petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:38

Mediji iščekuju svog državnog sekretara

Kolaps u projektnom sufinansiranju medija, privatizacija koja je ostavila bez posla oko 1000 ljudi, pitanje Tanjuga – problemi su čija rešenja treba da da Medijska strategija sa čijom se izradom kasni
Autor: Višnja Aranđelovićčetvrtak, 17.11.2016. u 08:05
(Фото А. Васиљевић)

I novinarska udruženja i resorni ministar Vladan Vukosavljević složni su u oceni da Ministarstvo kulture i informisanja ne može da radi bez državnog sekretara za medije. Iako je u nekoliko navrata najavljivao da ovaj stručnjak samo što nije ušao u ministarstvo, Vukosavljević je pre dva dana na sednici resornog odbora Skupštine Srbije ipak kazao da ne želi da brza sa odlukom o njegovom imenovanju. U Ministarstvu kulture za „Politiku” tvrde da se intenzivno radi da državni sekretar i pomoćnik ministra za informisanje budu izabrani u veoma kratkom vremenskom roku.
U Udruženju novinara Srbije (UNS) i Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) smatraju da svaki dan bez stručnjaka za medije u ministarstvu pogoršava već dovoljno lošu medijsku sliku. Samo prošle godine, nakon privatizacije, bez posla je ostalo oko 1000 medijskih radnika, od 73 lokalna glasila prodato je tek 33, dok je deset informativnih kuća pripalo radnicima. Mnogi mediji jedva preživljavaju budući da opštine sve manje novca izdvajaju za njihove projekte.

Prema podacima koje su prošle nedelje predstavili UNS i NUNS većina opština osetno manje novca odvaja za projektno finansiranje, nego što je to bio slučaj kad su mediji u njihovom vlasništvu. Najdrastičniji primer je grad Beograd gde je oko 200 miliona dinara izdvajano samo za Studio B, dok je ove godine za projektno sufinansiranje medija opredeljeno tek 45 miliona. Ni u Jagodini nije drugačije – pre pet godina opština je preko 52 miliona dinara namenila medijima, a ove godina tek sedam miliona. Ništa bolje nisu prošli ni mediji u Pančevu, Subotici, Novom Sadu Ima i onih medija koji nisu iz budžetske kase videli ni dinar poput onih u Kragujevcu, dok je ova opština 2011. izdvojila više od 73 miliona. Udruženja upozoravaju i da je sve više situacija poput ove u Kragujevcu – da lokalne vlasti izbegavaju da raspišu konkurse za projektno sufinansiranje. Situaciju dodatno otežava činjenica da Zakon o javnom informisanju nije predvideo nikakve sankcije za opštine koje ne raspisuju medijske konkurse.

Za sve ove probleme trebalo bi da se do rešenja dođe radom na Medijskoj strategiji, a sa kojom se već dobro okasnilo.

Generalni sekretar UNS Nino Brajović ističe da je državni sekretar za informisanje izuzetno bitan imajući u vidu sve ove probleme, ali i činjenicu da su na čelu resornog ministarstva deset godina unazad ljudi koji nisu bliski medijima.
– Nepostavljanje državnog sekretara samo usporava rešavanje problema kojih u oblasti informisanja ima i previše. To prepoznaje i Evropska komisija, pa su mediji i jedina oblast u kojoj Srbija nije ostvarila nikakav napredak i UNS se sa tom ocenom slaže. Ministarstvo kulture je u medijskoj reformi dobilo značajniju ulogu jer je projektno sufinansiranje medija u njihovim rukama i to ne samo na republičkom, nego na svim nivoima vlasti. Dakle, oni su nadležni za sprovođenje ovog zakona – naglašava Brajović.
Za generalnog sekretara NUNS-a Svetozara Rakovića odlaganje imenovanja državnog sekretara jeste znak da „novi resorni ministar potcenjuje veoma tešku situaciju na medijskom prostoru Srbije”.
– Možda i zato što nije iz medijske profesije, ali to ne umanjuje njegovu odgovornost. Tim pre što se uveliko kasni sa medijskim reformama. NUNS, a i druga novinarska udruženja veoma su zabrinuta zbog kašnjenja u izradi nove Medijske strategije. Tom važnom poslu treba da prethodi podrobna analiza primene prve Medijske strategije. Verujem da u Ministarstvu na to skreću pažnju ministru i zato čudi njegova izjava da će o imenovanju državnog sekretara za medije još razmišljati. Dokle? – kaže za „Politiku”.
A kako je ranije najavio ministar Vukosavljević, Medijskom strategijom trebalo bi da se reši i pitanje novinske agencije Tanjug. Ova medijska kuća, pošto ni u drugom krugu privatizacije nije uspela da pronađe novog vlasnika, prestala je pravno da postoji 31. oktobra 2015. godine, kad je rok za privatizaciju medija istekao i istovremeno prestao da važi i Zakon o Tanjugu. Država se nije pobrinula da zaposleni ostvare pravo da besplatnim prenosom akcija postanu vlasnici, iako je Zakon o javnom informisanju predvideo tu mogućnost. Od tada Tanjug posluje samostalno na tržištu, bez prava da učestvuju i na medijskim konkursima i bez definisanog pravnog statusa.


Komentari0
d5d8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja