petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 20.11.2016. u 12:27 Dejan Aleksić
NOVINE ZA PRESTONIČKE BICIKLISTE

Do kraja iduće godine 120 kilometara staza

Za nešto više od 12 meseci ljubitelji dvotočkaša će sa uživanjem moći da krstare Savskom, Nemanjinom, Kneza Miloša, Kalemegdanom, Slanačkim putem... - U uličicama koje povezuju velike saobraćajnice, brzina kretanja automobila biće ograničena na 30 kilometara na čas
Бициклистичка веза Бранков мост према Поп Лукиној (Фото: М. Величковић)

„Kada pretiču na gradskim ulicama, automobili prilaze biciklistima na dvadesetak centimetara. To je izuzetno stresno. Pogotovu za bicikliste koji nisu najveštiji. A kada vozimo trotoarima, gde se osećamo bezbednije, tada se pešaci bune što im zauzimamo prostor”, sažima Zoran Bukvić, predsednik udruženja „Ulice za bicikliste”, svakodnevicu beogradskih ljubitelja ovih dvotočkaša.

Ovo je tek deo problema sa kojim se suočava nešto manje od jednog procenta Beograđana, koliko ih je trenutno u prestonici privrženo ovom prevoznom sredstvu. Poslednji njihov protest izazvalo je neuvažavanje predloga da se kao obaveza u zakon unese bočno rastojanje od metar prilikom preticanja biciklista.

– Argument za neprihvatanje bio je da saobraćajac ne može da izmeri to rastojanje, a može veoma lako. Pogotovu kada je ulica široka dva i po do tri metra. Tu se odmah vidi koliki je razmak napravio vozač koji pretiče – smatra Bukvić.

(Foto Piksabej

Biciklistima podjednako smeta što je predloženo uvođenje reflektujućih prsluka.

– Uvođenje nove mere nema smisla ukoliko se ne poštuje stara. Prema našim istraživanjima, tek deset odsto biciklista ima prednje belo i zadnje crveno svetlo, a ipak nije bilo nekog ozbiljnog kažnjavanja zbog toga – ističe Bukvić dodajući da je ipak najveći problem beogradskih biciklista nedostatak infrastrukture i nedovoljna bezbednost.

Trase koje masovnije koristi on i drugi gradski biciklisti nalaze se u starom jezgru prestonice. Upravo baš taj deo grada, na osnovu sugestija biciklista, do kraja naredne godine trebalo bi da dobije epitet „biciklistički”. Plan gradske vlasti je da 120 kilometara na važnim saobraćajnim trasama pretvori u staze za dvotočkaše. Nauštrb kolovoza, kako ističe za naš list Milutin Folić, glavni gradski urbanista, biće iscrtane biciklističke staze i postavljena odgovarajuća signalizacija. Jedino tamo gde je neizvodljivo da se prenameni deo kolovoza, ove staze će biti rađene na delu trotoara. Ali, samo ukoliko se ne ugrožavaju pešaci, dodaje Folić. Ako ovi planovi zažive, za nešto više od 12 meseci biciklisti će sa uživanjem moći da krstare ulicama Savskom, Nemanjinom, Kneza Miloša, Ustaničkom, Cara Dušana, Kalemegdanom, Slanačkim putem... U uličicama koje povezuju ove velike saobraćajnice, brzina kretanja automobila biće ograničena na 30 kilometara na čas, kako bi i tamo biciklisti bili bezbedni.

Milutin Folić: „Naš plan je da bicikl postane prevozno sredstvo – da se njime ide na posao, fakultet, kod prijatelja, lekara... da broj biciklista početkom 2018. dostigne pet do deset procenata Beograđana” 

Ovakvu stazu već je dobio potes dug 10 kilometara, od Autokomande do Banjice i od Banjice do Topčidera, a slična veza trenutno se radi između Brankovog mosta i Pop Lukine i Brankove ulice.

Jedan od snova prestoničkih čelnika je da bicikl postane masovno prevozno sredstvo – da se njime ide na posao, fakultet, kod prijatelja, u nabavku... da broj biciklista već početkom 2018. dostigne pet do deset procenata Beograđana. Kako bi san postao java, naredne godine radiće se i na spuštanju ivičnjaka kod pešačih prelaza, što je bila još jedna od sugestija biciklista, ali i na postavljanju stajališta za bicikliste.

– Sledeće godine ćemo 120 takvih stajališta urediti uz sudove, opštine, pijace... Uz sve objekte gde je puno ljudi. U narednih nekoliko meseci raspisujemo i konkurs za operatera za sistem javnih bicikala. Planiramo 150 stanica za javne bicikle čije će korišćenje u prvih pola sata biti besplatno. I to bi u potpunosti trebalo da zaživi od 2018 – uverava Folić.

Strategija grada je da prioritet dobiju pešaci i biciklisti, a tek onda javni prevoz i na kraju automobili.

– Na Novom Beogradu imamo mrežu, ali tek kada se spoji sa starim delom grada imaće pun smisao – zaključio je Folić zahvalivši urbanisti Janu Gelu, čije su preporuke i saveti ugrađeni u ovaj plan.

 

Najviše stradaju u predgrađu

(Foto D. Jevremović)

U prigradskim naseljima bicikl se češće koristi kao prevozno sredstvo i više je u kontaktu sa ostalim vozilima. – Biciklisti i pešaci najviše „bliskih susreta” imaju na Adi Ciganliji i kod SC „Milan – Gale Muškatirović”

U prvih deset meseci ove godine nijedan vozač bicikla nije poginuo, povređeno je 86, od čega 21 dete. U istom periodu prošle godine smrtno su stradala trojica biciklista, a povređen je 121, ukazuje Dragan Bogosavac, načelnik Saobraćajne policije u Beogradu.

– Svima nama je nateže pala smrt devetogodišnjeg dečaka koji je poginuo u Mladenovcu, kada je pao sa bicikla i to dok je sedeo na upravljaču. Do „bliskih susretanja” biciklista i pešaka ne dolazi često, ali i kada dođe uglavnom je reč o lakšim povredama pešaka. Takvi sudari najčešće se dešavaju na Adi Ciganliji i kod SC „Milan – Gale Muškatirović”, dok biciklisti najviše stradaju u prigradskim naseljima, gde bicikl koriste kao prevozno sredstvo – kaže Bogosavac dodajući da za njih važe ista pravila kao i za druge vozače. U slučaju da saobraćajna policija zaustavi pijanog biciklistu, on prolazi alkotest, protiv njega se piše odgovarajuća prijava, određuje novčana kazna, a po potrebi se vodi i na trežnjenje u stanicu.

– Retko se, ipak, dešava da policajci zaustave bicikliste koji su u alkoholisanom stanju. Koliko ih ima ne može se tačno reći jer se biciklisti vode u zajedničkoj evidenciji sa ostalim učesnicima koji načine prekršaj – objašnjava Bogosavac.

Biciklisti, kako kaže, najveći broj prekršaja načine prilikom kretanja.

– Takvi prekršaji najviše se dešavaju na autoputu i to na području Voždovca, Savskog venca i na Novom Beogradu. Naš cilj je da takve nesavesne vozače sklonimo sa autoputa, a ne da im naplatimo kaznu – kaže Bogosavac i napominje da gotovo u 90 odsto slučajeva saobraćajci kontrolišu bicikliste samo kada dođe do saobraćajne nezgode, a u njoj učestvuje vozač dvotočkaša.

Kao i za sve šofere, i za bicikliste postoje pravila koja moraju poštovati.

– Vozač bicikla ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 kilometara na čas, mada nam je problem da to prekoračenje utvrdimo jer se ono ne može meriti radarom. Mi možemo da intervenišemo ako biciklista ne drži ruke na guvernali, ukoliko ima slušalice na oba uveta, ako sklanja noge sa pedala, kada se zakači za neko drugo vozilo ili kada nosi predmete koji mogu da ometaju u toku vožnje – objašnjava Bogosavac.

Zakonom je predviđeno i da dete mlađe od 12 godina ne sme da upravlja biciklom na javnom putu. U zoni škola može da se vozi i devetogodišnjak. U pešačkoj zoni biciklom može da upravlja i dete mlađe od devet godina, ali ako je pod nadzorom osobe starije od 16.

B. Vasiljević

 

Borisu Džonsonu uskraćen dvotočkaš

Na veće korišćenje bicikla Beograđane bi možda mogao da privoli gradonačelnik ako bi se poveo primerom Borisa Džonsona, bivšeg gradonačelnika Londona i sadašnjeg ministra inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva.

Džonson je biciklom svuda krstario – pa čak i na posao. Na njegovu inicijativu u Londonu su minulih godina počele da se obeležavaju posebne trake za bicikliste nauštrb onih za automobile. Nedavno mu je policija, zbog važnosti mesta na koje je imenovan, ipak preporučila da na posao više ne dolazi dvotočkašem.

 

Od „La ciklovije” do „kopenhaškog stila”

Posebne ulice za bicikliste ili zatvaranje saobraćajnica za automobile u određenim danima samo su neki od načina kojima su metropole rešile ovaj problem, a koje je kao dobre primere urbanista Jan Gel naveo u knjizi „Gradovi za ljude”.

„La ciklovija” je inicijativa koja je potekla iz Bogote. Svake nedelje u prestonici Kolumbije 120 kilometara gradskih ulica se zatvori za automobile i one se pretvaraju u oaze za bicikliste.

U Melburnu i Sidneju urbanisti rade staze u „kopenhaškom stilu”, gde je načelo da se bicikli kreću između redova parkiranih automobila i trotoara.

Ni Njujork ne zaostaje. U „Velikoj jabuci” od 2007. započeta je gradnja 3.000 kilometara biciklističke mreže koja će obuhvatiti Menhetn, Kvins, Bruklin i Stejten ajland.

U Parizu dugo postoji praksa iznajmljivanja dvotočkaša. Taj sistem obuhvata 20.000 bicikala parkiranih na oko 1.500 stanica.

Komеntari16
8d236
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Meni kao iskusnom biciklisti ne trebaju ni biciklističke staze, jer vozim po kolovozu uporedo sa automobilima. Staze trebaju onima koji se plaše automobila. A svima nama treba manje automobila na ulicama, da bi bilo više mesta: za bicikliste i pešake, ali i za javni gradski prevoz !.
Буква
На првој слици пешак с кесама у рукама никако није могао да прође а да не иде бициклистичком стазом, или, још горе, да се спусти на коловоз. Цртају нешто и бацају паре. Не може се туда ићи на посао бициклом, и нико неће. Направите рекреативне стазе дуж река и у градским шумама, тамо је највећи број бициклиста, све друго је шминка која ничему не служи. "Аргумент ... је да саобраћајац не може да измери то растојање, а може веома ... Поготову када је улица широка два и по до три метра. Ту се одмах види размак ... – Буквић." - А како ико може икога да претекне у тако уској улици?
Ендру Мартин
Супер идеја ово са стазама. Најзад ће власници џипова имати где да комотно паркирају а не да се муче са местом.
Petronije
ovo bi bilo odlicno... al kod nas je veliki problem sa manjkom javnog prostara. i obicno sve sto sa uradi u saobracaju uradi se pogresno. takvi smo. nemamo nikakvu doslednu saobracajnu politiku,
meh
tesko ce ici sa tim , kada se u Srbiji bicikliste vide kao homoseksualci ili ekscentrici.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja