utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:00

Potrošači menjaju kupovne navike

Sve više kupaca u nabavku ide u manje trgovine svakodnevno, umesto ranijih velikih kupovina u hipermarketima jednom ili dva puta mesečno
Autor: Jelica Anteljčetvrtak, 17.11.2016. u 21:40
(Фото Д. Јевремовић)

Kupci u Srbiji sve češće idu u nabavku, čak četiri do šest puta nedeljno, što je iznenađujuće jer su doskoro praktikovali odlazak u velike kupovine, jednom do dva puta mesečno. Da su velike kupovine prošlost ukazuju i u potrošačkim organizacijama, ističući da je razlog tome niska kupovna moć, ali i činjenica da kupci pazareći dan za dan imaju utisak da štede. To su potvrdili i u velikim trgovinskim lancima još početkom godine kada je predstavnica „Merkatora S” izjavila da su primetne promene u potrošačkim navikama.

– Kupci sada pažljivije kupuju, manje i češće idu u kupovine u skladu sa dnevnim potrebama, pa shodno tome i mi pravimo akcije i ponude – rekla je direktorka sektora za brigu o korisnicima ovog lanca.

U „Delezu” kažu da je razlog promene potrošačkih navika između ostalog potreba potrošača da u što kraćem vremenu obave kupovinu i da se radnje nalaze što bliže mestu stanovanja.

– Prema našim podacima u „Maksi” potrošači idu gotovo svakog dana. Već više od godinu dana beležimo trend da kupci traže moderne supermarkete gde mogu naći sve na jednom mestu od svežeg voća i povrća do sveže ribe i mesa – kaže Nikola Papak, menadžer korporativnih komunikacija „Deleza”.

Prema njegovim rečima, hipermarketi imaju svoje redovne i stabilne kupce gde se obavlja veća porodična kupovina, a „Tempo”, dodaje, čak beleži rast prometa.

Ovakvi podaci odnose se uglavnom na Beograd koji ima i veću konkurenciju u trgovini i veći izbor radnji različitog formata, dok je situacija u unutrašnjosti drugačija. Kako za „Politiku” kaže Zoran Nikolić, predsednik ogranka Nacionalne organizacije potrošača Srbije za Kragujevac, kupci se tamo više opredeljuju za veće nabavke, pre svega zbog cena koje su u hipermarketima niže.

– Te kupovine više nisu u tom obimu kao nekad – potrošači pažljivo planiraju kupovinu, a osnovni razlog je nedostatak novca, kao i stalni, gotovo neprimetni, rast cena. To svakako utiče na ukupnu kupovnu moć potrošača, kaže Nikolić i dodaje da se navike građana u unutrašnjosti razlikuju i po tome što oni neke namirnice kao što su jaja, kore, voće i povrće standardno nabavljaju na pijacama, a ne u velikim lancima.

Prosečna mesečna zarada po zaposlenom isplaćena u avgustu iznosila je 45.286 dinara, što je nominalno 1,5, a realno 0,3 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Za pokriće nove prosečne potrošačke korpe u avgustu je bilo potrebno 1,5 prosečnih zarada, a minimalne 0,78 prosečnih zarade.

Statistika je zabeležila i godišnji rast potrošačkih cena od 1,2 odsto (avgust ove godine u odnosu na isti period prošle).

– Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u avgustu je, recimo u odnosu na jul, zabeležen rast cena hrane i bezalkoholnih pića od 2,3 odsto, usluga u restoranima i hotelima 0,5, komunalija 0,2 procenta, pokazuje zvanična statistika.


Komentari17
b80c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neprilagodjena
Prica mi onomad moj komsija Steva da za njega gorivo nije poskupelo.. 'Kako nije? Sta Vam sad to znači..?'-čudim se ja. 'Pa lako.Ja godinama unazad sipam za 1000 din.Sad sto svake godine za te pare sipam sve manje i manje litara-druga je priča...'-odgovori on. Tako i ovo.Presipamo iz supljeg u prazno.Kao kupujemo na akcijama i gledamo da ustedimo kad god mozemo,a ustvari ne ustedimo nista. Niti imam slamaricu,niti stedni racun u banci. Blago onima koji ga (stedeci na ovakav nacin,t.j.kupujuci 'svaki dan na malo') imaju..
ASD
"Просечна месечна зарада по запосленом исплаћена у августу износила је 45.286 динара, што је номинално 1,5, а реално 0,3 одсто више у односу на исти период прошле године. За покриће нове просечне потрошачке корпе у августу је било потребно 1,5 просечних зарада, а минималне 0,78 просечних зараде." i PONOVO LAŽNA STATISTIČKA SLIKA REALNOSTI U SRBIJI
nena
Pijacu izbegavati. Primer sa Kalenica: mandarine prosecno kostaju 130 din, 80m dalje prodavnica Maxi pijaca cena 99 dinara, ako je akcija 85. Na pijaci su posle prvog mraza smrznute i nejestive, u prodavnici ne promrznu.
Ћирилица
У великим маркетима је само мањи број намирница на попусту, успут купите непланиране ствари и потрошите за бензин више него што уштедите на попусту. Дакле, пијаца и снижења у локалној профавници!
Jovo Krčevina
Najracionalnija kupovina je upravo ta na malo i samo onoliko koliko je potrebno tog ili par dana. U Maksiju svega ima i uvek je sveze.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja