sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Kako je doljanska Teuta postala Peuta

Autor: Novica Đurićponedeljak, 21.11.2016. u 08:24
Вековима непресушни извор назван по краљици Теути (Фото Новица Ђурић)

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Kada je nedavno u javnost procurila vest da su arheolozi tokom iskopavanja lokaliteta na kojem se nalazio stari Risan, odnosno gde je pre toga bila prestonica kraljice Teute Nepokorive, čija su dela izazvala Prvi ilirski rat 229. godine pre nove ere, otkrili njenu palatu, bila je to velika radost za arheologiju i istoriju. Ujedno, bila je to i „poruka” novinaru Milošu Batu Milatoviću da je ona Peuta iznad Podgorice deo te velike ilirske kulture i jedan od najzanimljivijih trenutaka iz života čuvene kraljice Teute.

Samo su starine i čobani, napasajući svoja stada na obroncima Doljana i u podnožju kamenitih Kuča, znali najveće tajne i iste saznavali od starina, koje ih s kolena na koleno prenosiše na svoje potomke.

Jedna koja se takođe sama ispisala u našoj beležnici jeste nesvakidašnja, ali istinita priča o lepoj i nepokorivoj kraljici Teuti i njenim prelepim pratiljama.

Čarobna kraljica u jednoj ruci je držala mač, a u drugoj srce uraslo u požudu...

U privatnom životu nežna, u odbrani teritorija nad kojim je gospodarila „živi oganj”, znala je kojim pićem da se okrepi. Belo grlo, ono iz koje su sevale nežne reči prema onima koje voljaše i one s kojima svojim protivnica strah u pete slivaše, zalivala je čuvenim, crnim vinom, koje se tada zvalo nehtar, otočeno od čuvenog doljanskog grožđa, nadomak Podgorice.

I danas pokoji čokot, grozd crnog grožđa, od te čuvene loze virne iz obronaka Doljana, više da svedoči da je to ta kap koja je krepila Teutu, koja je znala koje je i od kojeg grožđa najbolje vino.

I mi bismo u prilici da u porodici Milijane i Veselina Milatovića, njihovih sinova Petra i Marka okusimo neko zrno „vranca” i „krtošije”, onog koji se brižljivim kalemljenjem sačuvao do današnjih dana. A onaj koji nam bi ruka od pera je naš kolega u penziji, novinar RTV Srbije, Miloš Bato Milatović.

A jednog dana, „nemirna” kraljica opijena slašću nehtra, vina doljanskoga, naredi svojoj sviti da se spreme i sa njenim prelepim devojkama pođu tamo gde toči „božja kapljica”. Kako kaza, tako i učini. Krenu za Doljane podno Sjeničkih stena, gde Bog podari jedini izvor u ovom inače bezvodnom kraju. Kada kraljica sađe sa kočije, umi lice, proba vodu iz kamence i bi oduševljena njenom pitkošću. Ovu priču s kolena na koleno prenose doljanske pamtiše. Kažu – onako kako ju je prvi saopštio onaj koji bi svedok Teutine posete ovom mestu.

„Kad sam imao 10 godina, slušao sam priče ondašnjih vremešnih meštana o Peuti. Među tim gorštacima bio je jedan vremešni neženja koji je često pominjao kraljicu Teutu i na tim svojevrsnim seansama pričao je neverovatne stare priče iz vremena pre i posle Hrista. On bi pričao kako je ilirska kraljica Teuta bila neponovljene lepote i da su prelepe bile i njene pratilje”, priča poznati novinar Milatović.

Iz svedočenja pamtiša, kraljica je došla sa pratnjom – dvadesetak kapetana i dvadesetak lepih devojaka.

„Kada je došla na vodu Peutu ispod Sjeničkih stena u nestvarnom zelenom pojasu koji ide od Zelenike pa sve do Peute i Vrbice, do ispod Fundine i Meduna, odmorila se kraj izvora. Ljudi toga doba znali su za njenu surovost i pljačkanja, pa su je dočekali sa najvećim počastima i ugostili kako i priliči kada dolaze kraljevi. Onaj koji bi ispred svih u plemenu reče: ‘Kraljice naša, ova voda što vekovima teče iz ovih stena, a sliva se od pamtiveka iz ovih brda što ih vidite iznad ovog zelenog pojasa, za vek vekova zvaće se po vama voda Teuta.’ Priredili su joj veličanstvenu gozbu”, prenosi nam Milatović reči svedoka vremena.

Kraljici, pored ovde poznatih jela, serviraše suvu goveđu i svinjsku pršutu, kobasice, pečenje, suve smokve i grožđe uz neograničene količine crnog vina nehtar. Jelo se i nekontrolisano pilo. Vino udari u obraz i glavu prelepih kraljičinih pratilja koje su dopijali lepi i kršni mladi Doljanci. No, rajske vile, kad ne mogahu više noga se držati, primakoše se „rosnoj travi” dok pratnja od dvadesetak vojnika opijena nehtrom „zaspa kao zaklana”.

„Ovde se i sada priča taj događaj, posebno trenutak kada su, nakon noći kada se neštedimice ispijalo vino, Doljanci ispraćali kraljicu sa svim počastima i darovima. Onaj najviđeniji seljanin, onako kao kroz šalu, reče: ’Svetla kraljice, pamtiće ovaj kraj da ste mu bili u pohode, a vama će za devet meseci Bog podariti još vernih vojnika nalik na ove vaše.’”

Šta je rekla i da li je bilo koju reč izgovorila Teuta, niko o tome ni saopštava ni jedno slovo.

Progovorio je onaj koji je slovom obeležio mesto gde osveži belo lice, to jest u njenu čast kaza da će se taj izvor zvati Teuta, ali greškom uklesa umesto slova „t” slovo „p”, pa tako ovo mesto dobi ime Peuta.

„A što se tiče vode Peute, odnosno Teute, istina je da je 1892. godine meštanin iz bratstva Kikića – Ivanović klesao zadužbinu, isklesao predivnu česmu koja nikada nije presušila, ni kada su bile najviše suše. Stariji ljudi su svedočili da je taj zadužbinar Ivanović greškom isklesao u kamenu slovo ’p’ umesto ’t’ jer mu je, dok je obrađivao kamene blokove, slovo ’t’ više ličilo na slovo ’p’, te se danas zove voda Peuta”, svedoči Milatović. „Hvala vama i ’Politici’ što beleži prva ovu jedinstvenu priču.”

Ima još jedan detalj koji je zabeležila i istorija – Teuta je nakon smrti muža Agrona 231. pre nove ere nastavila da vlada od Skadra pa sve do Neretve i nastavila sa gusarskim osvajanjima i postala strah i trepet za grčke i vizantijske lađe, a sa ništa manje žestine osvajala je i srca svojih kapetana. A ono srce za koje bi procenila da više ne kuca istim ljubavnim zanosom završavalo bi u „sinjem moru”. Cenila je i žensku raskoš.

Tako govori legenda. Niko nije zapisao ni da je lažna ni istinita. Evo, ni mi.


Komentari14
01090
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган НС
231 г. пне Византија није постојала
BISER BALKANSKI---
Zanimljivo bi bilo da saznam da li se ova kraljica Teuta moze povezati sa tantalovim sinom Teutom koji je vladao pokrajinom i gradom Piza na Morei(Peloponez-Grcka) gde su se odrzavale anticke Olimpijske igre( u mesto zvanom Olimpija).Teutanci su se preselili i osnovali Pizu u Italiji,severno od Rima; pobedjeni su od Rimljana i usli su u sastav Imperije. U srednjem veku Teutonci su osvajali zemlje severo/istocne evrope,((Litvanija,Prusia )) i td., 1936 je olimpijska baklja zapaljena po prvi put u Berlinu,vodja Nemaca u to doba,(A.H.)je (zvanicno)kazu bio postovaoc antickih Grka(sic). Pitam se da li ima bilo kakva slika kose gradjevine(kao Piza,ili u Vavilonu gradjevina prilaz vladaru) ? PS: A EU da se cita EV nije primenljivo u engleskom jeziku za sva istorijska imena . Primer: Pisu Slav (mada je veoma cesto ta rec u kjnigama napisan u obliku Slaus), ali ne i Zevs vec kazu i pisu i citaju Zeus(Zjus),ili, ne Orfev vec Orpheus ((Or(ph=f=v)us)),zatim Vladislaus a ne Vladislav i td.
штетник
Гусари су бајке. Кад неко гради бродове, то значи да има државу, власт и уређење. Што се тиче творбе речи и неодговарајућег писања латина и Грка, данас би Тевце Срби називали Дивцима, а Тевту Дивном, Ди(в)ком, Девцом. Болујемо од туђег-слађег. Да се обраћа пажња на наслеђе, србску славу која истиче из обреда поштовања предака и језичке законитости, нико не би тражио Зевса и Диосе башка од израза Див. Енгески је из 16. века.
Preporučujem 2
штетник
Знимљиво. Замишљам следећу слику: Дођоши, стари Словени при досељавању пале и протерују староседелачке народе ретко насељеног Балканског полуострва, али претходно имају вемена да преслушају и жеље да преузму предања староседелаца као своја... Нерешено питање је само ко је чији језик учио да би пренео предање ономе другоме.
Milan D.
Bashkim Smjesan si,zar neprimjecujes,sta trpas Crnogorce sa Siptarima.Posteni i plemeniti narodi i poslije mnogo vjekova pokusavaju da nadju postojbinu svojih predaka,a sta je sa vama.Mora neko drugi da vam trazi i nadje postojbinu i nadjena je,zasto vjerujete Njemackim lazima.
Bashkim
Ovo je jos jedna izmisljotona tzv. istoricara i kvazi naucnika iz "mitske" Srbije, da su Albanci a takode i Crnogorci Arapi... Za smejanje je svakako ali u srzi se ogleda jedna hronicna mrznja prema tim narodima.
MilosNS
Srbi i Crnogorci su jedan narod, bez ikakve veze sa Arapima. Ne razumem vaš komentar.
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja