ponedeljak, 13.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.11.2016. u 08:15 Milan Škulić

Zločin negiranja zločina

U predlogu izmena Krivičnog zakonika našlo se i jedno potpuno novo krivično delo – „osporavanje genocida i drugih teških krivičnih dela protiv čovečnosti“, koje se definiše kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije

Već dugo traje rad na izmenama Krivičnog zakonika Srbije. Počelo se sa idejom o promenama u vezi s nekim krivičnim delima protiv privrede, a u finišu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika unesene su velike novine u pogledu krivičnih dela protiv polne slobode. Ovo je izazvalo veliku pažnju javnosti, a poneko se zabrinuo da to stvara mogućnost krivične odgovornosti i zbog „masnog vica“.

Sada, suočeni s Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, čini se da potpuno neočekivano rastu potencijali verbalnih delikata u našem budućem zakonodavstvu. Naime, u predlogu novela našlo se i jedno potpuno novo krivično delo.

Radi se o krivičnom delu „osporavanja genocida i drugih teških krivičnih dela protiv čovečnosti“, koje se u predlogu definiše kao jedan od oblika krivičnog dela rasne i druge diskriminacije. Ovo delo bi činio onaj ko javno odobrava i negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina učinjenih protiv grupe lica ili člana grupe koja je određena na osnovu rase, boje kože, vere, porekla, državne, nacionalne ili etničke pripadnosti, na način koji može dovesti do nasilja ili izazivanja mržnje prema takvoj grupi lica ili članu te grupe, ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili međunarodnog krivičnog suda.

Nije sporno da „jezik kosti nema, ali kosti lomi“. Nekada se rečima čini i krivično delo. Postoji i niz ozbiljnijih krivičnih dela koja se mogu učiniti verbalno. Jedno od njih bi moglo biti i negiranje genocida. Slična dela postoje u nekim drugim državama. Najtipičnije je krivično delo koje je u Nemačkoj poznato pod žargonskim nazivom – „Aušvic laž“. Ko u Nemačkoj negira holokaust, tj. genocid nad Jevrejima, čini to krivično delo, koje je skopčano s nemačkom istorijom i nacističkim „megazločinom“. Zanimljivo je da neke države koje su bile na strani pobednika u Drugom svetskom ratu nemaju takvo krivično delo. Jedan veoma kontroverzni engleski istoričar Dejvid Irving, ne samo da u svojoj postojbini objavljuje knjige kojima izražava sumnju u holokaust već i odlično zarađuje takvim osporavanjem, jer to u Velikoj Britaniji nije kažnjivo. Tamo je sloboda govora „svetinja“.

Niko normalan ne može biti „slep i gluv“ na osporavanje genocida i drugih teških međunarodnih krivičnih dela, jer se to često svodi na reviziju istorije, a zaborav važnih istorijskih lekcija može dovesti i do ponavljanja istorije, ponekad i u najkrvavijem obliku. Zato ne može načelno biti sporno inkriminisanje negiranja genocida i u našem zakonodavstvu, ali se postavlja pitanje da li je to u Predlogu novela krivičnog zakonika urađeno na adekvatan način.

Osporavanje genocida i drugih teških međunarodnih krivičnih dela bi samo po sebi trebalo da bude kažnjivo, samo ako se to čini u nameri izazivanja nacionalne, etničke, rasne ili verske mržnje. Ovo je veoma važno, jer neko može iz striktno naučnih i stručnih razloga polemisati i sa pravnim kvalifikacijama u pravnosnažnim presudama, ali ako to čini bez namere izazivanja mržnje prema ljudima zbog njihove pripadnosti određenoj grupi, tada to ne bi trebalo da bude krivično delo. Iako su sudske presude često značajne za istoriju, sudovi ipak ne mogu ekskluzivno da „pišu istoriju“ svojim presudama, koje bi bile nekakve „svete krave“, čija bi se „nepogrešivost“ čak štitila i krivičnim pravom. Na primer, bez obzira na presude Haškog tribunala, danas najpoznatiji stručnjak za genocid profesor Vilijam Šabas tvrdi da je upotreba reči genocid za zločin u Srebrenici pogrešna i „ekstravagantna”.

Obrnuto, da li je pravično da se genocid isključivo vezuje za pravnosnažne presude? Zaboravljamo li mi sopstvenu krvavu istoriju i svoje žrtve? Zar bi bilo korektno, opravdano i normalno da u Srbiji postoji krivično delo negiranja genocida, a da za takvo delo ne odgovara neko ko bi na primer osporavao genocid nad Srbima učinjen u tzv. NDH ?

Zašto bi bio problem da se u novoj inkriminaciji čak striktno navede i ustaški genocid učinjen u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, slično kao što se u nekim zakonima navodi „holokaust“? Moguće je i da se nova inkriminacija, uz unošenje namere koja se svodi na „govor mržnje“, dopuni formulacijom da se može raditi i o genocidu koji je „istorijski nesporno utvrđen“. Kad je reč o masovnom genocidnom stradanju Srba, ali i Jevreja i Roma u tzv. NDH, to je naš dug istoriji.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Komentari23
a4aec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kiss Me
A da se prvo dokaže genocid u NDH ? Jer ako je bio plan "trećinu pobiti, trećinu... " to i nije genocid pod kojim se podrazumijeva uništenje kompletne "zaštićene grupe". Možemo eventualno govoriti o genocidu na određenim područjima no i to nije skroz jasno gdje i kako, kad Srbi u NDH tj kasnije u SRH nisu nigdje izbugili većinu u mjestima gdje su istu imali prije rata i navodnog genocida? U nekim mjestima su čak i iz manjine prešli u većinu (Glina, Udbina... ) Pa kako je to moguće?
Nikola Nesic
Vrlo tanka teorija. Sta cemo sa 45 godina SFRY, gde smo prihvatili, odnosno izuzeli se stava o genocidu. Potom jos deset godina napora Miloseviceve vlasti da pokaze da je sad SRJ sukcesor nekih vrednosti SFRY. Budimo realni srbi imaju bogatu istoriju, ali su aljkavi u njenom cuvanju. Koliko imamo realno verzija za pokret Draze Mihajlovica, ili dogadjaje pre Kragujevackog streljanja, ulogu Tita u II ratu? Kako pomenete istorijski dogadjaj, srbi se podele u bar dve grupe, i to uglavnom ideoloske?
milica
Nama nisu potrebni neprijatelji sa strane, jer ih već imamo i previše unutra. I ovaj zakon je plod delovanja nekih lobija i ucena iz EU. Duboko verujem da će pobediti razum i primeniti se rešenje koje predlaže drŠešelj, koji je ipak stručnjak za Međunarodno krivično pravo. Jedino ne mogu razumeti zašto se pri izradi nacrta ovakvih zakona ne mobiliziraju vrhunski pravni autoriteti u našoj zemlji, već neki anonimusi. Nisam pravnik ali logično razmišljam i ne vidim kakva je svrha ovog zakona, osim da ćemo opet sebi zadati autogol i pričiniti velike štete celoj naciji, ne računajući činjenicu da se nam oduzima sloboda govora i mišljenja. Za boga miloga prestanimo više da radimo protiv svojih intresa!
Milić
Bravo profesore. Ne sme čovek da ima svoj stav,tj.mišljenje. Tako beše u vreme UDBE. Što Vi rekoste, neko će svoj stav zaštiti i zakonom.Bem ti slobodu govora. I ono o masnom vicu(mislili ste o političkom) je odlično. Da sam nešto mlađi, zbog takvih kao Vi studirao bih Pravo.
Dragan Pik-lon
Sve u svemu Srbiji nije potreban ovaj zakon.Jer oni koji negiraju Jasenovac ili Ausvic i ne zive u Srbiji.Nego negde drugde.Samo ovde pisu komentare.Dok bi se taj, novi zakon, odnosio na Srbe i njihovo kaznjavanje u slucaju da nesto kazu o Srebrenici-laznom mitu.Jer je nelogicno da bi iko iz Srbije negirao Ausvic ili Jasenovac!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja