sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 19.11.2016. u 09:05 Biljana Baković

Koji genocid Srbija ne sme da negira

Izmena famoznog člana 387. Krivičnog zakonika otvorila žestoke rasprave o Srebrenici, suočavanju sa prošlošću i elementarnoj slobodi govora
Злочин у Сребреници и даље изазива поделе у српској јавности (Фото Ројтерс)

Šta Vlada Srbije hoće da postigne dopunjujući Krivični zakonik stavom o kažnjivosti negiranja genocida? Da li hoće da formalno udovolji standardima Evropske unije, a da ipak izbegne kvalifikovanja zločina u Srebrenici kao genocida? Ili se, možda, približava prihvatanju te kvalifikacije, ali korak po korak?

Ispostavilo se da ubacivanje samo jednog dodatnog, doduše podužeg stava, u član 387. KZ, kojim je propisano krivično delo rasna i druga diskriminacija, uopšte nije bezazlena dopuna koja će lako proći opozicionu branu u parlamentu. SRS i DSS predlažu potpuno odbacivanje pomenute dopune ovog člana KZ, a LSV, opet, traži njegovo proširenje. Prvi jer smatraju da će novi stav dovesti do priznanja da je u Srebrenici počinjen genocid, što bi stigmatizovalo ceo srpski narod, a ligaši, kao i LDP Čedomira Jovanovića, misle da se ovom dopunom svakako mora obuhvatiti i sankcionisanje negiranja da je u Srebrenici počinjen genocid.

U početku, u brojnim predloženim izmenama i dopunama KZ, koje su u parlament stigle 9. novembra, ovaj stav nije izazvao posebnu pažnju. Njegovoj neuočljivosti doprineo je i predlagač Vlada Srbije, to jest Ministarstvo pravde, koje je pripremilo ovaj akt. Obrazloženje za dopunu člana 387 je, naime, vrlo šturo: navodi se samo da je to „u cilju usklađivanja sa Okvirnom odlukom Saveta Evropske unije 2008/913/JHA“. A ova i sve ostale izmene donose se po hitnom postupku „zbog ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji”.

U novom stavu se kaže: „Ko javno odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina... ukoliko su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”

Ovakva formulacija znači da bi u Srbiji bilo kažnjivo negiranje samo genocida u Kongu, jer je Međunarodni krivični sud (MKS) doneo takvu presudu samo u slučaju te afričke države.

Zabuna nastaje već i zbog toga što se u ovdašnjoj javnosti često slabo razlikuju razni međunarodni sudovi, pri tome svi smešteni u Hagu. Pa su od pomenutog krivičnog suda (MKS) mnogi pomislili da je reč o Međunarodnom sudu pravde (MSP) koji je presudio da se u Srebrenici desio genocid.

MKS je sud osnovan Rimskim statutom 2002. godine, a njegovu nadležnost ne priznaju mnoge uticajne države među kojima SAD, Kina, Izrael, a Putin je pre dva dana povukao ruski potpis sa osnivačkog dokumenta tog suda. MSP je, pak, institucija koju su, kao i Haški tribunal, utemeljile Ujedinjene nacije. Narodna poslanica Vjerica Radeta rekla je juče da će Srpska radikalna stranka tražiti ispitivanje ustavnosti ako se usvoji odredba da se kažnjava negiranje genocida. Potpuno je jasna namera režima, istakla je ona na konferenciji za novinare, da spreči sve one koji su spremni da javno iznose istinu – da u Srebrenici nije bilo genocida.

Miloš Jovanović, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, koji je prvi skrenuo pažnju javnosti na ovu dopunu KZ, objašnjava za „Politiku“ da je najpre načelno protiv ovakve zakonske odredbe, „jer se istorijske istine i rasprave ne mogu utvrđivati u krivičnim zakonicima, ili na sudovima”.

„Neke velike demokratije, poput SAD i Velike Britanije, imaju princip da je sloboda mišljenja, odnosno izražavanja, neprikosnovena i oni uopšte ne poznaju u svojim krivičnim zakonicima krivična dela negiranja nekih zločina, zločina protiv čovečnosti, genocida. Tačno je da postoji određeni broj zemalja u okviru EU koje imaju zakonsku regulativu koja sankcioniše negiranje ili relativizaciju genocida, ali se ona u 90 odsto slučajeva odnosi isključivo na Holokaust, kao vrlo specifičan slučaj, kao idealno-tipski primer genocida. A ni to nemaju svi, nemaju na primer Finska i Švedska”, ističe Jovanović.

Drugi razlog zašto ovo smatra „vrlo pogrešnim” jeste to što bi to u Srbiji predstavljalo korak bliže ka nečemu što bi sutra bila zabrana negiranja ili rasprave o kvalifikaciji zločina koji se dogodio u Srebrenici.

„Tačno je da se ovom dopunom KZ radi isključivo o negiranju genocida i zločina koje je utvrdio MKS i sud u Srbiji, što izbacuje Srebrenicu iz priče, jer se oni nisu bavili time. Ali, ako taj princip uvedete, nećete moći logički da odbranite stav nekih drugih, poput Čedomira Jovanovića ili LSV-a: zašto ste isključili sudsku praksu MSP-a, koji je i te kako važniji i legitimniji od MKS, ili sudsku praksu ad hok tribunala, MKSJ”, ukazuje Jovanović, dodajući da je to naročito problematično zbog konteksta u kome se nalazimo, a to je „da Srbi treba da se preume i da nam se nametnu krivice koje su nepostojeće za ratove u bivšoj Jugoslaviji i za tzv. genocid u Srebrenici koji, ponavljam, to nije.”

On ukazuje i na izveštaj Evropske komisije iz 2014. godine u kojem su nalazi o primeni Okvirne odluke Ministarskog saveta iz 2008, koja se tiče borbe protiv ksenofobije i rasizma u državama članicama EU, a na koju se poziva i predlagač našeg zakona (2008/913/JHA). Kako ističe, u tom izveštaju se navodi da zapravo gotovo nijedna država nije to u potpunosti prihvatila – ako je i prihvatala.

„U međuvremenu imate jednu presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2015, koji je osudio Švajcarsku zato što je Švajcarska osudila jednog turskog državljanina koji je negirao genocid nad Jermenima. I sud je rekao da u tom slučaju princip slobode mišljenja i izražavanja ima veću snagu i da ne može biti podređen toj kvalifikaciji KZ u Švajcarskoj”, napominje Jovanović.

Na sasvim suprotim pozicijama su LSV, LDP, ali i Fond za humanitarno pravo koji je u jučerašnjem saopštenju naveo da bi se predloženom dopunom člana 387. KZ „pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred MKSJ i MSP”. FHP apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

„Izuzimanjem zločina utvrđenih pred MKSJ iz zabrane, predlog zakona dozvoljava negiranje i javno odobravanje genocida u Srebrenici, zločina na Ovčari, masovnim zločinima počinjenim u Prijedoru, Markalama, Meji i Korenici, Izbici i u mnogim drugim mestima tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. FHP podseća da se Zakonom o saradnji sa MKSJ-om Srbija obavezala da će poštovati odluke Međunarodnog krivičnog tribunala”, navodi FHP i podseća da je presudom MSP, koja je za Srbiju obavezujuća prema članu 94 Povelje UN, utvrđeno da je u Srebrenici počinjen genocid.

Ovom presudom utvrđeno je i da je Srbija prekršila Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida po dva osnova – prvo, jer nije učinila ništa da u julu 1995. godine spreči srebrenički masakr, „mada joj je moralo biti jasno da postoji ozbiljan rizik od genocida“ i drugo, zato što nije kaznila učesnike tog zločina koji su joj bili dostupni.

Komеntari98
f2917
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari doktor
Без неке друге намере, размишљам као биолог: Ако је циљ да се уништи целокупна популација једне живе врсте, било на одређеној територији или у целини, логично је да се униште сви који учествују у репродукционом ланцу, значи, оба пола популације која су потребна за стварање нових јединки: и мушка и женска, од рођења па до гроба односно до краја репродукционе способности. Ако то није случај, већ је поступак делимичан и једностран, т.ј. уништава се само једна страна у репродукционом ланцу и то одређене животне доби, логично је закључити да се ради о остварењу ограниченог циља са другом намером, успоравање процеса или казна а не биолошко уништење врсте.Или, просто речено, оно прво је геноцидна, екстерминациона радња према одређеној врсти, а оно друго циљана? Са стране биологије дефинисаност је јасна. Наравно, када је у питању homo sapiens, све ово везано са злочином per se, али којим? Холокауст или не? Злочин, па ма и масован? Сурово је размишљати, али хладном логиком одговорити.
Димитрије Митровић
Који геноцид Србија не сме да негира? Kоји геноцид и о којим геноциду Ви пишете? Знате ако се врши геноцид као за време Хитлера у том случају не остављају жене децу и старе људе већ све уништава тако се на немачкој телевизији геноцид приказива. Не вреди са нама нешто није уреду ми незнамо шта радимо нити знамо куд да идемо нити имамо неке границе. Неваспитани смо и лажови и увеличавамо и што јесте и што није. Због тога нас и хоће да униште. Погледајте шта нам кажу иза кулисе? Да ће нас нестати са ове планете и име Србије. Да ли Ви слушали или несаслушали тако се иза завеса чује говор и на крају тако има и да буде. Ми никада нигде нисмо победили увек су нас побеђивали и то у садашњем времену сам видео а, исто и Ви сви сте видели и опет изврћете и увеличавата па још да буде горе признајете и описивато оно што никада није било. Луда српска посла. Ђаво ако нема пшта да ради он баца својој мајци прашину у очи а то и Ви сада радите. Еј Срби опеметите се. То нико неради што Ви описивате.
sm
Naravno da ubistvo svata u Sarajevu nije razlog za rat u BiH, ali nije ni srpska pretenzija, kako to napisa neko.Kad jdan narod dozivi da ga trpaju u logore, ubijaju mu nejac, a ceterdesetak godina kasnije iskljucujuci taj narod prave drzavu, za ocekivati je da se brani.No vratimo se genocidu.Ako je u Srebrenici izvrsen genocid onda ja neznam sta je radjeno u Jasenovcu i logorima sirom Evrope u drugom ratu.Zlocin je ucinjen to niko nemoze negirati.Mi se necemo sloziti ni oko broja zrtava, tog zlocina.Neka pokazu mezarja u Srebrenici gde su sahranili sehide koji su poginuli do ulaska srpskih snaga.Gde su sahranjeni oni koji su poginuli u proboju prema Tuzli.Gde su sahranjeni oni koji su za cetiri godine rata umrli prirodnom smrcu? Nemoze onaj ko je poginuo sa puskom biti zrtva genocida.Sad kaze nesme se negirati.Znaci nesme se ni zalba sudu uloziti, da se u zalbi nebi negirao genocid.
Manuelito
Svaki genocid ima da se negira, ako postoji osnova da se negira. Da li se neće negirati genocid, ako se stvorila osnova za njegovo negiranje, jer preti robija? Jel to nekome normalno? To je meni bolesno.
Sonja@Jovan K
Izvrcete cinjenice kako biste opravdali nesto sto je notorna istina. Sve te krize od Albanske pobune do MASPOKa bile su unutrasnje stvari eventualno podrzane od emigracije spolja,a nikako od stranih drzava i imaju svoje istorijske korene bas ovde.Dobro znamo da Albanci i Hrvati nisu zeleli da zive u zajednickoj drzavi i njihova je borba bila kontinuirana od samog nastanka Jugoslavije. Da li ih je neko tajno podrzavao ne znam,a da je Jugoslavija imala prijateljske odnose i podrsku svih velikih sila to je cinjenica. Kada je rat postao nepodnosljiv resen je kako je resen bez mnogo emocija pa je npr "veliki Srbomrzac" Klinton oduzeo Srbima Kosovo,ali dao RS iako je mogao da dozvoli Bosansku Oluju. Hocu da kazem da je interes sveta da ovde vlada mir jer smo deo Evrope,a da se zbog nase ekonomske i politicke beznacajnosti nama ne bave kao bilo kakvim faktorima nego samo usput ili ako nam se interesi poklapaju kao npr u Prvom svetskom ratu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja