­li­ko na­vra­ta go­vo­rio o even­tu­al­nom iz­vo­zu „fi­ja­ta” u Evro­a­zij­sku uni­ju. To je bi­la i te­ma raz­go­vo­ra pri­li­kom nje­go­ve av­gu­stov­ske po­se­te Be­o­gra­du. I pred­sed­nik Sr­bi­je To­mi­slav Ni­ko­lić je ta­da is­ti­cao ka­ko je od Na­zar­ba­je­va do­bio ga­ran­ci­je da će je­dan kon­tin­gent ovih vo­zi­la mo­ći bez ca­ri­na da se iz­ve­ze u ze­mlje Uni­je. Uglav­nom se spo­mi­njao kon­tin­gent od 10.000 auto­mo­bi­la.

Šta je to što to­li­ko kom­pli­ku­je po­vla­šće­ni iz­voz ovih če­tvo­ro­toč­ka­ša i ka­ko to da dr­žav­ni vrh još od 2008. go­di­ne i do­la­ska „Fi­ja­ta” u Kra­gu­je­vac ne mo­že da is­pre­go­va­ra uki­da­nje ca­ri­na? Naj­ve­ći pro­blem je, či­ni se to što je „fi­jat”, ko­ji va­ži za srp­sku „na­ci­o­nal­nu kla­su” ka­da je o iz­vo­zu reč, za­pra­vo u naj­ve­ćoj me­ri sa­sta­vljen od uvo­znih si­ro­vi­na.

Još je Mla­đan Din­kić svo­je­vre­me­no is­ti­cao da je je­dan od raz­lo­ga zbog ko­jih ovaj ita­li­jan­ski pro­iz­vo­đač do­la­zi u Sr­bi­ju, to što na­ša ze­mlja ima Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni sa Ru­si­jom. Iako auto­mo­bi­li ni­ka­da ni­su bi­li na li­sti iz­vo­znih pro­je­ka­ta, dr­žav­ni zva­nič­ni­ci su ta­da iz­ja­vlji­va­li da će ta pri­vi­le­gi­ja mo­ći da se is­pre­go­va­ra.

U tom, kon­tek­stu je za­ni­mlji­va iz­ja­va Ivi­ce Da­či­ća, ali ne kao mi­ni­stra spolj­nih po­slo­va u vla­di Alek­san­dra Vu­či­ća, već kao čla­na vla­de pre­mi­je­ra Mir­ka Cvet­ko­vi­ća.

„Srp­ska auto­mo­bil­ska in­du­stri­ja za­in­te­re­so­va­na je za iz­voz u Ru­si­ju, kao što je i ru­ska in­du­stri­ja za­in­te­re­so­va­na za bes­ca­rin­ski iz­voz u Sr­bi­ju”, iz­ja­vio je Ivi­ca Da­čić još 8. apri­la 2009. go­di­ne. Tog da­na su Da­čić, ta­da­šnji mi­ni­star po­li­ci­je i Ser­gej Šoj­gu, ru­ski mi­ni­star za van­red­ne si­tu­a­ci­je, pot­pi­sa­li pro­to­kol ko­jim se pro­ši­ru­je Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni dve ze­mlje, ko­ji od ta­da ob­u­hva­ta 95 od­sto pro­iz­vo­da. Ali, ne i auto­mo­bi­le. Li­be­ra­li­za­ci­ja tr­go­vi­ne put­nič­kih auto­mo­bi­la, ka­ko je ta­da na­ja­vlje­no, tre­ba­lo je da bu­de pred­met na­red­ne run­de pre­go­vo­ra pred­stav­ni­ka Sr­bi­je i Ru­si­je, a Da­čić i Šoj­gu na­ja­vi­li su da će bi­ti od­re­đe­ne go­di­šnje kvo­te za iz­voz. Od ta­da do da­nas ni­je pro­šao ni­je­dan sa­sta­nak srp­skih dr­žav­nih zva­nič­ni­ka sa nji­ho­vim ko­le­ga­ma iz Evro­a­zij­ske uni­je (naj­če­šće Ru­si­je) da „fi­jat” ni­je bio te­ma raz­go­vo­ra.

Eko­no­mi­sti su obič­no, kad su ra­ču­na­li ne­to efe­kat iz­vo­za „fi­ja­ta” po­la­zi­li od to­ga da dve tre­ći­ne si­ro­vi­na do­la­zi iz uvo­za. U kon­kret­nom slu­ča­ju la­ko se mo­že iz­ra­ču­na­ti i to da je ne­to efe­kat ovog po­sla, ko­ji bi pod­ra­zu­me­vao iz­voz 10.000 auto­mo­bi­la  skro­man i iz­no­si oko 30 mi­li­o­na evra.

Još je­dan pro­blem je i to što Ru­si­ja za ta­kav po­sao ne­ma eko­nom­ski in­te­res. To je još po­čet­kom ovih raz­go­vo­ra (2009. go­di­ne) Sr­bi­ji otvo­re­no re­kao Ser­gej Šoj­gu.

„Ne mo­že­mo do­zvo­li­ti da stra­ne auto-kom­pa­ni­je na­pra­ve ko­ri­dor kroz Sr­bi­ju, da bi bes­ca­rin­ski iz­vo­zi­le vo­zi­la na ru­sko tr­ži­šte. Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu ’fi­ja­ta’, ’hon­de’ ili ’hjun­da­i­ja’. ’Fi­jat’, ko­ji se pro­iz­vo­di u Za­sta­vi­noj fa­bri­ci 80 od­sto je ita­li­jan­ski pro­iz­vod. Zar je to srp­ski pro­iz­vod. Na­rav­no da ne”, otvo­re­no je ta­da re­kao Šoj­gu.

U me­đu­vre­me­nu se udeo srp­skih pro­iz­vo­da, sa raz­vo­jem in­du­stri­je kom­po­nen­ta­ša ma­lo uve­ćao, ali ne to­li­ko da nji­ho­vo ukup­no uše­će u „fi­ja­tu” bu­de 51 od­sto (ko­li­ko je pre­ma iz­vo­znim kva­li­fi­ka­ci­ja­ma neo­p­hod­no da bi se pro­iz­vod sma­trao do­ma­ćim). Upra­vo je to na­ja­vlji­vao Mla­đan Din­kić, ka­da je „Fi­jat” sti­gao u Kra­gu­je­vac. Ka­da je u apri­lu 2009. go­di­ne za­jed­no sa ta­da­šnjim di­rek­to­rom „Fi­jat auto­mo­bi­la Sr­bi­je” Đo­va­ni­jem de Fi­lip­sem pro­šao kroz fa­brič­ke po­go­ne u Kra­gu­jev­cu, Din­kić je na­ja­vio da je cilj Vla­de Sr­bi­je da 51 od­sto si­ro­vi­na bu­de do­ma­će.

– Na­ša na­me­ra je da lo­ka­li­zu­je­mo pro­iz­vod­nju auto-de­lo­va, od­no­sno da je or­ga­ni­zu­je­mo u Sr­bi­ji, ka­ko bi „pun­to” bio do­ma­ći pro­iz­vod – re­kao je Din­kić. 

To se, me­đu­tim, ni do dan-da­nas ni­je do­go­di­lo.

Još je­dan u ni­zu pro­ble­ma ko­ji se ja­vlja za pre­go­va­rač­kim sto­lom je to što ze­mlje Evro­a­zij­ske uni­je tra­že re­ci­pro­ci­tet. Što prak­tič­no zna­či da kad 10.000 auto­mo­bi­la iz na­še ze­mlje kre­ne na tr­ži­šte ko­je ima oko 150 mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, u Sr­bi­ju, ko­ja ima se­dam mi­li­o­na sta­nov­ni­ka, isto­vre­me­no bi tre­ba­lo da kre­ne i kon­tin­gent re­la­tiv­no jef­ti­nih ru­skih put­nič­kih, te­ren­skih i te­ret­nih vo­zi­la.

Komentari21
8e0a2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragec
Sad se vidi koliko je bilo vazno ispregovarati drugaciji ugovor sa Fiat-om. Trebalo je da Fiat ima veci procenat domacih komponenti pa makar to ne bile postojece domace firme. Ima vec dosta stranih firmi, koje rade puno komponenti za druge proizvodjace, uglavnom za izvoz, sto je jos bolje. Ali bi isto tako bilo veoma bolje da se strategija Fiat-a ( ili nekog drugog ) bazirala na znatnom povecanju udela domacih komponenti i da se u to ukljuce vise stranih investitora.
oči čornje
@Стефан Стојановић "Ја у Русији никада нисам видео Фијата." A sta je LADA nego auto proizveden prema FIAT licenci??? FIAT od sredine sezdesetih godina ima svoju fabriku u Rusiji.
Стефан Стојановић
Јесте, али није фијат. То је ауто по фијатовој лиценци, исто као и наш стојадин. И то је ауто који се више не производи. Ауто који су они возили јер није било боље. Притом је и прилагођен за совјетске прилике, нпр. прилично је подигнут због лоших путева. Ни данас ко има паре не вози ВАЗ. Овај наш фијат није јефтин ауто, и ко може, купиће нешто друго за те паре. Има их мање у Москви, него у Београду. Кажу Руси: куд год да си кренуо с Ладом, сви ће увек мислити да идеш на плац (на дачу). Руси све аутомобиле марке ВАЗ (укључујући и стару Ладу) зову Жигуљи (пошто се Лада под тим именом продавала у СССР) или таз. Таз је игра речи: фабрика је Тољатију, па га зову ТАЗ, уместо ВАЗ (Волжский автозавод), што на руском значи "лавор".
Rambo
Gura talijanski FIAT. Sutra i da prodaju 200 000 auta tamo, da li će povećati italijani plate. Neće. Umesto da pregovara za prodaju Ikarbusovih autibusa koji su sasvim dobrog kvaliteta pa i FAP kamiona koji nešto tehnološki zaostaju ali im se može naći nekakva uloga tamo...
Stevan V.
Ulazemo u obrazovanje tehnicke inteligncije,koja masovno iseljava,jer nema prostor u drzavi za oplodnju svojih kreativnih aktivosti.Odkud Vucicu ideja da Kazahstan izabere kao destinaciju za prodaju talijanskih automobila.Svasta!
Vukašin Jelenić
Dok imaš investitora u zemlji a ne domaćina,nećeš na kraju ni čašu vode imati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja